Sputnik: Albanci tajno kupuju jug Srbije, u poslednjih pet godina na teritoriju Niša se doselilo oko 11.000 Albanca sa KiM

 Besparica Srba i cilj Albanca da se prošire van administrativne linije Srbije i Kosova, razlozi su, tvrde upućeni, zbog čega se u poslednjih pet godina na teritoriju Niša doselilo, po lokalnim procenama, oko 11.000 Albanca sa Kosova.

Albanci sa Kosova masovno su od 2010. do 2015. godine kupovali stanove, zemljište i obradive površine u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kuršumliji, Prokuplju… Ta pojava je trenutno u stagnaciji, bar što se tiče pomenutih gradova, ali su sela iz tih opština još uvek na meti trgovaca nekretninama sa Kosova.

Međutim, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji. Pre svega, jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.

Naime, sve se odvija po slovu zakona. Na primer: Albanac da Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u sudu naprave ugovor po kome Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, a kao garancija, to jest, zalog da će mu novac biti vraćen, navodi se pomenuta nekretnina. Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanci postaju vlasnici stanova, a da pri tom ne ostave trag o kupoprodaji. Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko u tu priču su uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. Naravno, Albanci sa Kosova se i dalje smatraju građanima države Srbije, pa u tom smislu mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.

Međutim, problem je što oni ne priznaju Srbiji kao matičnu državu, pa iz tog razloga angažuju Srbe da obave taj posao za njih.

Novi Pazar se takođe nalazi na spisku poželjnih lokacija, ali se kupci tamo uglavnom interesuju za velika seoska imanja, udaljena od grada. Zbog toga se po medijima često spekuliše da su u pitanju pripadnici vahabijskog pokreta. Interesantno je da postoje saznanja da su pridošlice u okolini Pazara vrlo zainteresovane za kupovinu imanja u Apatinu, gde je navodno već kupljen veći broj salaša i drugih nekretnina.

U Prokuplju, Blacu i Kuršumliji seoska imanja su posebno zanimljiva za Albance. Blizu su Kosova, a i vrlo su jeftina. Albanci tako za imanje u tom regionu daju nekoliko puta veću cenu nego što je realna, imanje ne prepisuju na sebe, već se sa vlasnikom pravi specijalno punomoćje koje obično uradi advokat u Prištini, po kome se imanje ustupa na „zajam“ dotičnom.

To ne prolazi kroz pravni sistem Srbije, pa je tako i taj oblik „kupovine“ i promene strukture vlasništva — nevidljiv za naš sistem. U opštini Kuršumlija čak je 10 sela u kojima nema stanovništva i njih su Albanci već „uzurpirali“. Upućeni tvrde da su Albanci, uglavnom iz Podujeva, krajem 2014. godine u okolini Kuršumlije kupili oko 50 imanja. Na teritoriji Leskovca takođe gde je zemlja vrlo pogodna za gajenje voća i povrća solidno očuvanu kuću sa imanjem Albanci kupuju za 5.000 evra.

Građani tih delova Srbije žive u strahu da će zbog sve većeg priliva Albanaca sa Kosova doživeti sudbinu Srba sa Kosova. Oni veruju da se Srbi odlučuju da Albancima prodaju kuće i imanja jer te opštine spadaju u najsiromašnije opštine u Srbiji. Zbog toga su uvereni da će u budućnosti na tim mestima biti sve više Albanaca, a sve manje Srba i da je na delu „tiha okupacija“ južne Srbije.ž
(Sputnik)