Stejt department: Zakon u Srbiji diskriminiše neke verske grupe

Ustav Srbije garantuje slobodu vere, ali zakon ograničava upražnjavanje vere tako što diskriminiše neke verske grupe, a nekima uskraćuje pravni status, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Stejt departmenta o slobodi religije u svetu.

U Srbiiji nema državne religije, ali dominantna Srpska pravoslavna crkva i druge tradicionalne verske zajednice imaju u izvesnom smislu povlašćen položaj, ocenjuje se u izveštaju koji Stejt department redovno podnosi Kongresu od 1998. godine.

U tekstu se napominje da odnos srpskih vlasti prema poštovanju verskih sloboda ostaje "problematičan" zbog Zakona o veri, kao i zato što Ministarstvo vera "arbitrerno primenjuje i tumacci zakon i podzakonske akte".

"Policijske istrage u slučajevima govora mržnje i vandalizma uglavnom su bile spore i bez konačnih rezultata", napominje se u izveštaju, ali i ukazuje da je, zbog povezanosti religije i nacije, nekada teško razdvojiti šta je bio motiv incidenta.

I dalje se smanjuje broj prijavljenih sluccajeva nasilja ili diskriminacije zasnovane na verskoj pripadnosti. Vođe manjinskih verskih zajednica, međutim, i dalje izveštavaju o aktima vandalizma, primerima govora mržnje, fizičkim napadima i negativnim napisima u štampi.

I dalje ima sporadičnih slučajeva da zvaničnici daju javne negativne izjave o manjinskim verskim grupama.

 U izveštaju se ocenjuje se da Srpska pravoslavna crkva ima povlašćen tretman i podseća da vlada subvencioniše plate njenih sveštenika u inostranstvu.

Zakon priznaje se sedam "tradicionalnih" verskih zajednica, pored SPC, tu su Rimokatolička crkva, Islamska zajednica i Jevrejska zajednica, kao i Slovačka evangelisticcka crkva, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva.

"Iako Grčka i Ruska pravoslavna crkva nisu bile registrovane, bile su priznate od vlasti i delovale su slobodno. Međutim, vlasti nisu priznale ostale pravoslavne crkve uprkos pokušajima Makedonske i Crnogorske pravoslavne crkve da budu priznate. Zvaničnici Ministarstva vera ranije su izjavili da se ove grupe ne mogu registrovati zato što u svojim imenima sadrže recc 'pravoslavna' koja postoji u već priznatoj crkvi", piše u izveštaju.

Zvaničnici Ministarstva su izjavili da je to posledica unutrašnjeg raskola u koji država ne može da se meša.

Do kraja perioda na koji se izveštaj odnosi bilo je 16 registrovanih "netradicionalnih" zajednica. Neke su registrovane kao "verske organziaciije", umesto kao "verske zajednice", što im ne daje ista prava.

Ministarstvo i dalje odbija registraciju Lige baptista, pokreta Hare Krišna, Pentekostalne crkve i Protestantske evangelisticčke crkve iz Subotice. "Nevladine organizacije tvrde da je odbijanje vlasti da registruje manjinske verske zajednice signalizovalo da će tolerisati napada na ove grupe. Iako su nevladine organizacije i verske grupe primetile poboljsšanja, odgovor policije na vandalizam i druge akte nasilja protiv verskih grupa retko je dovodio do happšenja, podizanja optužnica ili rešavanja incidenata na neki drugi način", navedeno je u izveštaju.

Kao i tokom prethodnih perioda bilo je izveštaja o tome da su pojedini zvaničnici kritikovali manjinske verske grupe koristeći pežorativne termine kao što su "sekte", "satanisti" i "devijanti", kaže se u tekstu.

Zoran Luković, šef odseka za ispitivanja na poligrafu u beogradskoj policiji i, kako stoji u izveštaju, "samozvani ekspert za 'sekte'", nastavio je da daje takve izjave, kao i u prethodnom periodu.

 U izveštaju se pominje i da je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić govorio u januaru na Fakultetu za nacionalnu bezbednost "o takozvanom destruktivnom uticaju koji 'sekte' i 'kultovi' imaju po bezbednost i stabilnost zemlje i da je rekao da će policija učiniti  sve da spreči šptetne posledice tih grupa".

U izveštaju se ističe da nema slučajeva da je neko zatvoren zbog svoje vere, niti primera prisilne promene vere.

Među primerima problema koje pojedine verske grupe imaju, izveštaj navodi da su lideri protestantskih grupa i nevladine organizacije nastavili da se protive časovima veronauke u državnim sškolama dok su lideri verskih grupa koje su isključene iz tog programa izrazili nezadovoljstvo uskom definicijom vere koju ima vlast.

Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru protestovao je zbog odluke ministarstva da ih isključi iz plana za studentske stipendije,  a Rimokatolička crkva izvestila je o teškoćama za pribavljanje dozvola za izgradnju novih crkava u Šapcu i Beogradu.

Za razliku od prethodnog perioda, sa Beogadskog sajma uklonjene su knjige sa antiesemitskim sadržajem. Iako zakon zabranjuje govor mržnje, prevodi antisemitske literature su dostupni preko ultranacionalistickih grupa, a na Internet forumima se promoviše antisemitizam, napominje se u izveštaju.

U tekstu se konstatuje da je Islamska zajednica i dalje podeljena na dve grupe koje imaju podršku dve političke stranke, što izaziva napetosti. Za razliku od prethodnog perioda, nema izveštaja o nasilju među njima.           

Primećuje se i da je suđenje za paljenje Bajralki-džamije u Beogradu nastavljeno i da je najavljena istraga o mogućoj umešanosti predstavnika tadašnjih vlasti u incident.

U poglavlju o Kosovu koje je u izveštaju posebno obradjeno, navodi se da je, iako izgleda da su slučajevi nasilja i diskriminacije etnički motivisani, to teško odrediti zbog bliske povezanosti vere i nacije.

Američka vlada je intervenisala u specifičnim slučajevima da bi obezbedila zaštitu objekata Srpske pravoslavne crkve, a posebno za zaštitu zone manastira Dečani, podseća se u tekstu i dodaje da policija nastavlja da pruža pojačanu zasštitu najugroženijim srpskim verskim i kulturnim spomenicima.

Izveštaj beleži slucčajeve vandalizma na srpske crkve na Kosovu, kao i napade na sveštenstvo i vernike.

U istom delu izveštaja govori se i o zabrinutosti kosovske islamske zajednice zbog radikalnih islamskih grupa, koje iz privatnih domova vode ljudi koji su došli izvan Kosova.

(Tanjug)