Slobodan Antonić: Vučić kao politički Don Žuan, ili kako istovremeno obezbediti podršku i Informera i E-novina

Zašto se Vučić sprema da na izbore 2016. godine u koaliciju pozove različite mikropartije kao što su Srpska narodna stranka, Nenada Popovića ili pak Srpski pokret obnove, Vuka Draškovića?

Nije li prvopomenuta stranka izrazito evroskeptička i rusofilska? Nije li drugopomenuta partija izrazito evrofilna i pronatovska? I nisu li te dve stranke – u koaliciji – nešto ideološki protivrečno i politički neprirodno?

Da bih odgovorio na ova pitanja, želim da vas podsetim na Mocartovog Don Žuana (Don Giovanni, 1787). Naime, u trećoj sceni prvog čina ove znamenite opere, zavodnik uspeva da obrlati još jednu žrtvu – Cerlinu (Zerlina). Ali se, u trenutku kad namerava da je odvede u krevet, pojavljuje njegova ranija „pobeda“ – Elvira (Donna Elvira). No, „majstor“ se,  suočen sa dve dame kojima se istovremeno zakleo na večnu ljubav, ne da zbuniti. On najpre jednoj, a onda i drugoj, kaže isto: „Ma ona druga je luda, ne obraćaj pažnju na to šta priča, ja samo tebe volim“. Obe dame to čuju. Ali, obe su zaljubljene, pa svaka od njih misli da joj Don Žuan govori istinu, a da onu drugu, jadnik, mora da laže, kako bi je umirio. Jer ta druga je, nesrećnica, zapravo luda.

Mnogo sličnosti uviđamo između junaka ove opere i našeg premijera. On uspeva da ga, što je potpuno protivrečno, podražavaju i „drugosrbijanci“ i „nacionalisti“, pošto na obe strane, kao sada sa izbornom koalicijom, šalje poruke „ljubavi“. I obe strane mu veruju.

Kada je Vučić objavio da ide na nove izbore, E-novine su u tekstu „Pokušaj Vučićeve izolacije“^[1] svojim čitaocima objasnile da postoji opasnost da Vučić dobije izbore, ali i „da se iz samog okruženja lidera najveće stranke u Srbiji odstrane proevropski elementi kako bi, čak i nakon izborne pobede, postalo nemoguće sprovođenje obećane evropske agende“. Zato je, po E-novinama, potrebno obavezno izaći na glasanje i stopostotno podržati Vučića, kako bi se sprečilo da mora da sklapa koalicionu vladu s „rusofilima“.

U isto vreme, „patriotski“ sajtovi poput Standarda, Vidovdana ili Vaseljenske, ili pak novine poput Informera, šire priču kako su „prozapadni mediji, od televizije N1 do Kurira, sve angažovaniji na podrivanju Vučića“[2], te kako će „zapadne ambasade i agenture gledati da izbornu trku iskoriste najbolje što mogu“[3] – kako bi isturile svoje (?!) kandidate: DSS i Dveri.

Navodno se predstavnici DSS-a i Dveri previše (?) pojavljuju na pro-američkim televizijama[4], što je nekakav dokaz da tu nešto nije u redu (?! – kao da Vučića i njegovih glasnogovornika i „analitičara“ tamo nema još više?). Cilj je, navodno, da se pomoću patriotskog biračkog tela, oslabe napori Premijera da „samostalno formira vladu“, te da se tako proizvede „promena u Vučićevoj politici“ (?!; isto). Radikalnija verzija ovog ideološkog strašila – koju čitamo u Informeru[5] – kaže nam čak da će „svi zajedno – od SPS-a, preko DS-a i LDP-a, pa sve do DSS-a i Dveri ići na izbore samo s jednom idejom: da osvoje bar jedan glas više od Vučićevih naprednjaka i da naprave vladu svih protiv jednoga“.

Dakle, kompradorska propaganda, namenjena začaranim evrofilima, prikazuje Vučića kao žrtvu napada „etno-nacionalista“. U isto vreme, „lažno-patriotska“ propaganda prikazuje Vučića kao žrtvu zavere ambasada SAD-a i EU u komplotu s „lažnom“ patriotskom opozicijom, kako bi se narod prevario da glasa protiv Vučića, te da se time obori, navodno, „patriotski“ Vučić s vlasti.

Najlepše je da, po modelu Don Žuana, obe antagonističke strane biračkog tela, omađijane fokusiranom propagandom specijalizovanih medija, u isto vreme veruju da Vučić hoće da sprovede baš ono za šta te strane navijaju. „Drugosrbijanski“ birači se, na primer, nadaju da će Vučić Srbiju da „dekontaminira“ od „nacionalizma“, da prizna „Kosovo“, te da nepovratno („ireverzibilno“) uvuče Srbiju u EU i u NATO. „Nacionalistički“ birači se pak nadaju da će Vučić, čim dobije dovoljno mandata u skupštini, da „zaokrene“ prema Rusiji, nabavi S-300 ili čak S-400, te da iz Srbije počisti sve Petre Lukoviće, Sonje Biserko i Nataše Kandić.

Naravno, ništa od toga. Vučić će i za ove izbore, očigledno, da napravi Narodni front SNS-a, u koji će da primi svakog ko hoće u njega da uđe – od „nacionalista“ do „evropejaca“. Tako suštinski pokazuje da mu nije strana nijedna vrsta ideologije – ukoliko, naravno, obezbeđuje što veći deo biračkog tela, a što, opet, vodi očuvanju ili čak proširenju njegove vlasti.

Da li će takvim nastupom Premijer da osvoji dovoljno skupštinskih mandata, da može da pravi vladu kakvu želi, ali i da menja Ustav, ostaje da se vidi. Valja međutim znati da bi čitava ta predstava, koja neodoljivo nalikuje na „Don Žuana“, mogla biti raskrinkana već s nekoliko jasnih novinarskih pitanja.

Naime, u pravoj i ozbiljnoj izbornoj kampanji vlast bi morala da predstavi izborni program, te da odgovori javnosti na nekoliko suštinskih pitanja (a ne da danima otvara prilaznice i tunele na svaka dva kilometra istog puta). Ta suštinska pitanja su: da li će biti otpuštanja u javnom sektoru?; da li će se i kome smanjivati penzije?; koliko će se povećati cena struje?; da li će se, i u čemu, menjati Ustav?; hoće li se dozvoliti ulazak „Kosova“ u UN?; hoće li se smanjiti poreski nameti na naše plate i nekretnine?; šta će biti sadržaj vladine kulturne politike?; da li će se nešto uraditi na zaštiti ćirilice?; hoće li Srbija prihvatiti „usklađivanje“ svoje spoljne politike (prvenstveno prema Rusiji) sa Briselom, itd.

Konkretni odgovori na konkretno postavljena pitanja onemogućili bi političare da primenjuju „strategiju Don Žuana“. U Srbiji je kampanja tek počela. Hoće li naša novinarska branša konačno smoći snage, ali i profesionalnog dostojanstva, da pokuša da istera srpskog političkog Don Žuana na čistac?

[1] http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/129456-Pokuaj-Vuieve-izolacije.html

[2]http://www.standard.rs/politika/33726-%D1%81%D0%

BC%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B8%D0

%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-2016

[3] isto.

[4]http://www.standard.rs/politika/33776-%D0%B

F%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0,-%

D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0

[5] http://www.informer.rs/vesti/kolumne/

53111/DRAGAN-VUCICEVIC-DOSTA-ZLOCINA-protiv-jednoga

(Fond strateške kulture)