Тајс Ројтен: ЕУ средства за Србију угрожена, порука Вучићу да је стање веома озбиљно

 Прошлог уторка у Европском парламенту одржана је седница Одбора за спољне послове (АФЕТ) којој је присуствовала комесарка за проширење Марта Кос. Док се говорило о проширењу и перспективама држава региона, комесарка је о Србији говорила у контексту недостатка напретка у кључним областима које се тичу изборних услова и медија. Поручила је да Европска комисија разматра да ли Србија испуњава критеријуме за наставак исплате средстава, те да ЕУ очекује да буду спроведене све обећане реформе на које се Влада Србије обавезала и у Реформској агенди.

О порукама комесарке за проширење, начину на који Европски парламент гледа на тренутну политичку кризу у Србији, али и стању у проширењу Савремена политка разговарала је у Бриселу са послаником Тајсом Ројтеном из редова Социјалиста и демократа (С&Д).

Комесарка за проширење Марта Кос изјавила је током састанка АФЕТ-а да Европска комисија процењује да ли Србија испуњава услове за наставак исплате финансијских средстава ЕУ. Како ви гледате на ову најаву? Имате ли утисак да је Европска комисија спремна да у пракси предузме конкретне кораке и постави црвене линије властима у Србији?

Ројтен: Пре свега, ценим труд и посвећеност комесарке Кос, али је јасно да она и даље мора да убеди све своје колеге и државе чланице.

А то траје предуго, јер смо, по мом мишљењу, одавно превазишли фазу даљих процена, дискусија и састанака. Потребно је да видимо конкретне потезе.

Мислим да су средства за Србију сада заиста угрожена. Порука председнику Вучићу је да ово постаје веома озбиљно. Такође се надам да ћемо ускоро видети и озбиљну одлуку Комисије, за коју верујем да се може лако оправдати чврстим аргументима.

Посланици Европског парламента су раније позивали на преиспитивање средстава ЕУ намењених Србији. Зашто сматрате да је такво преиспитивање потребно у случају Србије и о којим се фондовима ради? Наратив власти сугерише да ЕУ жели да ускрати финансијску подршку грађанима Србије – како одговарате на ту тврдњу?

Али где сте то прочитали? У српским новинама, наравно. И то је управо наратив који промовише српска влада.

Реалност је да је ово, такође, последица демократског назадовања у Србији – велики део тих средстава, због лошег управљања и непоштовања услова везаних за њихово коришћење, не завршава тамо где би требало. Не користи се на начин који би заиста унапредио животне услове грађана Србије.

Из те перспективе, заправо мислим да би многи људи у Србији, можда не јавно, подржали одређене мере у овом тренутку, јер једноставно не виде ефекте тих средстава.

Комесарка Кос се осврнула и на стање у медијима. Да ли оно што се тренутно дешава у контексту будућности рада медија у оквиру Јунајтед групе, пре свега Н1, видите као обрачун власти са независним медијима или као питање приватних компанија, како то представља влада Србије? Шта ЕУ може да учини како би заштитила независне медије у Србији?

Да, наравно. Али то је управо аргумент који је Виктор Орбан користио у Мађарској када је преузео контролу над целокупним медијским простором омогућавајући да га откупе његови блиски сарадници. Дакле, то није уверљив аргумент.

Реалност је веома суморна. А нарочито ако знамо да би избори могли да уследе у неком тренутку, врло је индикативно да у овом тренутку власт Александра Вучића покушава да преузме контролу и над Н1.

Н1 и Нова су, као што сви знају, међу последњим преосталим независним медијима. Кључно је да остану независни и да њихови новинари могу безбедно да раде свој посао.

Такође је изузетно проблематично то што су новинари изложени нападима, застрашивању и притисцима. То је заиста дубоко забрињавајуће.

Што се тиче тога шта Европска унија може да уради – наравно, мора политички јасно да каже да то није компатибилно са амбицијом да се постане чланица ЕУ. Такође би требало јавно да подржи новинаре и независне медије. То није тешко – напротив, то је минимум који очекујем од Комисије.

