Срђан Миливојевић: Господине Вучићу, Вама је Устав светиња, то нам тврдите - али „Устав Косова“. Заменили сте српску полицију и војску вашим саборцима из ОВК и препустили им српску децу на милост и немилост

Поштовани грађани Србије, очекивао сам да, свестан своје одговорности и за катастрофалну политику коју је водио у последњих 11 година, али не само последњих 11 година, већ од када је закорачио у политичке воде Србије, Александар Вучић, поднесе оставку и заувек напусти бављење политиком. То би била реакција једног часног човека, дубоко свесног одговорности која проистиче из његове политике.

Ми нажалост имамо посла са човеком који је итекако свестан да су резултати његове политике апокалиптични за државу Србију, трагични за њене грађане, погубни за будуће генерације и катастрофични са аспекта наших националних интереса. Поставља се питање, који порив неко може имати, да са таквом страшћу уништава сопствену државу?

Одговор на то питање лежи пре свега у нескривеној мржњи коју Александар Вучић испољава према Србији, у презиру према родној груди, у багателисању отаџбине, на ком би му позавидели многи окупатори који су оштрили очњаке на костима наших предака.

Ја морам да питам, зашто сте господине Вучићу дошли у Народну скупштину? Да донесете извештај Петра Петковића? Па има Народна скупштина своју курирску службу, не морате ви да глумите потрчка Петковића

Ја морам да питам, зашто сте господине Вучићу дошли у Народну скупштину? Да донесете извештај Петра Петковића? Па има Народна скупштина своју курирску службу, не морате ви да глумите потрчка Петра Петковића.

Преговоре са светом сте водили по принципу „Мој последњи услов, пристајем на све, само ме у власт не дирајте“. Вама је Ваше самовлашће важније од Србије, Ваша фотеља вам је битнија од отаџбине, од грађана, од Устава, и интереса ове земље.

Како Вам је уместо Косова најскупља српска реч постала чопор? А вођа чопора још скупља. Погледајте ове Ваше полтроне што овде дрхте и тресу се, да л’ су ставили довољан број вукова на Твитер и Инстаграм профил. Ставите и Беливука, где је Беливук? Ставите и Вука Бранковића, осликава вашу политику. Ставите и вукодлаке. Ставите и Легијиног вука из јединице за специјалне операције. И Ви стварно мислите да ћете Ви нас да уплашите са Вашим истакнутим чланом Беливуком? Па нећете. Ставите и наручиоце спота против Оливера Ивановића и извођаче радова из Косовске Митровице, и њих ставите.

Од памтивека курјаци кољу јагањце. Али и дан данас на свету има много више јагањаца.

Господине Вучићу, оћете молим вас да узмете даљински за руковање овим Орлићем, да својим безобразлуком не штити Ваш кукавичлук. Јуче смо показали господине Орлићу шта су урадили у овој скупштини. Ваше је легитимно право да покушавате да направите овде инцидент и да покажете скупштину што гором, ваше је легитимно право да ширите насиље и мржњу овде. Наше је право да се томе супротставимо. Пустите грађане да кажу шта имају да кажу кроз уста народних посланика.

Преговоре са светом сте водили по принципу „Мој последњи услов, пристајем на све, само ме у власт не дирајте“. Вама је Ваше самовлашће важније од Србије, Ваша фотеља вам је битнија од отаџбине, од грађана, од Устава

Дакле, од памтивека су курјаци клали јагањце, али и дан данас је на свету много више јагањаца него вукова. Где Вам је ова радикалска памет била пре 25 година? Па знате ли колико би данас српских младића било живо, колико би за њих Паштрик и Кошаре била дестинација за Ђурђевдански уранак, а не места голготе и страдалишта са којих су се неки вратили без главе, неки без руке, неки без ноге, а неки се никада нису вратили.

Кажете ви носите свој крст, ал’ на тај крст разапињу Србију, а не Вас. Кажете нам, овде држите предавање патриотско и извињавате се јуче дечацима из села Готовуше, извињавате се Стефану Стојановићу и Милошу Стојановићу из Готовуше. Па кад им се извињавате, онда им реците: „Извините што смо деветог јуна 1999. године заменили српску полицију и војску вашим саборцима из Ослободилачке Војске Косова и препустили српску децу на милост и немилост.

