Tajni izveštaj NATO: Ukrajinska vojska pred slomom; Generalni sekretar Saveta Evrope: Verujem u Putinov plan; Premijer "Donjecke narodne republike": Ustanici spremni na obostrani prekid vatre;

22.50 - Slovačka ima zamerke na neke stavove u nacrtu evropskih sankcija prema Rusiji, izjavio je premijer Robert Fico.

„Obratili smo se Evropskoj uniji tražeći da neke tačke budu izostavljene iz nacrta sankcija. Želimo da i dalje izvozimo niz proizvoda u Rusiju, rekao je Fico.

Dan ranije na sednici češke vlade premijer Bohuslav Sobotka izjavio je da su ga kolege ovlastile da uloži prigovore na nacrt novih sankcija Evropske unije prema Rusiji.

22.25 - Obalska straža Crnomorske flote RF na Krimu biće pojačana u novembru brdskim bataljonom, saopštila je pres-služba Južnog vojnog okruga Rusije.

22.15 - Nacionalni savet za radiodifuziju Ukrajine doneo je odluku o zabrani emitovanja na teritoriji ove zemlje ruskog televizijskog kanala Istorija.

22.00 - Na marginama NATO samita u Velsu ukrajinski predsednik Petar Porošenko izjavio je da će alijansa usvojiti deklaraciju o pružanju vojne i tehničke pomoći Kijevu.

21.30 - Njuport -- Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da članice NATO žele političko rešenje ukrajinske krize i da su spremne da sa Rusijom razgovaraju o tome.

20.50 - BEČ – Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc pozdravio je danas spremnost predsednika Ukrajina Petra Porošenka na moguće primirje od petka.

On je, u saopštenju, ocenio je i da građani Ukrajine imaju pravo na humanitarnu pomoć i prestanak oružanih sukoba, kao i da odgovorni započnu razumne mirovne pregovore.

„Direktne razgovore dva predsednika Porošenka i Vladimira Putina proteklih dana smatramo pozitivnim znakom. Porošenko je već u junu predočio mirovni plan, a predsednik Putin je predstavio svoj plan od sedam tačaka”, istakao je Kurc.

On je poručio da teritorijalni integritet Ukrajine predstavlja osnovu, koja ne sme biti napadnuta.

Kurc je kazao da se svaka šansa na dijalog koja se pruža mora biti iskorišćena, i da je bitno da sve strane budu za stolom kako bi pregovarale o trajnom primirju, koje bi poštovale obe strane.

„Nadam se da će trilateralna kontakt grupa na sutrašnjem sastanku moći da dogovori konkretne korake u pravcu primene”, kazao je on.

20.00 - Gradonačelnik Tokija Joiči Masuzoe rekao je da je Japan uveo sankcije Rusiji zbog pritiska koji je ta zemlja trpela od administracije SAD.

19:35 - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, pozdravili su danas direktni kontakt između predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Petra Porošenka, kako bi se pokrenuo dijalog između Kijeva i jugoistoka Ukrajine.

U telefonskom razgovoru, Lavrov i Štajnmajer podržali su poslednje napore da se između Kijeva i milicija postigne dogovor o primirju i nekorišćenju teškog naoružanja i avijacije, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Dvojica ministara naglasila su da je neophodno izbeći svaku akciju koja bi mogla da naruši pozitivne tendencije, preneo je Itar-Tas s.

Ranije danas, Štajnmajer je, na samitu NATO-a u Velsu, rekao da je umereni optimista kad je reč o tome da li se kriza u Ukrajini kreće ka razrešenju.

„Bilo bi dobro, zapravo hitno i neophodno, da se na ovim direktnim razgovorima postigne napredak”, rekao je Štajnmajer novinarima, prenosi Rojters.

U međuvremenu, šef Saveta za ljudska prava Kremlja Mihail Fedotov, rekao je da predlozi Kijeva i proruskih snaga na istoku Ukrajine da se uspostavi primirje predstavljaju „svetlo na kraju tunela”.

„Mislim da vidimo svetlo na kraju tunela. Ako sporazum o primirju bude postignut, to će značiti da je otvoren put za normalne pregovore, normalan politički dijalog. Važan prvi korak je primirje”, naglasio je Fedotov za agenciju Interfaks.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko i politički lideri Donjecka i Luganska Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki saopštili su da su spremni da izdaju naređenje o prekidu vatre ukoliko sutra u Minsku bude potpisan plan o političkom rešenju sukoba u Ukrajini.

