Timur Blohin: NATO samobombardovanje Srbije

Ministar odbrane Srbije, Dragan Šutanovac, nedavno je govoreći  o nespremnosti Srbije da rešava pitanje o stupanju u NATO na referendumu naveo vrlo zanimljivu analogiju. On je istakao da „da je Vuk Karadžić išao na referendum o pravopisu, mi danas ne bismo imali moderno pismo“. Pošto je g-din ministar, nesumnjivo obrazovan čovek, on je verovatno upoznat sa stvaralaštvom reformatora ruskog jezika, pesnika Aleksandra Puškina. U jednoj od pesama Puškin razočaran nesposobnošću masa da utiču na procese u svojoj zemlji, kaže da stada nemaju potrebe za darovima slobode i da ih „treba ili klati ili šišati“. Dakle, iz reči Šutanovca direktno sledi da nema razloga pitati srpsku javnost za NATO: narod je tup, nije spreman da oseti plodove prosvete, a i atmosfera je (citiramo ministra) „emocionalna“.

Sam ministar pitanju prilazi racionalno, kao što se to dogodilo na jednoj od konferencija krajem oktobra, kad je izjavio da uz svu svest o posledicama NATO intervencije 1999. godine, treba analitički razmišljati i o tome kakvu korist Srbije može da izvuče iz saradnje ili punopravnog članstva u ovoj organizaciji.

Odnosno, prostije rečeno, Srbija treba aktivnije da sarađuje s organizacijom, koja je neosnovanom agresijom zemlji nanela gigantsku materijalnu štetu. A šta ako bude imala koristi?

Stiče se utisak da vlast u zemlji, bez obzira na izjave o nespremnosti Srbije da se u bliskoj budućnosti integriše u Alijansu, imaju na umu projekat za stupanje u NATO: mi smo spremni, jednostavno, narod nije spreman. I pored toga što će u svakoj socijalnoj anketi u Srbiji, izuzev ako je Liberalno-demokratska partija ne organizuje među svojim saborcima, odnos prema NATO biti izuzetno negativan.

Sličnu situaciju – kad se vlast i narod razilaze u odnosu prema alijansi, bukvalno nedavno smo mogli da vidimo u jednoj od zemalja s kojima se Rusija graniči. I u šta se to na kraju pretvorilo? „Predlažemo vam da situaciju posmatrate s ukrajinske tačke gledišta“, kaže zamenik direktora centra za ukrajinistiku i belorusistiku MDU Bogdan Bespaljko:

„Pitanje o stupanju u NATO dovelo je do vrlo visoke napetosti u ukrajinskom društvu. Na kraju krajeva, ova dilema, na pozadini ekonomske stagnacije i komplikovanja odnosa s Rusijom, dovela je do smene političke elite i dolaska na vlast „Partije regiona“ na čelu s Viktorom Janukovičem“, kaže naš sagovornik, i nastavlja:

„Mislim da i u Srbiji može da se desi smena elite, tim pre što je za razliku od Ukrajine, zemlja doživela direktnu vojnu agresiju i oduzimanje dela svoje teritorije, i ono što se danas dešava ne može se nazvati drugačije osim „ponižavanjem nacionalnog dostojanstva“. Čini mi se da se rukovodstvo u Beogradu sad održava za račun obećanja da će zemlja stupiti u EU, i da će posledica toga biti porast blagostanja stanovništva, ali ako ovo obećanje ne bude ispunjeno, može doći do promene kursa srpske države, - smatra Bogdan Bespalko.“

A Hašim Tači je nedavno izjavio da će Kosovo ući u NATO u sledeće četiri godine. Iako su ove reči najverovatnije iz oblasti sopstvenog pi-ara u uslovima teške političke situacije. Međutim, kako će Srbija graditi svoje odnose s Briselom u tom slučaju? Da li će organizovati novu naučnu konferenciju o saradnji s Alijansom? Da li će na nedelju dana opozvati nekog svog činovnika iz Brisela u znak protesta?

„Možemo i sami sebe da bombardujemo – to još nismo probali,“ komentar je jednog od korisnika srpskog segmenta interneta, što bi verovatno bilo vrhunac koketiranja Beograda s NATO.

(Glas Rusije)