Stiven Majer i Danijel Server o odnosima Beograda i Prištine

Poslednjih nedelja zvaničnici više država apelovali su na Beograd i Prištinu da ulože napore da poboljšaju međusobne odnose. U Predlogu rezolucije Evropskog parlamenta o Kosovu izražava se zabrinutost zbog stanja odnosa Beograda i Prištine, i napominje da su „dobrosusedski odnosi merilo za težnje Srbije i drugih zemalja regiona za članstvo u EU“.

Profesor na Nacionalnom univerzitetu odbrane u Vašingtonu Stiven Majer smatra da je Srbija zainteresovana za pregovore sa Kosovom, ali da ti pregovori ne bi doveli do realizovanja njenih ciljeva.

“Verujem da lideri Srbije iskreno žele da nastave pregovore, što nije želja samo Tadićeve već i prethodne vlade. Pitanje je kako reaktivirati te pregovore da bi se ostvarili rezultati. Ne verujem da će se ponovo razgovarati o pitanju nezavisnosti Kosova, odnosno o reintegraciji sa Srbijom. Daleko je verovatnije da bi se pregovaralo o podeli Kosova, odnosno o integraciji teritorije severno od Ibra”, smatra Majer.

Međutim, Danijel Server, potpredsednik Američkog instituta za mir, skeptičan je prema ideji o podeli Kosova.

“Ideja o teritorijalnoj podeli Kosova neće imati podršku u EU, a posebno ne u SAD. Inače, ja lično sasvim podržavam ideju da Beograd i Priština počnu da razgovaraju o tehničkim pitanjima, ali kao ravnopravni partneri. Po mom mišljenju, Kosovo je već suverena država i ima pravo da pregovara sa drugom suverenom državom, kao što je Srbija. Međutim, ne verujem da će biti lako za Beograd i Prištinu da postignu sporazum o teritorijalnoj podeli. Srbi će tražiti severno Kosovo i enklave. Albanci će odgovoriti, zaboravite enklave i dajte nam Preševo, a Srbija će to odbiti. Stvarno ne mislim da je moguće postići neki sporazum, ali pošto o tome nisu vođeni razgovori ranije, svi misle da se sada neki sporazum može postići.”

Server dodaje da je rešenje kosovskog pitanja preduslov za učlanjenje Srbije u Evropsku uniju.

“Evropska unija neće prihvatiti kao članicu zemlju koja nema dobre odnose sa svim susednim zemljama. Dobri odnosi Beograda i Prištine nisu mogući bez rešenja kosovskog pitanja. Beograd šalje signale da želi da se reši kosovsko pitanje, ali bez priznavanja nezavisnosti Kosova uz nastojanja da dođe do podele Kosova. Vašington je te dve stvari isključio. Dakle, priznanje Kosova se mora realizovati na neki način, u nekoj formi. Srbija ne mora da prizna deklaraciju o nezavisnosti, već Kosovo kao suverenu državu. A, ako Beograd i Priština žele da razgovaraju o teritorijalnim pitanjima, tu nije potrebna pomoć Vašingtona, pošto dve suverene države mogu da govore o čemu žele ukoliko ne destabilizuju susedne zemlje."

Mada je Srbija podnela zahtev za kandidaturu u Evropskoj uniji i članica je NATO-vog Partnerstva za mir, pitanje učlanjenja u alijansu je daleko kontroverznije.

Stiven Majer smatra da to nije adekvatna opcija za Srbiju.

“Mislim da NATO ima neznatnu stratešku ili vojnu vrednost, odnosno da je to organizacija koju je vreme preteklo. Svaka organizacija ili institucija koja podržava podele između Istoka i Zapada nije više korisna i ne bi bilo mudro za Srbiju da razmatra mogućnost učlanjenja u NATO.”

Danijel Server, međutim, ukazuje na već postojeće prisustvo NATO-a u regionu.

“Pitanje učlanjenja Srbije je u potpunosti njena odluka. Međutim, Bosna i Makedonija će jednog dana biti članice NATO-a, a Albanija to već jeste. Srbija će biti okružena članicama NATO-a, što podstiče pitanje - da li je u interesu Srbije da ne bude članica. Kada sam poslednji put razgovarao sa načelnikom oružanih snaga Srbije, upitao sam ga da li se priprema za člansto u NATO-u. On je rekao da je to političko pitanje, ali da će srpska armija raditi na tome da ispuni standarde NATO-a u svakom pogledu. Čini mi se da je taj stav sasvim na mestu.”

(VOA)