Slobodan Stojićević: Zatvorena rata raja - gde je Hrvatska dve godine posle ulaska u EU

Danas se navršava dve godine kako je Hrvatska ušla u Evropsku uniju. Bio sam, pre dve godine, svedok tog događaja. Glasila su bila krcata prilozima o nastupajućem istorijskom trenutku, o samom tom trenutku i komentarima koji su usledili kad je sve prošlo. Koliko god se o tome trubilo, činilo se da se većina običnog sveta ponašala kao da se njih to ne tiče. Kao da gledaju film u kojem ne učestvuju. Osećao se umor, osećala se zasićenost od dotadašnjih nada i razočaranja.

Najpre su im se izjalovila mitska očekivanja od sticanja nezavisnosti, jer su odmah počeli ekonomski i socijalni problemi. Onda su nastala očekivanja od „domovinskog rata”, ali je u drugom delu devedesetih došlo do poraznih razotkrivanja afera u privatizaciji. Potom se (uzalud) mnogo očekivalo od promene vlasti 2000. Najava ulaska u EU je izvesno vreme izazivala ushićenje, ali se balon tokom dugih godina pregovora izduvao. Jedni su okretali glavu od EU zbog zahteva za saradnju iz Haga, druge je onespokojavalo to što su videli kako se živi u novim zemljama članicama EU. A i EU je i tada bila u krizi, opterećena politikom štednje.

Paskal Brukner, jedan od najuticajnijih i najnagrađivanijih francuskih filozofa, romanopisaca i esejista, poznat i po velikoj podršci Hrvatskoj, „osvedočeni prijatelj Hrvatske”, odlikovan od Franje Tuđmana, čestitavši im tada, dodao je da Hrvatska ulazi u Evropu u trenutku kada je krov te iste zajednice probijen, zidovi se urušavaju, a stanovnici žele da odu. „Ulazite u Evropu u trenutku kada je ona u rasulu. To je kao da ulazite u brak sa suprugom koja je jednom nogom u grobu.”

Kad pomenuh grob, setih se da je tada, trećeg dana po ulasku Hrvatske u EU, u 106. godini umro Andrija Prlić, najstariji Hrvat. Nadživeo je pet država (Austrougarsku, staru Jugoslaviju, NDH, SFRJ i sadašnju Hrvatsku), ali ga je EU sahranila, zlobno su komentarisali protivnici pristupanja EU, o kojoj je Andrija, svedočili su njegovi potomci, imao mišljenje: „Ne verujem ja nikome, tek ćete videti kako će vam biti!”

Tog jula su na međunarodnom bijenalu u Gracu Aleksandar Nikolić i Mišel Kalivoda izložili skulpturu „Evropsko državljanstvo”, koja je prikazivala Angelu Merkel kako obavlja veliku nuždu, dok muškarac leži ispod nje i pridržava joj stražnjicu. Nemci su bili ogorčeni.

Danas, dve godine kasnije, za drugi rođendan, Nemačka širom otvara vrata za sve radnike iz ove zemlje. Radne dozvole im više nisu potrebne. To je dobro za građane, ali ne i za državu, vole političari ovde da kažu. Država ostaje bez desetina hiljada mladih školovanih ljudi, ali i zaposlenih nezadovoljnih platama i nemogućnošću da planiraju budućnost.

Poslednje dve godine posao je u Hrvatskoj izgubilo 80.000, a oko 200.000 ljudi, procenjuje se, otići će da ga traži po svetu. Ogromna navala je na škole za učenje stranih jezika. Trenutno vlada pomama za nemačkim. Čitam da se Slavonija gotovo ispraznila.

Nezavisni skupštinski poslanik Damir Kajin upozorio je minule srede u Saboru da je Hrvatska od ulaska u EU pa do kraja 2014. uplatila 29,6 miliona evra više nego što joj se vratilo. Uplatili smo, kaže, više, a vraća nam se naš novac. Upozorio je i na odlazak mladih iz Hrvatske. „Za dve godine otišlo ih je preko 50.000, a prema podacima bečkog instituta, čak 115.000 ljudi se sprema da napusti ove prostore”, kazao je.

Hrvatska poljoprivreda zasad je osetila samo negativne posledice pristupanja EU. Tako je od 2012. do 2014. u sektoru poljoprivrede izgubljeno devet hiljada radnih mesta, a prosečna neto plata je pala pala na 77 odsto proseka.

Hrvatska je na dnu lestvice po korišćenju EU fondova. Evropska komisija je jasno dala do znanja da zna da će Hrvatska dogodine ostati bez velikog dela novca jer nisu ugovoreni projekti. Gubitak novaca preti i u 2017. Potpredsednik vlade zadužen za EU fondove Branko Grčić brani vladu govoreći kako „oni koji kritikuju učinkovitost Hrvatske u korišćenju novca EU zapravo ne razumeju sistem”. „Prva godina (2014) služi za ugovaranje, predlaganje operativnih programa i partnerskog sporazuma i to je Hrvatska odradila među prvima. Sledi druga godina (2015), kada se ugovaraju sredstva”, kazao je Grčić na konferenciji „Dve godine u EU” održanoj polovinom juna u Zagrebu.

Oni koji brane EU tvrde da pozitivnih promena ipak ima. Primera radi, u prodavnicama su hrana i većina robe široke potrošnje jeftinije. Niže su cene struje jer na tržištu postoji konkurencija distributera. Jeftinije su i telefonske usluge, posebno razgovori s drugim zemljama EU. Liberalizovano tržište osiguranja donelo je i niže cene obaveznog auto-osiguranja. Građani i roba lakše prelaze granice zemalja EU, što je privredi omogućilo da poveća izvoz (za 0,5 odsto). Mladi mogu lakše da putuju i da studiraju u drugim zemljama Evrope, a ponegde i besplatno.

Sve je to lepo, ali kao da se niko ne raduje. Kao da ona apatija koja je postojala pre ulaska u EU još traje. I prosečna plata je povećana za 200 kuna, ali to se oseća samo u statistici.

U urbanizovanom naselju Nova Cesarica (Karlobag), gde su vile s apartmanima za izdavanje, na samom ulazu sa Jadranske magistrale, do ulaska u EU bila su dva sada zatvorena objekta. S leve strane kafana „Raj”, koju je držala Slovenka Jana, s desne kiosk u kojem se moglo kupiti najosnovnije: hleb, mleko, cigarete, novine, povrće...

Nemci, koji su ovde gotovo stopostotni zakupci apartmana, sada iz Nemačke dovoze sve – i vodu. Ne kupuju ništa.

Zakatančeni kiosk i zatvorena vrata „Raja”, zasad, kao da su simbol, metafora promena.

(Politika)