19.25 - Lugansk i Donjeck predložili svoj mirovni plan

Mirovni plan za regulisanje sitaucije na istoku Ukrajine predložilo je rukovodstvo samoproglašenih Luganske i Donjecke narodne republike.

Plan predviđa ne samo privremeni prekid vatre, već i zabranu letova borbenoj avijaciji nad teritorijom jugoistoka Ukrajine.

Međunarodna kontrola prekida vatre i praćenje sitaucije treba da se obavlja pod okriljem OEBS-a.

Takođe, dve republike predlažu da se formira pedeset kilometara duga demilitarizovana zona kraj njihovih granica, kako bi se sprečile provokacije ukrajinskih vojnih snaga.

18:40 - Vođi zemalja NATO danas u Njuportu, u Velikoj Britaniji, spremaju novu visoko spremnu jedinicu u bazama na istoku Evrope s ciljem da se osujeti "ruska pretnja", dok je Evropska unija najavila nove sankcije Moskvi.

Jedan tajni vojni izveštaj NATO ukazuje da je politička nagodba za ukrajinsku krizu neminovna, jer je ukrajinska vojska pred porazom na pobunjenom istoku zemlje. Zato je vidna pažnja među delegacijama na samitu NATO posvećena najavi Moskve i Kijeva da će sutra u Minsku pregovarati o mirnom rešenju ukrajinske krize.

Kijev je, preovlađujuća je ocena, prihvatio ponudu Moskve da se pregovara o primirju i mirnom rešavanju ukrajinske krize, zato što je ukrajinska vojska doživela ozbiljne poraze u sukobu s pobunjenicima na istoku i zato što bi nemoguće bilo održati izbore u Ukrajini, koje je u oktobru zakazao predsednik Porošenko, ako bi se oružani sukobi nastavili.

Ruski predsednik Vladimir Putin je, takođe se smatra, upravo da bi smanjio pritisak na Moskvu i izbegao žešće sankcije EU, a pošto su pobunjenici na istoku Ukrajine naneli ozbiljne gubitke snagama Kijeva i prisilili ih na povlačenje, ponudio mirovni plan ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku koji je to prihvatio.

To je dovelo do rascepa u ukrajinskoj vlasti jer je premijer Jacenjuk odbio plan, ali Porošenko kao da nije imao izbora jer, kako su u tajnom izveštaju, koji navodi italijanski list Republika, izneli generali NATO, "Ukrajina može najviše priželjkivati neki prostor za politički manevar, jer je vojno rat koji su vodili Porošenko i njegov ministar odbrane već izgubljen".

Generali NATO navode da su ukrajinske snage sabijene na tri fronta, uključujući i potez ka Pridnjestrovlju, pa su "ambiciozni ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, kao i zapovednici kopnene vojske, avijacije, mornarice i specijalnih snaga, Saljukov, Bondarev, Chirkov i Ssamanov na putu da (predsedniku Vladimiru) Putinu serviraju vojno-geopolitičku pobedu na srebrnom tanjiru".

Iako je Evropska komisija u Briselu najavila oštrije sankcije Rusiji, Nemačka, Francuska i ne mali broj drugih članica NATO i EU smatraju da se mora ići na političko rešenje ukrajinske krize pregovorima.

NATO neće vojno intervenisati, jer bi to značilo i sukob s Rusijom. A vojno rešenje, čak i ako bi se prionulo na ozbiljno i dugotrajno obučavanje i naoružavanje slabe ukrajinske vojske, uz disciplinovanje raznih ekstremnih grupacija i dobrovoljaca u ukrajinskim snagama, samo bi uvrežilo trajno žarište na istoku zemlje i trajni izvor nestabilnosti u Evropi.

Američki predsednik Barak Obama je uoči dolaska na samit NATO, međutim, zauzeo veoma oštar stav prema Rusiji, u čemu je imao posebno snažnu podršku britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je otišao dotle da je ruskog predsednika Putina uporedio s Hitlerom, a situaciju s Ukrajinom s "Minhenom 1938."

Britanski list Gardijan je, međutim, to ocenio kao "ciničan, jeftin udarac iz političkih pobuda".

"Putinu se mora zameriti da je kriv za kršenja ljudskih prava, ali poređenje s Hitlerom ima za cilj jedino to da se uguši svaka razumna rasprava i demonizuju svi koji nisu jastrebovi", navodi Gardijan.

List upozorava da će to samo izazvati ogromno antizapadno osećanje među Rusima, koji su, kako podseća, sa 20 miliona žrtava platili pobedu nad Hitlerom u drugom svetskom ratu.

