Tanasije Marinković: U krizi su i vlast i univerzitet. Onlajn nastava nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju. Potrebno formulisati nove vidove demokratske borbe

 "Jasno je da su u krizi i vlast i univerzitet - Vučić ne poseže za izborima kada želi da izađe iz situacije koja je za njena neprijatna, što je njegov uobičajeni trik - a univerzitet, jer postoji pad entuzijazma i nervoza među članovima akademske zajednice", kaže za N1 profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tanasije Marinković. On naglašava da onlajn nastava nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, kao i da je potrebno formulisati nove vidove demokratske borbe.

Da li postoji korelacija između blokada fakulteta i raspisivanja izbora i da li, u tom kontekstu, blokade predstavljaju efikasan pritisak na predsednika Vučića da izbora bude što pre, a ne, kako se može čuti iz vrha SNS, verovatno krajem 2026. godine? Da li su delotvornije sredstvo ubeđivanja vlasti blokade fakulteta ili ulica? Ko je u većoj krizi - vlast ili univerziteti?

"Vlast jeste u krizi jer ne poseže za onim mehanizmima za kojima inače poseže kada želi da izađe iz situacije koja je za nju neprijatna, a ona poseže za izborima. Sada vlast odbija da raspiše vanredne parlamentarne izbore, koji su za Aleksandra Vučića uobičajeni trik i uslovi u kojima se on najbolje snalazi, jer kontroliše medije i narativ uz svu mobilizaciju svojih članova, zloupotreba javnih resursa, što vidimo u Zaječaru i Kosjeriću", kazao je Marinković.

On kaže i da je "jasno da studentske blokade nisu na onom nivou na kojima su bile".

"Na protestu 15. marta ostvareno je okupljanje koje je nezapamćeno u našoj istoriji, koje je pokazalo koliko je jača građanska svet, koliko studenti razmišljaju o svojoj zajednici. Sama činjenica da studenti nisu 15. marta nisu jasno artikulisali svoj politički zahtev i da im je trebalo dva meseca da sazru i shvate da postoji jedan uslov, a to su izbori, da samo tako možemo da dođemo do vladavine prava - to je imalo svoju cenu, a to je svojevrstan pad entuzijazma i nervoza među članovima akademske zajednice", ocenio je Marinković.

I to, dodaje, jeste kriza.

"Vidimo da neki fakulteti donose odluke o nekoj onlajn nastavi, protivzakonito. Sama činjenica da vlast koristi to kao argument, govori o tome da su neke kolege na fakultetu poklekle i to nije dobar znak", smatra.

Na pitanje da li je u pitanju defanziva, kaže:

"Na mezoplenumu Pravnog fakulteta bilo je 800 ili 900 ljudi, nije imalo gde da se uđe. Dakle, univerzitet je i dalje borben, ali vlast pokušava da buši".

Profesor kaže da se unosi strah među članove akademske zajednice da će "Beogradski univerzitet biti ugašen".

"Što je laž. Neko sa univerziteta može da pomisli da će nestati Beogradski univerzitet, ali vlast pokušava da usadi strah među članove akademske zajednice i da racio bude potisnut onim iracionalnim - spasavamo se ko stigne. I ja to osećam kod nekih kolega. Problem je što studenti od 15. marta nisu organizovali nijednu ozbiljnu akciju i to kod onih koji nisu našli svoje mesto stvara nervozu, utiče i na materijalno stanje građana", kaže.

Marinković smatra da smo iz jedne faze "infantilizacije društva" prešli u ozbiljniju, kada je potrebno ozbiljnije i delovati.

"Infantilizacija društva zbog toga što smo bili došli u fazu da nas studenti vode. Njihova borba je bila jednostavnija u odnosu na ove dalje vidove borbe, jer je borba za izbore malo drugačija. Studenti, ipak, u tom procesu i sazrevaju, i ta njihova borba imala je veliku vrednost, možemo biti zadovoljni, samom činjenicom da vlast pokušava da simulira neke deblokade nekim izmišljenim onlajn programima", ocenio je gost "Iza vesti".

Prema njegovim rečima, vlast je takođe priznala poraz, rekavši - prijavite se za nešto što ne postoji.

Sudbine studenata i profesora isprepletene

Marinković odbija da trenutnu situaciju nazove defanzivom.

"Mi se tražimo u ovoj situaciji, ne bih je nazvao defanzivom. Moraćemo nove vidove odlučivanja da ustanovimo, jer su sada sudbine studenta i profesora mnogo više isprepletane", kazao je.