Вама је Устав светиња, то нам тврдите, али косовски Устав

Вама је Устав светиња, то нам тврдите, али косовски Устав. Над овим се Ви заветујете, над овим се Ви заклињете. А кад се заклињете на Мирослављево Јеванђеље, окренете ону страну где Јуда продаје Христа за 30 сребрњака, и ту се Ви заклињете.

Кад већ причамо о косовском Уставу, ко се од Вас заклео над косовским Уставом а данас преговара у „Рајској бањи“ да га скину са црне листе и каже: „Ако ме скинете са црне листе, ја ћу средити да се Срби не буне када Вућић заврши посао“. И треба да гледате у под када вас то питам. Ви некоме говорите да није бранио Косово када су гореле светиње? Па немојте никада заборавити да сте 9. јуна 1999. године имали ишијас када је требало бранити косовске светиње јер сте се укочили када сте носили намештај у стан од 2 ара, који сте добили мењањем Пећке Патријаршије за стан од 2 ара, а порту Дечана сте претворили у парк за НАТО тенкове, срам Вас било!

А шта ћете кад у сан дође Лазар и пита „Има ли је бела црква Самодржа где причестих војску“? То су речи једног радикала Александра Вучића. Хоћете можда Милошу Обилићу да кажете „О витешки подвижниче, кад загрми, сутра ћу на Косову убити Мурата“? Ви му кажете „О витешки подвижниче, па ја се том Мурату данас дивим, а не теби“. Па такви нису могли код Мурата да приђу ни коњу његовом, када је Богоје видар постао Хећим.

Заспали сте пре 25 година на железничкој станици у Карлобагу, пробудили сте се и сада тако буновни пропустили све возове за Европу и будућност. А ти возови сада иду 350 км/х и Ви сте купили најскупљу карту за тај воз и трчите са Вашим радикалским пртљагом за возом. А из пртљага радикалског испада силуета Оливера Ивановића оивичена кредом на улици у Косовској Митровици, чауре метака којима је убијен Славко Ћурувија, чаша којом сте наздравили убицама Зорана Ђинђића, зарђала кашика, политика „Убијте једног Србина, ми ћемо сто муслимана“ и испада из тог кофера шоља са знаком јединице за специјалне операције Легије.

Ви сте купили најскупљу карту за тај воз и трчите са Вашим радикалским пртљагом за возом. А из пртљага радикалског испада силуета Оливера Ивановића оивичена кредом на улици у Косовској Митровици, чауре метака којима је убијен Славко Ћурувија, чаша којом сте наздравили убицама Зорана Ђинђића, зарђала кашика, политика „Убијте једног Србина, ми ћемо сто муслимана“ и испада из тог кофера шоља са знаком јединице за специјалне операције Легије

Шта је даљи план Ваше погубне политике? Где селите Јариње? У Сталаћ, Ћуприју? Шта је следеће на лицитацији? Подриње, Шумадија, Ниш? Не називају Вас ови други људи издајницима због овога што ћете урадити, него због онога што сте урадили 9. јуна 1999.

Слушам Вас како овде патетичним гласом кажете „Ја знам своју судбину, мене чека судбина једног премијера са ових простора“. И Ви и ја знамо да мислите на хрватског премијера Иву Санадера, премијера који је осуђен на 18 година затвора, јер ово не може бесплатно.

Кад кажете „Предаја није опција“, мислите на мирну предају власти, јер све друго сте дали

Кад кажете „Предаја није опција“, мислите на мирну предају власти, јер све друго сте дали, и пошту, телефон, телеграф, олимпијски комитет, Газиводе. Све што сте се бусали у груди кукавне и нејаке сте дали. Срам Вас било! Дајте сада оставку, покажите спремност да се суочите са својим неделима.

Ја за крај могу само да Вам кажем, прошли пут сам Вам нудио клупу кошаркашког тренера, сад Вам је преостала само клупа Специјалног суда за организовани криминал.

И за крај, има на Зејтинлику, међу чуварима српства, на бесмртној стражи српства и гробова неких шест Миливојевића. И кажу „Не дам!“ Не дам кажу. И устао је васкрсли војвода Вук са Чедомиром Миливојевићем и кажу „Не дам очевину и не дам дедовину моју!“ И грми Арчибалд Рајс у овој сали „Браћо Срби, чувајте се себе, оваквих се чувајте, који не могу собом да владају, а хоће земљом да владају“. Доле тиранин, живела слободна Србија! Не дам! Не дам!

(КоССев)