Tajni predlog

Francuski Mond je istovremeno objavio tajni predlog Evropske komisije za dodatne sankcije Rusiji koje se odnose na zabranu pristupa zapadnim finansijskim tržištima, blokadu prodaje oružja i vojne i druge "osetljive" tehnologije, uključujući opremu za eksploataciju nafte i gasa, što bi pogodilo i ključne ruske kompanije Gasprom i Rosnjeft, a s ciljem da se "Moskva privoli da promeni strategiju prema Ukrajini".

Komisija u Briselu u poverljivom izveštaju smatra da bi, u dogovoru s međunarodnim partnerima, Rusiji mogao da se zabrani pristup međunarodnim ili kulturnim događajima, kao što su trke Formule 1, klupska evropska fudbalska takmičenja ili Svetsko fudbalsko prvenstvo koje 2018. treba da se održi u Rusiji.

18:15 - Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Ilka Kanerva, pozvao je danas Rusiju da odigra konstruktivnu ulogu u ukrajinskoj krizi i da se pridržava svojih obaveza prema toj organizaciji, saopštio je OEBS.

Kanerva je, u razgovoru sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom i predsednicom Saveta Federacije Valentinom Matvienko u Moskvi, posvećenom Ukrajini, naglasio potrebu da Rusija preuzme odgovornost za svoj uticaj na sukob u toj zemlji i proprati svoje postavljene ciljeve konkretnim akcijama.

„Želim da naglasim da nema vojnog rešenja za situaciju u Ukrajini i da samo političko rešenje može biti održivo. Moje ruske kolege predstavile su novi mirovni plan predsednika Putina, ali svako rešenje mora biti zasnovano na iskrenoj odluci Rusije da zaustavi priliv oružja i vojnog osoblja preko svoje granice s Ukrajinom”, poručio je Kanerva.

Kanerva je dodao i da Rusija mora da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svog suseda, na šta se obavezala kao članica OEBS-a, navodi se u saopštenju.

„Kako se situacija u istočnoj Ukrajini pogoršava, potreba za političkim dijalogom, koji će doneti prave rezultate, je veća nego ikad. Parlamentarna skupština OEBS-a će nastaviti da čini sve što je u njenoj moći da to olakša”, zaključio je Kanerva.

Sastanku u ruskoj prestonici prisustvovao je generalni sekretar PS OEBS-a, Spenser Oliver, koji je s Kanervom i Lavrovom razgovarao i o značaju ukrajinskih parlamentarnih izbora 26. oktobra, složivši se da misija PS OEBS-a treba da ih nadgleda, uključujući i poslanike iz Rusije.

Kanerva i Oliver sutra će se sastati sa predsednikom Državne Dume, Sergejem Nariškinom.

18:10 - Evropske države doneće odluku o tome da li će Rusiji uvesti nove sankcije zbog situacije u Ukrajini, ili neće, a to će zavisiti od događaja u narednim satima, rekao je danas u Njuportu u Velsu francuski predsednik fransoa Oland.

"Sutra u Evropskom savetu... objavićemo sankcije i staviti ih na snagu ukoliko ne bude napretka (povodom Ukrajine), ali će sve zavisiti od narednih sati", izjavio je Oland na početku bilateralnog sastanka sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošekom, u Velsu gde je danas počeo dvodnevni samit NATO-a, preneo je Rojters.

Oland je, takođe, ponovio da ugovor o prodaji nosača helikoptera "mistral" Rusiji nije raskinut niti suspendovan, već da će to zavisiti od razvoja situacije u narednim nedeljama.

U međuvremenu, ruski ministar industrije Denis Manturov izjavio je ranije danas za Interfaks da Moskva veruje da će francuska ispoštovati sporazum o isporuci dva nosača helikoptera "mistral" Rusiji.

Iz kancelarije francuskog predsednika Olanda juče je saopšteno da francuzi zasad neće isporučiti prvi nosač helikoptera Rusiji zbog akcija Moskve u Istočnoj Ukrajini.

Francuska je već mesecima pod velikim pritiskom svojih zapadnih saveznika da ne isporučuje "mistrale" Rusiji.

17:29 - Ujedinjene nacije -- Ukrajinske snage i građani su danas zaustavili konvoj ruskih tenkova i drugih oklopnih vozila koji je iz grada Novoazovska krenuo prema ključnoj luci Marijupolj

To je na konferenciji za novinare u Njujorku rekao ambasador Ukrajine u Ujedinjenim nacijama Jurij Sergejev, dodavši da je ruski konvoj krenuo jutros, a "borbe se još vode, upravo sada".

