Tomas Šib: Srbija treba da se pridruži našim merama protiv Rusije. To će joj pomoći da napreduje u procesu evrointegracija, ali je i moralni imperativ

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib poručio je da su demokratija, sloboda misli i izražavanja, nezavisne institucije i ljudska prava izuzetno krhrki koncepti, koji moraju biti stalno branjeni, a u ekstremnim situacijama i vojnim sredstvima.

Šib je, na otvaranju konferencije „Demokratija: Minimalni konsenzus“ koji organizuje CRTA, rekao da je poslednjih godina međunarodni poredak zasnovan na pravilima pretrpeo veliki pritisak, koji se povećao sa napadom Rusije na Ukrajinu, kao i da demokratske institucije u pojedinačnim zemljama trpe pritisak populista, dok je prisutan i fenomen širenja lažnih vesti.

„Sankcije prema Rusiji nisu usmerene prema ruskom narodu već služe kao instrument za odbranu mira, demokratije, i slobode, vrednosti na kojima je zasnovana EU i zato zemlje poput Srbije treba da se pridruže merama, i to će pomoći Srbiji da napreduje u procesu evrointegracija, ali to je i moralni imperativ“, rekao je Šib.

On je naglasio kako da Nemačka želi da Srbija postane član evropske porodice i "zajednice vrednosti", što, prema njegovim rečima, znači jačanje vladavine prava i demokratskih institucija, a parlament je, kako je istakao, ključno mesto u demokratskim sistemima.

"Prošlo je tri meseca od izbora - svi očekujemo da parlament i vlada budu formirani, a demokratija podrazumeva živahnu debatu svih aktera", rekao je ambasador Šib i ponovio snažnu podršku Nemačke Berlinskom procesu.

Šef političkog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc takođe je rekao da "ne živimo u svetu koji smo poznavali".

"Neprovocirana i neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu je kršenje međunarodnog prava i ugrožava međunarodni mir i stabilnost - pozivamo Rusiju da povuče vojsku a podržavamo integritet Ukrajine", naglasio je Lorenc i zaključio da "stoga Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU treba da odgovori na rusku agresiju zajedno sa nama".

"Srbija je partner EU - podržavamo i ulažemo u zdravstvo, školstvo, inovacije - verujemo da EU predstavlja najbolju opciju za Srbiju", rekao je Lorenc.

Dodao je da je moguće da Srbija postane član EU.

"Kriterijumi su isti za sve, a to zahteva i široki društveni konsenzus i aktivizam oko pristupanja EU kao cilju od ključnog značaja za zemlju", zaključio je Lorenc.

Direktorka CRTA Vukosava Crnjanski ukazala je da kriza demokratije "nije od juče" i da nije prisutna samo u Srbiji.

"Okružuju nas brojni izazovi - od klimatskih i nejednakosti do ugrožavanja konsenzusa o globalnom miru i nepoverenj građana u institucije države", rekla je Vukosavljević i poručila da su izbori, parlament i mediji tri stuba na kojima stoji demokratija.

Dajući "presek stanja", istakla je da su aprilski parlamentarni izbori još u toku, ocenila da je zabrinajvajuće stanje Narodne skupštine koja niti sprovodi svoju deliberativnu ulogu, niti nadzire izvršnu vlast, a da se medijima šire dezinformacije, propaganda i govor mržnje.

"U toku je rat na evropskom kontinentu. Čak 30 godina posle sukoba u našem okruženju, ratne rane su sveže i njima se manipuliše, što ovde produbljuje nepoverenje u demokratske indstitucije - kako oporaviti demokratiju u zemlji koja nema iskustvo života u funkcionalnoj demokratiji?", upitala je Vukosavljević.

Direktor misije USAID u Srbiji Deni Robertson rekao je da je "zamoljen da bude kontroverzan" kao uvodničar, i ispričao da je zaključio da je malo šta kontroverznije od nekog iz SAD koji se obraća na temu izbora i demokratije.

"Demokratija je dug, spor i naporan rad, ali raditi na tome vredi i isplati se", rekao je Robertson citirajući i ambasadora Šiba, i poručio da je "važno da istrajete i nastavite".

"Poslednji izbori (u Srbiji) doneli su pluralizam, a novi parlament predstavljaće bolju 'kolekciju' interesa građana i trebalo bi da doprinese inkluzivijoj debati kao i da jača poverenje u demokratiju u Srbiji", rekao je Robertson.

Dvodnevna međunarodna konferencija pod nazivom "Demokratija: Minimalni konsenzus", u organizaciji CRTA u toku je u Beogradu, a glavne teme konferencije biće položaj parlamenata u savremenim demokratijama, značaj i kvalitet izbora i uloga slobodnih medija u očuvanju demokratije.

(FoNet-N1)