SPC: Nema saglasnosti Sabora za poziv papi?

Srpska pravoslavna crkva najverovatnije neće uputiti poziv papi Benediktu XVI da prisustvuje proslavi 1700 godina Milanskog edikta, 2013. godine u Nišu, jer o tome nije postignuta saglasnost Sabora, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.

Papa bi možda i dobio poziv da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma.

Kako se to nije dogodilo, a poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će “poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena”, navode u Patrijaršiji.

Papin prethodnik Jovan Pavle Drugi je 1998. godine proglasio Stepinca “blaženim”, a vernici u Hrvatskoj sada očekuju i da bude proglašen svecem.

Zvaničan stav SPC o pitanju učešća pape na proslavi u Nišu nije danas bilo moguće dobiti, ali "izvor u Patrijaršiji" ukazuje da na negativan stav SPC upućuje i kalendar događaja.

Naime, da poziva papi za Niš nema jasno je, kažu u SPC, već i iz činjenice da bi sada za to bilo kasno, jer protokoli najviših crkvenih velikodostojnika nalažu da se njihove posete ugovaraju i po nekoliko godina unapred.

(Tanjug)

Protest SPC Vatikanu zbog Stepinca

Sveti arhijerejski Sinod SPC poslao je, kako se nezvanično saznaje, pismo Vatikanu u vrlo oštrom tonu protestujući zbog planiranog papinog hodočašća na grob kardinala Alojzija Stepinca. Pismo je, prema tim saznanjima, prosleđeno Svetoj stolici uoči dolaska Benedikta Šesnaestog u Zagreb. S njegovom sadržinom saglasio se Sveti arhijerejski Sabor na zasedanju održanom polovinom maja jer je program papine posete Hrvatskoj bio poznat mesecima unapred.

Detaljnije podatke o tome kako SPC gleda na nedavni govor pape Benedikta Šesnaestog o Alojziju Stepincu, koga je nazvao braniteljem pravoslavnih, ličnošću uzornog humanizma koji se suprotstavio ustaškom režimu braneći Srbe, Jevreje, Rome, pateći zajedno s njima, juče se zvanično nisu mogli dobiti u vrhu SPC.

Portparol i član Svetog arhijerejskog Sinoda, vladika bački Irinej, trenutno je van zemlje, a kako nam je objašnjeno, osim njega niko ne može da daje izjave. Komentare nije želeo da daje ni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, takođe član Sinoda u prethodnom sazivu.

Još jednu nezvaničnu informaciju iz Patrijaršije prenela je juče agencija Tanjug: neimenovani sagovornik izjavio je da zbog posete Stepinčevom grobu, a zaobilaženja Jasenovca, papa neće biti pozvan na proslavu 1700 godina donošenja Milanskog edikta koja će se održati u Nišu 2013. godine. Takav ishod, doduše, mogao se naslutiti i iz izjave koju je medijima dao vladika bački Irinej po završetku Sabora kada je rekao da će na proslavu u Niš biti pozvani poglavari pravoslavnih crkava, dok će ostale hrišćanske crkve predstavljati visoke delegacije.

Poseta pape Benedikta Šesnaestog grobu „kontroverznog kardinala iz Drugog svetskog rata”, kako ga je nazvao britanski javni servis Bi-Bi-Si, u stranim medijima naišla je na vrlo oštre ocene.

Elan Steniberg iz Američkog udruženja žrtava holokausta naveo je da je papa u pravu kada proklinje zločinačke ustaške vojne snage, ali nije u pravu kada odaje priznanje jednom od njegovih zagovarača, prenosi američka agencija AP.

Austrijska novinska agencija APA citirala je pismo Stepinca od 28. aprila 1941. godine u kojem on poziva vernike da podrže novu državu i poglavnika Ante Pavelića, podsećajući na masovna ubistva tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj, kao i da je Vatikan bio detaljno informisan o tome. Reagovanja stranih medija preneo je i hrvatski portal indeks.hr.

Za jedne svetac i mučenik, za druge bliski saradnik ustaša, za Hrvate žrtva komunističkog terora, za Srbe ratni zločinac – nemoguće je o Alojziju Stepincu dati jedinstven odgovor oko kojeg bi se svi složili, kao što je to nemoguće i za mnoge druge istorijske ličnosti, kaže istoričar Predrag Marković.

– Alojzije Stepinac će uvek biti kamen spoticanja, kao i „Oluja”. On je, u stvari, sprovodio opštu politiku Katoličke crkve koja nije jednostavna. Recimo, u Poljskoj je Katolička crkva bila strašno progonjena. S druge strane, papa Pije Dvanaesti, kao ni Alojzije Stepinac, nikad se nije ogradio od holokausta. Katolička crkva je u strahu od komunizma bila spremna da sarađuje i sa samim đavolom, u ovom slučaju to nije samo metafora. Njima se komunizam činio kao najveći protivnik – ističe Marković.

On navodi da je Stepinac u poslednjoj fazi rata protestovao zbog uslova u kojima se ljudi transportuju u logore, pa se to vidi kao znak njegove brige za Srbe i Jevreje.

– Ima delova Katoličke crkve koji tvrde i da je pokrštavanje bilo mera spasavanja. Oni smatraju da su spasli glave onima koje su se pokatoličili. Nije jasan ni Stepinčev položaj posle Drugog svetskog rata, u komunizmu. Njemu su komunisti nudili saradnju, ali je on to odbio i tada su počeli da ga progone – kaže Marković.

Alojzija Stepinca je papa Jovan Pavle Drugi 1998. godine proglasio blaženim. Upitan od novinara u Hrvatskoj kada bi mogla biti dovršena kanonizacija Stepinca, Federiko Lombardi, portparol Vatikana, naglasio je da postupak ide redovnim tokom i da će kada on bude dovršen, Alojzije Stepinac verovatno biti proglašen svetim. Komunističke vlasti sudile su hrvatskom kardinalu zbog saradnje sa ustaškim režimom i osudile ga na 16 godina zatvora, što je kasnije preinačeno u kućni pritvor. Umro je u rodnom Krašiću 1960. godine.

(Agencije)