Tanja Miščević: Teško u Evropsku uniju pre 2020. godine

Veoma me raduje otvaranje debate o Srbiji i njenom procesu evropske integracije, kako najčešće zovemo približavanje članstvu u Evropskoj uniji. Ono što ovu raspravu razlikuje od prethodnih licitacija s godinama jeste to što sada prvi put postajemo svesni da taj put ka članstvu zavisi od nas i našeg učinka, ali i objektivnih, tehnokratskih i veoma složenih i dugotrajnih procedura koje postoje i u EU, kao i na kraju (a zapravo na početku) od konsenzusa svih država članica.

Zato je objektivna procena da, imajući u vidu sve to, najoptimističnija godina našeg članstva predstavlja 2018, a prema mišljenju nekih, čijem stavu sam ja bliža, i 2020. godina. I to ne zato što smo mi - Srbija, već zato što jednostavno nije moguće brže.

Status države kandidata za članstvo u EU jeste veliki napredak za državu, ali je to verovatno najteži status u smislu posla koji tada treba da bude urađen. Sem pregovora u 35 oblasti koji znače da država poznaje svoje nacionalne interese i odredi rokove kada će biti u stanju (zakonodavno, finansijski, institucionalno) da primeni svako od pravila EU, paralelno teče i primena SSP u smislu obaveza koje su na osnovu njega preuzete. Napredak u tome se ocenjuje i kada pregovarate o članstvu, ali je to ocenjivanje na mnogo višem nivou, Evropska komisija je mnogo stroža nego danas. Tada više nije dovoljno da imate odgovarajući zakon (usklađen sa EU standardima), već i da imate njegovu odgovarajuću primenu (najčešće zahteva postojanje regulatornih, nezavisnih tela, ali i implementaciju na lokalnom nivou), što je uslov za otvaranje pregovora u svakoj od oblasti komunitarnog prava.

Za zatvaranje pregovora o članstvu potrebno je da se usklađeni zakoni zaista i sprovode, odnosno da prava koja fizička i pravna lica stiču na osnovu njih moraju biti zaštićena pred nacionalnim sudom. To onda, dakle, nije samo pitanje brzine rada Skupštine Srbije na usvajanju zakona, već i njene nadzorne uloge nad sprovođenjem tih zakona, jer se regulatorna tela osnivaju kao nezavisna od izvršne vlasti, izabrana od parlamenta. Takođe, takav brzi tempo usklađivanja moraju da prate i administrativne strukture na svim nivoima (centralni, regionalni, lokalni), ali i pravosuđe sposobno da na odgovarajući način obavi sav posao. Ova dva sistema ne možete preko noći naučiti novim načinima delovanja, te je zato potrebno da oni, kao i obrazovni sistem, budu reformisani i u stanju da prate celokupan proces evropske integracije.

I na kraju, a zapravo najteže, jeste da čitav ovaj složeni proces mora da prati i promena svesti građana, dakle svih nas, da zaista želimo da se menjamo i prihvatimo sve ove novine. Ne zbog članstva u EU, već zbog nas samih. Jer, cilj nije samo članstvo radi članstva, već reforme koje od Srbije čine modernu, demokratsku, evropsku državu 21. veka.

(Danas)