Švajcarska preispituje odnose sa Kosovom

U prvoj zvaničnoj reakciji na izveštaj Dika Martija Savetu Evrope o trgovini ljudskim organima kidnapovanih Srba i kosmetskih Albanaca nelojalnih Prištini, Bern je uputio oštar apel kosovskim vlastima da svim raspoloživim resursima doprinesu rasvetljavanju afere u koju su upleteni pripadnici bivšeg OVK (Dreničke grupe), danas visoki predstavnici vlade.

Apel je upućen iz Departmana za spoljne odnose EDA (resorno ministarstvo). U vladi se nezvanično ističe, a tamošnji mediji doslovce prenose, da je ova mera usledila kao prvi protest usmeren protiv vlade na Kosovu.

Dok se EDA ograničava na slanje apela – ne samo Prištini već, kako je rečeno, „nadležnim međunarodnim ustanovama“ – u Spoljnopolitičkoj komisiji parlamenta u Bernu vodi se rasprava na temu – da li je Švajcarska prenaglila priznajući nezavisnost Kosova među prvim državama sveta?

„Dosta porcelana smo razbili nekontrolisanim istupima za nezavisnost Kosova“, izjavio je poslanik švajcarske narodne stranke SVP Kristof Mergeli: „Sada je trenutak da preispitamo kvalitet međudržavnih odnosa... U slučaju da se optužbe evropskog poslanika Dika Martija ispostave kao tačne, ne preostaje nam ništa drugo nego da povučemo priznanje nezavisnosti Kosova.“

Nastup poslanika Mergelija ocenjen je kao krajnje populistički. Naravno, u okruženju parlamenta i u širokoj javnosti desničar i populista Mergeli ipak je dobio  podršku iz suprotstavljenih lagera. Narodni poslanik Zelenih Geri Miler ukazao je da Švajcarka mora da reaguje: „Bern... da preispita odnose sa Prištinom!“

Miler je predočio da će do preispitivanja odnosa svakako doći. Takva formulacija podrazumeva mere spuštanja nivoa diplomatskih odnosa, eventualno i druge sa tim naumom „kompatibilne“ mere.

Zanimljivo je u kojoj meri je zvanična Švajcarska već prihvatila Martijev izveštaj kao verodostojan. Premda je Dik Marti ukazao da je reč o „privatnoj“ istrazi čiji bi rezultati trebalo da posluže kao osnova za vođenje zvaničnih istražnih postupaka.

Socijaldemokratski član komisije Hans Jirg Fer, primera radi, nije ni pokušao da dovede u pitanje kredibilnost Martijevih dokaza. Nastojeći da „izvadi kestenje iz vatre“ svojoj šefici Mišel Kalmi-Rej, Fer je istakao da krivicu za skrivanje činjeničnog stanja ne snosi Švajcarska, već „neki međunarodni faktori“: „Politički zapad, u celini, isuviše dugo je okretao glavu pred činjenicama, praštajući Prištini, ne bi li podstakao stabilizaciju odnosa na Kosovu.“ Sličnu ocenu dala je i šefica Spoljnopolitičke komisije Krista Markvalder: „...Znali smo (uoči priznavanja nezavisnosti) da ne može biti reči o konstituisanju pravne države... Državno-pravno uređenje tada još nije bilo razvijeno... Ali, nadali smo se da ćemo priznavanjem nezavisnosti doprineti brzom uspostavljanju pravne države na Kosovu.“

Zašto je aktuelna politička rasprava u Švajcarskoj na temu Kosova dostigla nivo usijanja u trenutku dok drugi akteri afere (države i institucije koje su podržavale OVK i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova) čekaju rezultate istrage?

Za prosečnog Švajcarca i njegovo političko shvatanje nepojmljivo je da jedan ili više političara svesno doprinose srozavanju nacionalnog renomea. Sada su, međutim, suočeni sa gorkom istinom, da je Švajcarska kao jedna od tri evropske zemlje koje su se najviše zalagale za nezavisnost Kosova (uz Nemačku i Dansku), praktično podržala stvaranje mafijaških struktura države u nastanku – pod plaštom legitimne borbe za nacionalno opredeljenje...

(Politika)