Stiven Majer: Srbija pogrešila iznoseći slučaj Kosova pred MSP

Pred Međunarodnim sudom pravde 11. decembra je okončana rasprava o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova. O mogućoj odluci suda Branko Mikašinović razgovarao je sa stručnjakom za Balkan i profesorom na Univerzitetu za nacionalnu odbranu, Stivenom Majerom.

Majer: “Imate tri moguća rešenja suda: u prilog Srbije, protiv nje i u prilog nezavisnosti Kosova; Takođe je moguća neodređena odluka podložna raznim interpretacijama, što bi značilo da svaka strana svojim tumačenjem može da proglasi pobedu. Ukoliko izgubi, vlada Srbija može da kaže da je učinjeno sve što je moguće, ali bezuspešno, i da sada treba staviti na stranu kosovsko pitanje i krenuti dalje, u pravcu evro-atlanske integracije. Možda takav stav priželjkuje i sam predsednik Tadić, koji je nedavno rekao u skupštini da Srbija mora da bude fleksibilnija u pogledu Kosova. Ukoliko, s druge strane, Srbija pobedi, kosovski Ablanci neće prihvatiti tu odluku i onda smo opet tamo gde smo bili ranije, na samom početku. Mislim da je Srbija napravila grešku iznošenjem kosovskog slučaja pred Međunarodni sud pravde, osim ako Beograd u stvari nije želeo da ga izgubi, i tako se oslobodi tog problema, u svetlu moguće odluke od koje, mislim, Beograd neće imati velike koristi.“

Glas Amerike: Da li u načelu međunarodno pravo podržava jednostrano proglašenje nezavisnosti u situaciji kao što je kosovska, i kakve su norme za pozitivnu ili negativnu odluku?

Majer: „U većini slučajeva međunarodni sudovi su podržavali koncept suvereniteta, i to već veoma dugo vreme, a međunarodne granice su smatrane nepovredivim, mada, istorijski gledano, postoje brojni slučajevi kršenja suvereniteta država. Koliko će uticaja imati savetodavno mišljenje Međunrodnog suda pravde na bilo koju stranu posebno je pitanje, pošto odluka tog suda nije pravno ili ustavno obavezujuća, uprkos činjenici da su norme međunarodnog prava u pogledu suvereniteta jasno utvrđene. Pored toga, rezolucija Saveta bezbednosti UN, 1244 govori protiv nezavisnosti Kosova, kao i izveštaj Badinterove komisije, koji su polovinom 1990-ih, podržale i SAD i EU, a koji glasi da ni jednom delu Srbije neće biti odobrena nezavisnost bez njenog pristanka.“

Glas Amerike: Srbija izgleda brani svoj stav na osnovu ključne pozicije: da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje i međunarodnog prava i rezolucije UN 1244?

Majer: „Beograd je svakako imao jake argumente na sudu. Imali ste brojne eksperte koji su podržali i podržavaju stav Srbije, ali to su imali i kosovski Albanci, koji ukazuju na istorijat nereda i pobuna protiv diktatorske uprave Srbije. Međutim, koliko je to pravno jak argument za sticanje nezavisnosti nije izvesno. Kada su se, recimo, Sjedinjene Države otcepile od britanske krune, taj akt nije imao pravnu potporu, ali je bio rezultat akcije i stanja na terenu. Dakle, situaciju na terenu na Kosovu mogla bi da bude odlučujući faktor u rešavanju tog pitanja. Naravno, jedini način da se izađe iz ovog ćorsokaka je politički proces – pregovori i kompromisi. Zapad i Rusija moraju da stave do znanja obema stranama - i srpskoj i albanskoj - da moraju da postignu kompromisno rešenje, da nešto moraju da žrtvuju, da moraju da budu i dobitnici i gubitnici, kao i da ni Zapad ni Rusija neće prihvatiti rešenje koji obe strane ne budu podržale i usvojile.“

(VOA)