Sputnik: Da li će Francuska uspeti da obezbedi ukidanje EU sankcija Rusiji?

 Odluka francuskog parlamenta da podrži rezoluciju kojom se poziva na ukidanje sankcija Rusiji je pokušaj vršenja pritiska na Brisel da one budu ublažene ili u potpunosti ukinute. Međutim, malo je verovatno da će inicijativa uroditi plodom sve dok Nemačka po tom pitanju ne donese čvrst stav, smatra Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative.

Najveći problem je u tome što odluka francuskog parlamenta nije obavezujuća, pa nijedan francuski zvaničnik nije dužan da postupa u skladu sa njom, već na nju samo gleda kao na signal da nešto u spoljnoj politici mora da se menja, kaže Proroković.

„Ja nisam siguran da će Francuska glasati protiv sankcija Rusiji — pretpostavljam da će se to rešavati na drugačiji način, jer jedan deo francuskih vlasti nije ni učestvovao u donošenju ovakve odluke. Najverovatnije će se problem rešavati putem razgovora i dogovora s ostalim partnerima pre nego što uopšte i dođe na dnevni red. Na kraju krajeva, taj proces usaglašavanja se tako i rešava u evropskim institucijama — retko se dogodi da, kada odluka jednom dođe na dnevni red, bude odbijena ili preinačena“, tvrdi naš sagovornik.

S ekonomskog stanovišta, evropske zemlje, kaže Proroković, trpe velike gubitke zbog sankcija Rusiji — oni se mere desetinama milijardi evra na godišnjem nivou. U svetlu ekonomske i migrantske krize, i sve češćih terorističkih napada koji zahtevaju ogromna bezbednosna izdvajanja iz budžeta, Evropska unija, pa čak i Francuska, koja je peta najjača svetska privreda, ne mogu sebi da dozvole taj luksuz da nastave da vode trgovinski rat sa Rusijom.

„Iz tog razloga, ja očekujem dosta kolebanja unutar Unije i nastavak tihog sukoba između evropskih istitucija, s jedne, i država-članica EU, sa druge strane. Čini mi se da će u ovom kontekstu najvažnije biti odluka Nemačke, jer ukoliko ta zemlja bude čvrsto insistirala da se ublaže sankcije Rusiji — do toga će i doći. Francuska, Mađarska i Austrija ne mogu baš puno toga da urade“, ističe sagovornik Sputnjika.

Najveći problem je, objašnjava Proroković, što evropsku birokratiju niko ne bira — samim tim, oni nikome i ne polažu račune — a domaći političari zavise od glasova birača, i zato je logično da u zemlji u kojoj se bliže izbori, kao što je Francuska, ovakva inicijativa stigne iz parlamenta.

Istovremeno, Minski sporazumi i situacija na jugoistoku Ukrajine su samo izgovori da bi se nastavile sankcije prema Rusiji, uprkos tome što države-članice EU trpe veliku štetu, kaže Proroković. Do jula ima još vremena, a Francuska je napravila iskorak, kao i nemački socijalisti  i mađarski i slovački premijeri. Dakle, broj političara i partija koji se za ovu inicijativu zalažu je sve veći, zaključuje sagovornik radija Sputnjik.

Sličnog mišljenja je i Mihail Nejžmakov sa ruskog Instituta za proučavanje globalizacije i društvenih pokreta. On ocenjuje da je ovo samo početak procesa, budući da je i izvršna vlast u Francuskoj u principu spremna da razmotri ovo pitanje — i to ne samo republikanci, koji su u opoziciji, nego i druge stranke. Ali konačna odluka ostaje na Evropskoj uniji — a ona će je, podseća Nejžmakov, doneti u julu.

(Sputnik)