Sputnjik: Usvajanjem IPAP sporazuma uspostavlja se najviši oblik saradnje Srbije i NATO - da li će ga predsednik i potpisati?

Sporazum o slobodnom prolasku NATO trupa i korišćenju vojne infrastrukture Srbije stupiće na snagu ukoliko ga usvoji srpski parlament i ako ga potpiše predsednik Srbije.

Usvajanjem Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), uspostavljen je najviši oblik saradnje između Srbije i NATO-a. To je operativni dokument koji državi-potpisnici omogućava kreativnost da odabere aktivnosti i prioritete kojima će realizovati ciljeve, izjavio je u razgovoru za Sputnjik pomoćnik ministra inostranih poslova Srbije zadužen za bezbednosnu politiku Branimir Filipović.

Prolazak NATO trupa kroz Srbiju i korišćenje vojne infrastrukture predviđeni su SOFA sporazumom, koji je u januaru u ime Srbije potpisao ministar odbrane Bratislav Gašić. Taj obavezujući međunarodni pravni akt nalazi se u postupku ratifikacije. Sporazum će stupiti na snagu ukoliko ga usvoji srpski parlament  i ako ga potpiše predsednik Srbije.

Iako IPAP sporazum nije međunarodni pravni ugovor već samo operativni dokument, u okviru spiska aktivnosti koje država-članica Partnerstva za mir treba da sprovede navodi se i usvajanje SOFA sporazuma, pravno obavezujućeg ugovora kojim se reguliše pristup vojnim objektima, prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike Alijanse na teritoriji Srbije, objašnjava za Sputnjik pomoćnik ministra inostranih poslova Branimir Filipović.

„IPAP, odnosno Individualni akcioni plan partnerstva, između ostalog i pominje u okviru aktivnosti da će se zaključiti i SOFA sporazum, s tim što smo mi SOFA sporazum zaključili i pre nego što je usvojen ovaj dokument“, precizira Filipović.

Ukoliko Skupština Srbije ratifkuje SOFA sporazum u formi u kojoj ga je potpisao ministar Gašić, NATO vojnici će, pored slobodnog tranzita kroz Srbiju i korišćenja srpske vojne infrastrukture, biti zaštićeni i posebnim statusom. Regionalni centar za obuku „Jug“ kod Bujanovca biće otvoren za sve zemlje-članice Partnerstva za mir i NATO-a, a Srbija će imati i obavezu da sarađuje sa NATO-om na polju javne diplomatije.

Filipović ističe da će i pored potpisivanja SOFA sporazuma Srbija zadržati poziciju vojne neutralnosti, kao i da se vojna neutralnost spominje u okviru IPAP dokumenta, koji, pored vojnih pitanja, definiše i borbu protiv terorizma, energetsku bezbednost, sajber odbranu i bezbednost granica i luka.

 „Vojna neutralnost i dalje ostaje naš jedan fundamentalni princip. Proširenje saradnje sa NATO-om podrazumeva očuvanje vojne neutralnosti, tako da je vojna neutralnost prepoznata. NATO uvažava našu poziciju“, tvrdi Filipović.

Vojni analitičar Miroslav Lazanski u razgovoru za Sputnjik ističe da mu je nejasno zbog čega je potpisan sporazum sa NATO-om i da ne zna šta je Srbija time dobila.

„Iako smo zvanično statusno i dalje vojno neutralni, praksa će pokazati da li se u stvarnosti napušta ta pozicija. Ako je NATO dobio pravo korišćenja srpske vojne infrastrukture, nije problematično samo pravo prolaska kroz Srbiju NATO konvoja, vojnika, vozila, nego će Vojna alijansa imati pravo da koristi i vojne objekte. Nije u pitanju samo kasarna ʼJugʻ, nego to može da bude bilo koja kasarna na teritoriji Srbije. Oni mogu da traže da bilo gde stacioniraju četu, bataljon ili brigadu, na mesec-dva. Pojaviće se različiti zahtevi i NATO će pokušati da testira integritet političara i vojnih lidera u Srbiji i koliko su spremni da im izađu u susret. NATO će, s druge strane, da se poziva na sporazum i da kaže ‒ izvinite, vi ste potpisali sporazum koji obuhvata korišćenje infrastrukture“, kaže Lazanski.

To što su obaveze u sporazumu sa NATO-om bazirane na principu reciprociteta, takođe ne daje tom dokumentu veći značaj i smisao, smatra Lazanski.

„Mene baš zanima čime mi to možemo da dođemo do Francuske sa nekom četom vojnika iz Srbije ili recimo do teritorije Kanade ili Sjedinjenih Američkih Država, pa da kažemo da želimo da stacioniramo vojsku jedinice Srbije recimo negde u Kanzas Sitiju“, kaže Lazanski.

Obavezivanje na klauzulu da vojnici NATO-a mogu da koriste vojnu infrastrukturu Srbije je nešto što su Amerikanci tražili od Beograda pre 16 godina, ističe Lazanski i podseća da su se sporne odredbe pregovora u Rambujeu, zbog čijeg neprihvatanja je i usledilo bombardovanje, odnosile upravo na vojno prisustvo NATO trupa u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.

(Jelena Vučićević – Sputnjik)