Ambasador je rekao da su u konvoju od Novoazovska - grada koji su teško naoružani proruski separatisti zauzeli prošle nedelje, četiri tenka, tri oklopna transportera i 50 vojnika. To je najverovatnije "izvidnica" koja proverava odbranu Marijupolja.

Novoazovsk je na putu koji povezuje Rusiju s Marijupoljem i Krimom, crnomorskim poluostrvom koje je Rusija anektirala marta.

Sergejev je rekao da Rusija "najverovatnije" pokušava da napravi koridor do Krima, s kojim sada nema kopnenu vezu.

16:49 - Snažne eksplozije potresle su danas predrađa ukrajinske istočne luke Marijupolj, u kojoj se ukrajinska vojska bori s proruskim snagama, objavile su svetske agencije.

Ukrajinski vojnik rekao je za agenciju Rojters da je video pripadnike proruskih snaga kako napreduju prema gradu tenkovima, oklopnim vozilima i s artiljerijom.

- Naš plan je da ostanemo ovde (u istočnom distriktu Marijupolja) i da se ne pomerimo ni za pedalj - rekao je vojnik iz ukrajinskog bataljona Azov.

Ranije danas, vojni izvor saopštio je da je ukrajinska vojska u stanju visoke pripravnosti u blizini Marijupolja, strateške luke na Azovskom moru, preko koje vodi put ka Krimu.

Vesti o borbama u Marijupolju stigle su neposredno pošto je ukrajinski predsednik Petro Porošenko najavio da će sutra narediti prekid vatre, čime će biti utrt put sprovođenju mirovnog plana za Ukrajinu.

Porošenko je, u obraćanju na marginama samita NATO-a u velškom gradu Njuportu, napomenuo da prekid vatre zavisi od ishoda sastanka izaslanika Ukrajine, Rusije i OEBS-a u Minsku, planiranog za sutra.

16:23 - MOSKVA – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov optužio je danas SAD da podržavaju „ratobornu stranu” u Kijevu, umesto onu koja radi na pronalaženju političkog rešenja ukrajinske krize.

„To je udar antiruske retorike, upravo u trenutku aktivnih napora za pronalaženje političkog rešenja”, izjavio je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi.

„Treba reći da ratoborna strana, koja je u Kijevu, ima aktivnu podršku u inostranstvu, a u ovom slučaju, u SAD... Oni koji podržavaju ratni put i naoružane radikalne elemente u Kijevu, upravo preuzimaju ogromnu odgovornost, ne samo za nastavak krvoprolića već i za slabljenje legitimiteta poteza ukrajinskog predsednika”, dodao je šef ruske diplomatije.

Prema rečima Lavrova, „nije prvi put da je ratoborna strana aktivirana, dok se pojavljuje nada da se iz vojnog sukoba pređe u političko rešenje”.

Lavrov je takođe upozorio Ukrajinu na planove za pokretanje procesa priključenja NATO, ističući da bi to moglo da ugrozi plan za rešavanje ukrajinske krize.

Rusija očekuje da će Kijev i pobunjenici sutra u Minsku iskoristiti plan od sedam tačaka koji je juče predložio ruski predsednik Vladimir Putin, u cilju postizanja sporazuma, dodao je Lavrov.

Porošenko koji je u Njuportu na samitu NATO, najavio je za sutra potpisivanje plana za prekid vatre.

16.15 - Lideri Donjecka i Luganska spremni za prekid vatre

Politički lideri Donjecka i Luganska Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki saopštili su da su spremni da izdaju naređenje o prekidu vatre ukoliko sutra u Minsku bude potpisan plan o političkom rešenju sukoba u Ukrajini.

Oni su najavili da će sutra dostaviti detaljan plan sa garancijama u Minsk, gde će biti održan sastanak kontakt grupe o Ukrajini, navedeno je u saopštenju proruskih lidera, prenela je agencija Itar tas s.

Nešto ranije ukrajinski predsednik Petro Porošenko, rekao je da je spreman da izda naređenje koje će se odnositi na prekid vatre u 12 časova po srednjovropskom vremenu, ukoliko u Minsku bude potpisan mirovni plan.

15.30 - Porošenko najavio da će u petak proglasiti mir u istočnom delu Ukrajine

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko najavio je da će u petak u 11.00 po srednjoevropskom vremenu proglasiti primirje u istočnom delu države.

