Stiven Vordsvort: Nezavisnost Kosova je nepovratna

Svi znaju da u doba prethodnih vlada, Srbija nije imala ocenu pune saradnje sa Haškim tribunalom i da je, pored izvesnog napretka, bilo i problema. Aktuelna vlada sarađuje u mnogo većem stepenu, i to je važan korak napred. To treba da prepoznaju i naši prijatelji u EU.

Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije u Beogradu, na ovaj način odgovara na pitanje hoće li uskoro doći do deblokade Prelaznog sporazuma EU i Srbije.

Sada i Holandija podržava ukidanje viza građanima Srbije, kada ćemo čuti tu odluku od EU?

- Nadam se da će države „šengen“ područja odlučiti o tome krajem ove ili početkom sledeće godine. Dosta posla je dobro odrađeno, ali ima pitanja koja tek treba da se reše, pa ne možemo biti sigurni.

Mogu li Holanđani upaliti zeleno svetlo i za deblokadu Prelaznog sporazuma?

- Ne mogu da predvidim poziciju njihove vlade. Mogu da kažem šta bih voleo da se desi, ali odluka je njihova.

Da li najnoviji stav američke administracije koji je iznela Hilari Klinton, o punoj saradnji Srbije sa Tribunalom, može nešto da promeni?

- Verujem da i naši holandski prijatelji vide Srbiju kao budućeg člana Unije. EU je uvek govorila da je potpuna saradnja sa Tribunalom veoma važna. Razlika između Holandije i ostalih članica EU je u načinu tumačenja ovog pitanja, a ne u suštini.

Podržava li London inicijativu šefova diplomatija Rumunije, Italije i Srbije da se Privremeni sporazum primeni odmah, a da ratifkacija SSP počne da se sprovodi do kraja juna?

- Još od kraja prošle godine mi u Londonu govorimo da želimo primenu Privremenog sporazuma. EU treba da uvaži napredak Srbije. O tome ćemo diskutovati na ministarskom sastanku. Nakon primene Privremenog sporazuma, sledeći korak će biti ratifikacija SSP.

Da li su realne ili pesimistične analize po kojima Srbija neće ući u EU pre perioda 2015-2020. godina?

- Pojedine izjave analitičara ne treba previše da vas brinu. Reč je o procesu u kome Srbija napreduje i za to ima kapaciteta verovatno više nego ijedna druga zemlja u regionu, zbog efikasne administracije. Sada je bitno da se nastavi sa donošenjem, i punom primenom neophodnih zakonskih propisa. Proces dobro napreduje, što će najdirektnije uticati na rokove o pridruživanju Srbije EU. Nema mnogo koristi od licitiranja datumima.

Neki smatraju da pobeda desnice

u Evropskom parlamentu može da uspori širenje Unije...

- Ne mislim tako. Izbori za Evropski parlament razlikuju se od izbora nacionalnih skupština, a nacionalne vlade su te koje odlučuju o širenju EU. Iz evropskih izbora ne treba izvlačiti velike zaključke, pošto je izlaznost bila veoma mala. Sve vlade članica EU smatraju da ovaj region treba da bude deo Unije, ali brzina približavanja presudno zavisi od samih zemalja. Optimista sam da će Srbija sigurno biti u EU.

Jedan od standarda EU su dobri odnosi sa susedima. Čini li vam se da stvari kreću nabolje?

- Da. Imali ste posetu premijera Hrvatske, u Beograd je stigao novi ambasador Makedonije, bilo je kontakata na visokom nivou sa Crnom Gorom...

Da li bi vaša vlada bila za nastavak razgovora o statusu KiM posle odluke Međunarodnog suda pravde?

- Ne mislimo da će o statusu biti daljih razgovora. Kosovo je priznalo 60 odsto zemalja OEBS, 70 odsto država članica Saveta Evrope i 80 odsto članica EU. Postalo je član MMF, biće i u Svetskoj banci, pa ne mogu da zamislim kako je moguće odatle se vratiti natrag. Sada moramo naći način da za sve ljude koji tamo žive situacija bude bolja i da se normalizuju odnosi sa zemljama koje okružuju Kosovo. Kao što smo rekli, od Srbije se ne traži da prizna KiM.

Znači li to da mišljenje MSP nije važno u savremenom međunarodnom sistemu?

- MSP je važna institucija, od koje je traženo neobavezujuće pravno mišljenje. Tek treba da vidimo kakvo će ono biti. U svakom slučaju, ne vidim kako će to uticati na činjenicu da Kosovo postoji kao nezavisna država.

Pred Sudom je pitanje legalnosti proglašavanja nezavisnosti, ne ocena „stanja na terenu“...

- I Britanija je podnela svoje obrazloženje MSP-u, ali imajte na umu da je, otkako je pitanje pred Sudom, 12 novih zemalja priznalo KiM. Biće ih još.

Nekadašnji američki ambasador Montgomeri predlaže podelu KiM i referendum u Republici Srpskoj. Šta mislite o tim idejama?

- Montgomeri je danas privatno lice, a ove ideje smatram lošim. Ako podelite Kosovo, šta se dešava sa Srbima van severnog dela? Kontakt-grupa, u kojoj je i Rusija, od početka je bila protiv podele. Na primer, ako bi RS postala nezavisna, a što gospodin Dodik ne traži, šta bi se desilo sa bosanskim Hrvatima? Država bi se raspala. Sve to bi vodilo ogromnoj nestabilnosti, pomeranju ljudi, većem broju izbeglica... Dakle, svemu onome što međunarodna zajednica ne želi u ovom regionu.

Kako se Britanija nosi sa ekonomskom krizom?

- Veoma je teško, naročito za London kao veliki finansijski centar. Optimisti smo da je ovo najgora godina i da ćemo od sledeće videti oporavak.

Smatrate li Srbiju visokorizičnom za investicije?

- Ljudi koji dođu ovamo često su zadivljeni, naročito mladim ljudima i njihovim veštinama, znanjem jezika. Problem je, međutim, što investitori poslovne odluke često donose na hiljade kilometara odavde, vide da Srbija nije članica EU, znaju za devedesete... I druge zemlje u okruženju žele da privuku ulagače. Na vama je da ih informišete i budete atraktivniji, da ne bi otišli u Bugarsku, Hrvatsku ili Mađarsku.

(Večernje novosti)