То није мешање. То је једноставно јасно заузимање става да стојите уз независне медије и да осуђујете покушаје да се политички притисак прикаже као чисто комерцијално питање. Јер то, наравно, није случај. Ово је свесни покушај преузимања контроле над медијским слободама.

И то морамо јасно рећи, посебно уочи могућих избора, јер је слобода медија кључни елемент слободних и фер избора.

То је већ био проблем на изборима 2023. године, када сам предводио посматрачку мисију. Тада смо јасно указали на медијску пристрасност у корист власти. Избори нису били фер, упркос постојању РЕМ-а и свега осталог. Мислим да би ситуација сада, уочи наредних избора, могла бити још гора.

Док поруке из ЕУ указују на то да земља назадује, посебно због недавно усвојених правосудних закона, Влада је формирала нови Оперативни тим, на челу са главним преговарачем Апостоловићем, са задатком да убрза процес приступања. Да ли имате утисак да Србија заиста ради на убрзању преговора, како то приказују српски медији?

Оно што бих волео јесте да имамо директнији контакт са грађанима Србије, да постоје медијски простори у којима можемо искрено да разговарамо о томе шта се заиста дешава.

Овај нови Оперативни тим је, по мом мишљењу, само понављање онога што смо већ видели прошле године. Сећам се да је почетком 2025. исти амбасадор, исти представник српске владе, дошао у Европски парламент и рекао да ће се ове године коначно све десити и да ће Србија учинити све што је потребно.

Мој одговор тада био је врло једноставан, а исти је и данас: покажите нам. Доста је било речи. Желимо да видим конкретне резултате. Не мислим на усвајање једног или два закона, као што смо видели крајем 2025, што је деловало више као покушај да се Комисија поново умири. Мислим на стварна побољшања на терену.

Подржали сте апел ректора Универзитета у Београду, Владана Ђокића, упућен међународној заједници. Ректор се недуго након упућеног апела састао са комесарком Кос… Како тумачите посету ректора Бриселу и како оцењујете стање академских слобода у Србији?

Оно што сам заиста ценио у изјави ректора јесте то што је једноставно стао у одбрану својих студената. Ни више ни мање. Стао је у одбрану академске слободе, безбедности и основног права студената да буду безбедни на месту где треба да се образују.

Као што је и сам објаснио, људи су били снимани и праћени. Очигледно није постојало безбедно окружење, ни за студенте ни за професоре. Зато је његова реакција од суштинског значаја за свако витално и функционално друштво.

Такође желим да будем врло јасан у ширем смислу: ми смо на страни грађана Србије. Ту нема дилеме. Желимо да грађани Србије буду део европске породице.

У потпуности разумем зашто постоји скептицизам према ЕУ у Србији. Ако ваша влада годинама негативно говори о ЕУ, зашто би грађани имали позитиван однос према њој? А ако истовремено виде да та иста ЕУ сарађује са режимом који им отежава свакодневни живот, онда је јасно да скептицизам расте.

Зато разумем зашто људи тренутно нису нарочито ентузијастични према ЕУ. Али верујем да ће се то променити када људи почну да виде конкретне промене у пракси. У то сам уверен.

Мислите ли да би се то могло променити након избора?

Да, али постепено. Прво да се одрже избори, прво да дође до стварне промене политичког окружења. Затим бисмо могли да видимо постепену промену расположења у јавности.

Зашто? Зато што ће људи временом имати приступ независнијим медијима, добијати поузданије информације о томе шта је урађено и шта још треба да се уради у оквиру реформи. Боље ће разумети спровођење реформи и шта оне заправо значе у пракси.

Постоји и још једна важна ствар. По мом мишљењу, потпуно је неоправдано наставити са надом да ће попуштање Вучићу некако очувати његову улогу тзв. фактора стабилности у региону. Та логика стабилократије је супротна стабилности. Када будемо видели стварне промене у Србији и када земља крене у правом смеру, уверен сам да ће и регион у целини почети да изгледа позитивније. Сада видимо супротно – ствари у Србији не иду добро, а та нестабилност и неизвесност шире се регионом.

(Н1)