Slobodan Antonić: Ova vlast će sama da se uruši; Vučić je autoritarac, ali nije diktator - ideologija mu je malo patriotizma, malo atlantizma

 – Ne bih se složio da intelektualci nedovoljno upozoravaju na društvene i političke probleme koji muče srpsko društvo. Nas više od sto profesora i doktora nauka potpisalo je apel za Kosovo. Mnogi intelektualci kao što su Kosta Čavoški, Milo Lompar, Miloš Ković, Milan Brdar, Slobodan Reljić i drugi često pišu i govore o našim gorućim problemima. Druga je stvar koliko se naši glasovi čuju, a treća koliko se slušaju i poslušaju, kaže u razgovoru za „Beogradski glas“ prof. dr Slobodan Antonić, sociolog.

Jesu, zatvoreni su. Ali svako ko hoće da sazna naše mišljenje može da nas nađe na internetu. Ja, recimo, svakog utorka pišem kolumnu za sajt „Stanje stvari“, a prethodne dve godine pisao sam za sajt Fonda strateške kulture, dok ga nisu ugasili. Od 2015. godine objavio sam više od sto analiza i komentara. Svako ko hoće može da pročita šta ja mislim o Aleksandru Vučiću, Siniši Malom, izborima, opoziciji, Kosovu i ostalim aktuelnim temama.

Ipak, čini se da političari ne haju mnogo za ono što kritički nastrojeni intelektualci pišu ili govore!

To što političari na vlasti ili pak njihovi birači ne mare za naša iznesena mišljenja i stavove nije do nas. Mi govorimo slobodno i otvoreno ono što mislimo, upozoravamo i savetujemo, a narod neka sam odluči o svojoj sudbini.

Zakon o lustraciji kod nas nikada nije primenjen, pa sada opet igru vode oni koji su nam nekada ranije napravili veliku štetu. Koliko bi naša situacija sada bila drugačija da je lustracija sprovedena? 

Kod nas je lustracija bila nemoguća jer smo imali dva „stara režima“, jedan je Miloševićev i drugi komunistički režim. Kako ste mogli da lustrirate Ivicu Dačića ili Aleksandra Vučića a da ne lustrirate i Latinku Perović, koja je bila sekretar Komunističke partije Srbije, dakle, jedne totalitarne partije? Ali Latinka je „majka druge Srbije“, ko je nju smeo da takne?! Zato nije bilo lustracije.

U našoj zemlji na delu je upravljanje strahom, odnosno sistem vladavine baziran na manipulaciji strahom. S jedne strane, stalno se hvalimo da smo mnogo hrabar narod, a dozvoljavamo da se nama vlada uterivanjem straha. Otkud ta dvoličnost i toliki strah u narodu?

Tačno je reći da se kod nas vlada i korupcijom, a ne samo strahom. Režim se trudi da korumpira koga god može, od umetnika do birača – penzionera. Koga ne kupi, gleda da ga zastraši.

Za mene je mnogo veći prestup kukavičluk elite nego bojazni običnih ljudi. Čega ima da se boji redovni profesor? Da će ga pre vremena oterati u penziju?!

A čega se plaši običan čovek?

Običan čovek, pogotovu onaj koji je siromašan, boji se za svaki dinar koji ima. On zna da je za njega hiljadu dinara manje mesečno opasnost da se spusti ispod granice između sitosti i gladi.

Zato nemojmo zamerati siromašnima što prodaju svoje glasove za dve hiljade dinara. Možda bismo i mi na njihovom mestu uradili isto ako bismo sa te dve hiljade nahranili porodicu.

Kako ocenjujete vladavinu Aleksandra Vučića? Neki smatraju da je reč o autokratiji, drugi da je ispravnije govoriti o diktaturi, šta vi mislite?

Vučić nije diktator. On je gurnuo našu nejaku demokratiju u režim koji se u nauci naziva izborni autoritarizam. Ali to je još daleko od tiranije ili despotizma. Vučić jeste autoritarac i ceo sistem nastoji da podesi prema sebi. Ali njegova ideologija je slaba – malo patriotizma, malo utilitarizma, malo atlantizma… To je više demagogija nego celoviti koncept. A na improvizaciji ne može da se gradi ozbiljna i dugovečna vlast.

Zato i mislim da je Vučić u suštini tek operetni samodržac. On se neprestano bije u prsa i preti. Ali suštinski, on je slabić i malograđanin u politici. On nema hrabrosti niti za neko veliko dobro, niti za neko veliko zlo. I dobro je što je tako.

(Beogradski glas)