Jedini uslov za to je da se najavljeni sastanak Kontakt-grupe u Minsku oko pronalaženja rešenja za sukobe održi u petak.

Porošenko je svoju odluku objavio na marginama samita NATO u Velsu, međutim, prema nezvaničnim informacijama, kod Marijupolja se vode velike borbe između ukrajinskih i proruskih snaga.

15.05 - Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland pozitivno ocenjuje mirovni plan ruskog predsednika Putina u sedam tačaka za rešenje ukrajinske krize.

Jagland, koji je trenutno u poseti Moskvi, izjavio je kako je verovatno da će Putinova inicijativa dati dobre rezultate, ali da je problem u tome što u konfliktima kao što je onaj u Ukrajini na obe strane ima radikalnih elemenata koji nastoje da osujete planove za mirno rešenje, prenosi Itar-Tas.

Jagland napominje kako je nužno plan dopuniti još nekim pozitivnim merama.

14.35 - Rusija ima nekoliko hiljada vojnika i na stotine tenkova i oklopnih vozila u Ukrajini, rekao je danas vojni zvaničnik NATO.

NATO je ranije saopštio da ima preko 1.000 ruskih vojnika koji deluju u Ukrajini, prenela je agencija Rojters.

"Mi i dalje vidimo nekoliko hiljada ruskih vojnika i oklopnih vozila, tako da tamo nema suštinske promene u raspoređivanju ruskih vojnika u Ukrajini", rekao je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Oko 20.000 ruskih vojnika nalazi se još uvek blizu ukrajinske granice, dodao je zvaničnik NATO.

U velškom gradu Njuportu održava se dvodnevni samit NATO, a glavne teme su ukrajinski konflikt, situacija u Iraku, Siriji i kako je pre nekoliko dana najavio generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen biće doneta odluka o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO u cilju odvraćanja "potencijalnog agresora".

14.30 - Andrej Kelin: Rusija očekuje da OEBS podrži Putinov mirovni plan

Rusija očekuje da sve članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) podrže plan o obustavi oružanih sukoba u Ukrajini, koji je predložio ruski predsednik Vladimir Putin, rekao je danas ambasador Rusije pri OEBS Andrej Kelin.

- Najvažnije je da podrška bude jednoglasna, uključujući i Vašington - rekao je Kelin, dodajući da bi to bilo od presudnog značaja, prenela je agencija Itar Tas s.

- SAD su jedina zemlja koja ne podržava momentalni prekid vatre - rekao je Kelin.

Putin je u sredu objavio mirovni plan od sedam tačaka.

14.10 - Predstavništvo „Donjecke narodne republike“ u Srbiji: Porošenkova izjava o "prekidu vatre" još jedna u nizu laži kijevske hunte

Izjava ukrajinskog predsednika Petra Porošenka o "prekidu vatre" pokazala se kao još jedna u nizu laži kijevske hunte. Tokom čitave prethodne noći ukrajinska vojska je granatirala predgrađa Donjecka i obližnjih gradova Gorlovka, Makejevka i Jenakijevo.

Vojska Novorusije nastavlja da potiskuje neprijatelja, koji se povlači iz strateški važnog grada Debaljcevo, a takođe odstupa i severno od Luganska.

Prema podacima Ministarstva odbrane Donjecke Narodne Republike, za poslednja 24 časa NATO-majdanska hunta je izgubila oko 300 vojnika (ubijeni i ranjeni), 16 oklopnih vozila i 28 transportnih vozila.

Na prilazima Marijupolju otpočeli su sukobi Vojske Novorusije i antiruskih snaga koje su okupirale ovaj važan grad industrijski grad i luku.

Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije je pripremilo preko 1.800 tona humanitarne pomoći za Novorusiju, od čega će 608 tona biti dopremljeno železnicom, a 1.240 kamionima.

Ministar državne bezbednosti Donjecke Narodne Republike, Leonid Baranov, izjavio je da rukovodstvo DNR vodi pregovore sa Rusijom o dotoku ruskog gasa, koji se može dopremati neposredno gasovodima koji iz Rusije vode ka Donjecku i Lugansku.

13.50 - Nariškin: Skrivanje krivaca za pogibiju Andreja Stenjina smatraće se saučesništvom

Predsednik Državne dume (donji dom parlamenta ) Sergej Nariškin rekao je da će Moskva optužiti Kijev za saučesništvo u ubistvu fotoreportera agencije MIA „Rosija sevodnja“ Andreja Stenjina, ako ukrajinske vlasti budu štitile i prikrivale počinioce zločina.