I zbog toga, dodaje, plenumi više nisu dovoljni.

"Oni imaju svoju vrednost, studenti su se toga držali. Ali, pokazalo se da mora da se ubrza bez te baze neposredne demokratije, a s druge strane, profesori moraju da se više uključe, jer je udar na univerzitet sve veći", rekao je.

Predlog rektorskog kolegijuma je za Marinkovića "apsolutno neprihvatljiv".

"Onlajn nastava nije samo njihov predlog, to želi i vlast, to je suprotno Zakonu o visokom obrazovanju. Sve se to sprovodi na osnovu nekakvog tumačenja Saveta za visoko obrazovanje... Ko je tražio tu asinhronu nastavu - to su tražili dekani", izjavio je gost N1.

A, kako kaže, neki su "naseli na taj narativ".

"Šta ćemo sa zakonitošću, ako su nezakonite blokade koliko je ovo nezakonito. Ja kažem da se i na ovaj način drži čas", dodao je.

Govoreći o studentskom zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i studentske liste koja se navodno već pravi, Marinković kaže da je to tema o kojoj se ne može govoriti na fakultetu, ali i da, koliko on zna, o tome se i govori van fakulteta.

"To mi je najproblematičniji deo, da se u inicijativi rektorskog kolegijuma ne navodi osnovni zahtev, a to je da se raspišu fer i slobodni izbori. To Univerzitet može da traži, taj zahtev može da se čuje na univerzitetu. O studentskim listama, kako će se ta borba voditi, to je tema o kojoj se ne može govoriti na univerzitetu. I koliko ja znam, te odluke se ne donose na fakultetima, to treba da se istakne, i sada, koliko je meni poznato", naglasio je profesor.

Menjati način borbe

"Vučić se prilagodio novonastaloj situaciji i o tome i mi treba da vodimo računa. Ali, dok je ne promenimo, blokade su naše strategija. Treba da se razmišlja i o drugom... A ako se ide na onlajn nastavu, ne znam kako ljudi zamišljaju da studenti mogu da studiraju i da se bore za uslove za slobodne izbore", upitao je.

Otuda, kaže, i ta vrsta predstave o defanzivi, jer nije bilo nikakvih akcija. "I to stvara nervozu", dodaje.

Prema rečima Marinkovića, dobro je da se desio i takozvani "ćacilend".

"Jer je on samom svojom pojavom još jednom ogolio ovu vlast. Govorili smo da je jedini način borbe ulica, a mi vidimo da oni nama i tu ulicu hoće da otmu. Similiraju se institucije, a sada i javni skupovi", kaže.

"Ćacilend" je, dodaje, nastao kao vrsta kontrademonstracija. "Postoje i teze da se zvučno oružje krilo u 'Ćacilendu', ali on je sušinski samo provokacija koja traži reakciju sa naše strane. Oni jedva čekaju da nastupimo nasiljem prema njima i da sebe tobože ogolimo", smatra.

Ipak, Marinković navodi da je po njemu i zahtev da se vrati na nastavu takođe legitiman.

"Samo bih da se odmeri šta je vrednije - pravo na obrazovanje ili borba za vladavinu prava, koja podrazumeva i obrazovanje ne nekom svom nivou", rekao je Marinković.

Profesor takođe kaže i da, u slučaju da se izbori raspišu, i formira studentska lista, da rektor Đokić, koji se pominjao kao kandidat za tu listu, ne mora da podnese ostavku.

"Nema nikakvih pravnih prepreka da budu kandidati na izborima. Izbori nisu ni raspisani, građani imaju pravo, kao i profesori na politički stav, oni ga izražavaju i pravom da se kandiduju", kaže.

A na tim budućim izborima, studenti bi trebalo da sarađuju sa opozicijom, smatra.

"Moramo razgovarati o strategiji borbe, i opozicija se mora uključiti u tu borbu. Celo društvo apeluje da nastupe jedinstveno. Mi znamo da nas međunarodna zajednica neće čuti, oni reaguju na studente, ali za Evropski parlament morate da imate nekog konkretnog sagovornika... Opozicija ima svoje kanale borbe, recimo, borbu pred međunarodnim institucijama. Ne vidim da to rade, ta borba nije dovoljno vidljiva. A biće bolje, bolje će ih čuti ta međunarodna zajednica ako oni nastupaju jedinstveno", zaključio je Marinković.

(N1)