Slobodan Kostić: Pouka zvana Telekom

Vlada Srbije tek juče je učinila ono što trebalo da preseče 21. marta ove godine, kada se na tender za prodaju Telekoma Srbija javio samo austrijski imenjak i to s „nepristojnom” ponudom – 950 miliona evra za 51 odsto udela. Za 450 miliona evra manje nego što je Srbija zatražila kao minimalnu cenu za svoju nacionalnu telefonsku kompaniju.

Sve ono što se posle toga dešavalo, produžavanje roka u dva navrata, koje se mnogima učinilo kao ponižavajuće moljakanje jedinog kupca da ipak poboljša ponudu, nije vredno spomena.

Konačno ta tužna tranziciona epizoda je okončana, ali njom se otvaraju mnoga pitanja. A prvo mora da bude – da li su naša vlada i ljudi oko nje, koji su se bavili ovim ćoravim poslom, izvukli neku pouku iz ovog neuspelog tendera u kome nisu nudili loše, posrnulo preduzeće, već jedinu profitabilnu kompaniju u državnoj susvojini s Grcima, odnosno nemačkim Telekomom?

O tome ćemo se, bože zdravlja, svedočiti, ali tek za godinu-dve, jer je sasvim izvesno da sadašnja vlada i njen stručni tim više nemaju kredita za neki novi tender i prodaju Telekoma. Dakle, o tome ćemo misliti sutra, ali već danas moramo znati kako ovako veliki i skup posao ne treba više da radimo.

Jer, propast ovog tendera nije obična poslovna vest. Danas nisam prodao sve jabuke. Neka. Sutra ću. Telekom je naše najunosnije preduzeće u čiji su razvoj i današnju infrastrukturu ulagale generacije. Taj komad porodičnog srebra ne iznosi se svaki dan na pazar i ne prodaje se ispod ruke. Ozbiljne države, pre nego što se na to opredele, dugo procenjuju kada je za to najbolji trenutak, a potom angažuju ugledne savetnike da im taj posao valjano organizuju i za njihov račun obave. I to, razume se, mora da se dobro plati.

Od izbora savetnika pa nadalje kod nas je sve krenulo traljavo, aljkavo i dozlaboga ispolitizovano da se do poslednjeg časa izjašnjavanja kupaca nije zapravo ni znalo šta mi to i koliko prodajemo. Ide li cela infrastruktura ili – ne. Koji deo se ne sme prodavati? U svet su išle kontradiktorne vesti sve do ove, poslednje, u kojoj svetskoj ekonomskoj javnosti saopštavamo da odustajemo od prodaje. Kao da nismo imali onoliko iskustva u propalim i vrlo rđavo vođenim tenderima. RTB Bor, recimo. Ali, mi smo majstori da se svaki put opečemo iako smo već puni ožiljaka od ranijih neuspelih pokušaja.

Na zadovoljstvo mnogih, koji su se protivili prodaji Telekoma, Srbija će ostati njegov većinski vlasnik. Ali, suština stvari nije u pukom vlasništvu, već u interesu ove države da to njeno vredno preduzeće nastavi da se razvija, povećava vrednost i tehničko-tehnološku sposobnost pred naletima novih izazova i konkurencije. Da nam se ne dogodi da sutra zažalimo što ga ne dadosmo i ispod zadate cene Austrijancima. E, to bi zaista bilo neoprostivo. Čak i gore od svega što nam se dešavalo u minulih nekoliko meseci.

(Politika)