Na sastanku sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjornom Jaglandom Nariškin je naglasio da Moskva traži od kijevskih vlasti temeljnu istragu okolnosti pod kojima je novinar nastradao.

Međunarodna informativna agencija „Rosija sevodnja“ potvrdila je da Andrej Stenjin poginuo pre mesec dana u automobilu, kojim je išao na novinarski zadatak. Automobil je pogođen vatrenim oružjem i spaljen.

13.15 - Porošenko razgobarao sa zapadnim liderima o ukrajinskoj krizi

Predsednik SAD Barak Obama i drugi lideri zapadnih zemalja razgovarali su danas sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom uoči početka samita NATO.

Sa Porošenkom su razgovarali, pored Obame, britanski premijer Dejvid Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i italijanski premijer Mateo Renci, prenela je agencija AFP.

Lideri zapadnih zemalja su sa Porošenkom razgovarali o ukrajinskom konfliktu, dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin izneo plan o okončanju oružanog sukoba na istoku Ukrajine.

13.00 - Martin Šulc: Evropa da odustane od zaoštravanja odnosa sa RF

Evropa treba da odustane od zaoštravanja odnosa sa RF, u kriznoj situaciji ne treba prekidati pregovore sa Rusijom, smatra šef Evropskog parlamenta Martin Šulc. U intervjuu za list Hannoverische Allgemeine on je naglasio da u nastaloj složenoj situaciji ne treba zveckati oružjem, već treba sprovoditi doslednu diplomatsku aktivnost.

Šulc je naglasio da je EU uvela Rusiji sankcije, koje su joj po njegovoj oceni, nanele ozbiljnu ekonomsku štetu.

Pri tome on je naglasio da neizostavno treba uložiti napore kako bi se sprečila dalja eskalacija situacije.

12.15 - Anders Fog Rasmusen: Suočeni smo sa dramatičnom promenom bezbednosnog okruženja, Rusija napada Ukrajinu

Rusija napada Ukrajinu, rekao je danas generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen u velškom gradu Njuportu na početku dvodnevnog samita NATO.

"Suočeni smo sa dramatičnom promenom bezbednosnog okruženja. Na istoku, Rusija napada Ukrajinu", rekao je novinarima Rasmusen, prenela je agencija Rojters.

Upitan za plan ruskog predsednika Vladimira Putina o obustavi oružanog sukoba u Ukrajini, Rasmusen je rekao da NATO pozdravlja napore da se pronađe mirno razrešenje ali da se računa ono što se događa na terenu.

Moskva uporno negira da u Ukrajini ima ruskih vojnika, ali NATO tvrdi da Rusija ima više od 1.000 svojih vojnika na ukrajinskoj teritoriji, navela je britanska agencija.

11.55 - Premijer "Donjecke narodne republike": Ustanici spremni na obostrani prekid vatre

Ustanici su spremni na prekid vatre, ali samo ako tim putem krenu sve ukrajinske oružane snage, koje učestvuju u specijalnoj operaciji na istoku Ukrajine. Ovo je izjavio premijer Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko.

Prema njegovim rečima upravo su jedinice Nacionalne garde, Desnog sektora, kao i privatni bataljoni ranije kršili određene sporazume o prekidu vatre.

11.20 - Aleksandar Gruško: Novi kurs NATO-a može da oslabi globalnu bezbednost

NATO zauzima kurs koji može bitno da oslabi regionalnu i globalnu bezbednost. Pri tome nema nikakve osnove za pojačanje aktivnosti NATO-a, smatra stalni predstavnik Rusije pri Alijanski Aleksandar Gruško.

„S jedne strane NATO počinje vojne pripreme uperene protiv Rusije. A sa druge strane preseca mogućnost saradnje sa Rusijom po onim pitanjima, u kojima NATO neće biti samodovoljan, neće biti efikasan bez interakcije sa svim međunarodnim igačima, uključujući Rusiju“, rekao je Gruško za televizijski kanal Euronews.

Odgovarajući na pitanje o odnosu Rusije prema planovima NATO-a da pojača svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, koji će najverovatnije biti obelodanjeni danas na samitu u Velsu, ruski stalni predstavnik pri NATO je odgovorio “Nedvosmisleno negativno“.

„Mi svoj odnos ne krijemo: I već smo više puta izražavali zabrinutost povodom toga što u poslednje vreme primećujemo povećanu aktivnost NATO snaga duž ruske granice, na kopnu, u vazduhu i na vodi. I to nas uznemirava, brine iz nekoliko razloga. Pre svega zato što nema nikakve osnove za povećanje aktivnosti NATO-a“, rekao je Gruško.

11.00 - Vašington neće ulaziti u vojnu konfrontaciju sa Moskvom zbog situacije u Ukrajini – izjavio je američki ministar odbrane Čak Hejgel u intervjuu CNN.

Pri tom je optužio Rusiju da nastavlja da pravi „veoma opasne korake koji vode eskalaciji napetosti u Ukrajini” i pripretio – da će to imati „posledice za Rusiju”.

Hejgel je uzeo u zaštitu kurs Baraka Obame prema ukrajinskoj krizi, naglasivši, pored ostalog, da je potpuno neosnovano tvrditi da se američka doplomatija povodom Ukrajine pokazala bespomoćnom.

Na kraju intervjua, još jednom je podvukao: „Mi zbog ukrajinske krize nećemo ratovati, nećemo ući u rat protiv Rusije”.

10.55 - Peskov: Obama ima fiks ideje o ulozi Rusije u ukrajinskoj krizi

Optužbe američkog predsednika Baraka Obame da Rusija ima destruktivnu ulogu u ukrajinskoj krizi, su fiks ideja, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Peskov je naveo da su reči američkog predsednika u suprotnosti sa tvrdnjama Stejt departmenta koji je juče priznao da nemaju „nedvosmislene dokaze” da su ruske trupe prešle granicu Ukrajine, javila je ruska novinska agencija Itar-Tas s.

„U više navrata smo saopštavali da nema ruskih vojnika u Ukrajini”, naveo je Peskov.

Peskov je dodao da dok američki predsednik kaže da je prisustvo ruskih vojnika u Ukrajini „van svake sumnje, zvaničnici američkog Stejt departmenta kažu da SAD nema dokaza o prisustvu ruskih trupa u Ukrajini”.

„Situacija pokazuje nespremnost da se vide činjenice. To je samo njegova fiks ideja (ideja predsednika Obame) da pripiše Rusiji destruktivnu ulogu u razvoju ukrajinskog krize, s čim se mi oštro ne slažemo”, izjavio je Peskov.

10.40 - Lavrov: Rusija se protivi ulasku Ukrajine u NATO

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je danas da se Rusija protivi ulasku Ukrajine u NATO i upozorio je SAD da ne pokušavaju da nametnu svoju volju bivšim sovjetskim republikama.

Prema Lavrovu, pokušaj da se okonča nesvrstani status zemlje „moglo bi da poremeti sve napore koje imaju za cilj pokretanje dijaloga radi obezbeđivanja nacionalne sigurnosti”, prenela je agencija Rojters.

Lavrov je rekao da je Moskva spremna da preduzme „praktične korake” u cilju deeskalacije krize u Ukrajini, u skladu sa predlozima koje je u sredu izneo predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Nadamo se da će predlozi Putina biti uzeti u obzir, posebno od strane zvaničnog Kijeva, kao i predstavnika Donjecka i Luganska”, rekao je Lavrov.

Ponudivši saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ruski šef diplomatije je izjavio: „Spremni smo da zajedno sa OEBS-om preduzmemo praktične korake u cilju deeskalacije krize.“

10.12 - Ruska Federacija će insistirati na efikasnoj istrazi okolnosti pod kojima je poginuo fotoreporter agencije MIA „Rosija sevodnja“ i drugih zločina učinjenih novinarima u Ukrajini. Ovo je izjavio opunomoćenik ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava Konstantin Dolgov.

On je naglasio da istraga treba da bude vođena pod nadzorom međunarodnih struktura i da RF neće dozvoliti da ovo pitanje padne u zaborav.

Andrej Stenjin je poginuo pre oko mesec dana u blizini Donjecka. Ekspertiza je potvrdila njegovu smrt. Automobil, kojim je on išao na novinarski zadatak pogođen iz vatrenog oružaja i izgoreo je. Sahrana će biti obavljena 5. septembra u Moskvi.

09.52 - Svetski lideri danas bi uoči početka dvodnevnog samita u Velsu trebalo da se sastanu sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, prenosi britanski Bi-Bi-Si.

On će tom prilikom informisati predsednika SAD Baraka Obamu i lidere Britanije, Francuske, Italije i Nemačke o razvoju situacije kad je reč o rešenju krize na istoku Ukrajine, a nakon svog jučerašnjeg telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Porošenko je juče objavio da je tokom razgovora sa Putinom dogovoren „proces prekida vatre” i rekao kako se nada da bi dogovor o miru mogao da bude postignut na sastanku predstavnika proruskih snaga sa izaslanicima Ukrajine i Rusije, zakazanom za sutra.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je, međutim, u intervjuu Bi-Bi-Siju ocenio Putinov plan o primirju u sedam tačaka „neiskren”.

„Rusi nisu iskreno zainteresovani za prekid vatre u Ukrajini. Oni nastavljaju sa destabilizacijom istočne Ukrajine”, rekao je Rasmusen.

Očekuje se da će kriza u Ukrajini biti dominantna tema samita NATO, koji se održava danas i sutra u velškom gradu Njuportu, ali će lideri takođe razgovarati i o terorističkoj organizaciji Islamska država, kao i situaciji u Avganistanu.

09.02 - Predsednik SAD Barak Obama i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron obećali su da će zajednički podržati Ukrajinu protiv Rusije, navedeno je u danas objavljenom zajedničkom saopštenju dvojice lidera.

- Rusija je prekršila pravila svojom nezakonitom aneksijom Krima, a njene trupe na ukrajinskoj teritoriji prete i ugrožavaju suverenu državu - navedeno je u saopštenju, prenela je agencija AFP.

Kako su istakli Obama i Kameron, Rusija pokušava da primora suverenu državu da odustane od svojih prava i da joj odredi budući put uz cevi pušaka.

- Mi treba da podržimo pravo Ukrajine da odredi svoju demokratsku budćnost - navela su dvojica lidera.

U saopštenju, objavljenom uoči početka samita NATO u Velsu, istaknuto je da bi NATO trebalo da izgradi "dugotrajno" prisustvo u istočnoj Evropi uz podršku snaga za brza reagovanja sa kopna, mora i iz vazduha kao i specijalnih snaga "koje mogu da se za kratko vreme rasporede bilo gde na svetu".

Obama i Kameron su istakli da neće posustati u njihovoj borbi protiv ekstremista Islamske države u Iraku i Siriji, koji su ubili dvojicu američkih novinara i prete ubistvom zarobljenog Britanca.

Teroristi se varaju ako misle da će naša borba oslabiti zbog njihovih pretnji, naveli su u zajedničkom saopštenju Obama i Kameron, zaključivši da se "zemlje kao što su SAD i Velika Britanija ne plaše varvarskih ubica".

08.02 - Evropska unija poziva na nezavisnu istragu pogibije fotoreportera agencije MIA „Rosija sevodnja“ Andreja Stenjina, izjavila je Maja Kocijančić, zvanična predstavnica šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Ona je naglasila da informacije o pogibiji ruskog novinara, koji je prethodno nestao na istoku Ukrajine 5. avgusta, pokazuju svu ozbiljnost situacije.

Kocijanačić je naglasila da je bezbednost novinara glavni stožer prava na slobodu medija.

07.06 - Saveznici u NATO-u ne planiraju da ukidaju Savet Rusija-NATO, ali Alijansa ne razmatra više Rusiju kao partnera, izjavio je visoki predstavnik Alijanse.

Naši odnosi sa Rusijom su obustavljeni. Ne vidim mogućnosti za postizanje konsenzusa (među zemljama članicama) kako bi došlo do otopljavanja odnosa, ali ne vidim ni želju kod saveznika da ukinu Savet Rusija-NATO, rekao je predstavnik NATO, koji je želeo da ostane anoniman.

23.20 - Vašington - Sjedinjene Američke Države poslaće oko 200 svojih vojnika, koji će, krajem meseca, učestvovati u vojnim vežbama u Ukrajini, saopštio je danas Pentagon.

22.50 - Održavanje vojnih vežbi zemalja članica NATO-a „Hitri trozubac“ sredinom septembra, na zapadu Ukrajine, predstavlja provokaciju u odnosu na Rusiju, smatra vojni ekspert general pukovnik Leonid Ivašev.

Po njegovom mišljenju u Ukrajini bi posle održanih vežbi mogao da ostane ograničeni kontigent NATO trupa i moglo bi da bude povećano vojno-tehničko snabdevanje.

Sjedinjene Države nastavljaju pripremu za učešće na vežbama Hitri trozubac na zapadu Ukrajine. Vežbe će biti održane od 16. do 26. septembra, a učestvovaće do hiljadu vojnika zemalja NATO i drugih država.

(Glas Rusije-Tanjug)