Slobodan Antonić: Izbori u RS i manipulacije istraživanjima javnog mnjenja - kleopatre, baba vange i „renomirane“ anonimne agencije

Ovih dana podigla se galama oko nalaza jednog predizbornog istraživanja u Republici Srpskoj. Nalaze je saopštio opozicioni Savez za pobjedu, a po njemu Ivanić tuče Dodika 52%:43%, a Govedarica Cvijanovićevu 51%:44% (ovde).

SzP obznanio da je njegovo predizborno istraživanje realizovao beogradski „Demostat“. Prema rečima rukovodioca Srećka Mihailovića, to „prvo potpuno i potpisano istraživanje“ nagoveštava da Ivanić tuče Dodika sa 52%:43%, a Govedarica Cvijanovićevu sa 51%:44%

Portal „Infosrpska“ objavio da je `Demostat` od Engleza dobio unapred skrojene rezultate...

I zaista, samo dan pre objavljivanja ove sondaže, Srna je pustila vest o istraživanju „u koji je imala uvid“, a po kom Dodik tuče Ivanića 47%:29%, a Cvijanovićeva Govedaricu 38%:26%. Istraživanje je, javlja Srna, „rađeno za jednu međunarodnu organizaciju u BiH, a koju je radila renomirana agencija krajem avgusta na uzorku od 2.000 ispitanika“ (ovde).

Nasuprot tome, SzP obznanjuje da je njegovo istraživanje realizovao beogradski „Demostat“ (rukovodilac Srećko Mihailović) „u periodu od 14. do 23. avgusta 2018. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.510 ispitanika“. I upravo to „prvo potpuno i potpisano istraživanje“ nagoveštava ubedljiv poraz Dodika i Cvijanovićeve.

SzP je obznanio da je njegovo predizborno istraživanje realizovao beogradski „Demostat“. Prema rečima rukovodioca Srećka Mihailovića, to „prvo potpuno i potpisano istraživanje“ nagoveštava da Ivanić tuče Dodika sa 52%:43%, a Govedarica Cvijanovićevu sa 51%:44%

I kako je i red u kampanji, odmah je usledio medijski odgovor. Srna je već sutradan prenela pisanje portala „Infosrpska“ po kom izvesni „diplomatski izvori iz Sarajeva navode da je ‘Demostat’ zapravo dobio od Engleza unaprijed skrojene rezultate, a da pravog ispitivanja javnog mnjenja nije ni bilo“ (ovde).

Infosrpska zaključuje, a prenosi Srna, da su na taj način „svi bili zadovoljni – Demostat velikim honorarom, SzP skrojenim rezultatima, a engleski mangupi još jednom podvalom, na putu da se u Srpskoj dovede ‘mekša’ vlast koja bi igrala kako Englezi sviraju“ (isto).

Istoga dana javnosti se obratio i portparol Dodikovog SNSD-a, Radovan Kovačević (ovde). On je diskvalifikovao Demostat kao „agenciju koja je isključivo poznata po promašajima. Za predsjedničke izbore u Srbiji 2017. godine, predvidjeli su da će Saša Janković osvojiti 11 odsto, a on je osvojio 17 odsto, da će Preletačević Beli osvojiti tri odsto, a on je osvojio 10 odsto, da će Vuk Jeremić i Vojislav Šešelj osvojiti po devet i osam odsto, a oni su osvojili pet i četiri odsto – duplo manje“, ukazao je Kovačević.

Portparol SNSD-a je na kraju ocenio da je „evidentno riječ o agenciji koja maši u stotinama hiljada glasova“, te da će se pobeda Cvijanovićeve i Dodika takođe meriti, prema opozicionim kandidatima, „razlikom od više stotina hiljada glasova“ (isto).

Odmah da kažem da mi se ne dopada praksa navođenja neimenovanih istraživnja u koje je neki medij „imao uvid“. To šta piše u takvim izveštajima – mačku o rep.

Kod nas i inače veliki deo istraživačkih agencija proizvodi rezultate po meri naručioca, pa su njihovi „izveštaji“ zapravo tek slabo prikrivena propaganda (o tome sam detaljno pisao ovde).

Sećam se da mi se vlasnik jedne beogradske istraživačke agencije žalio kako mu se, uoči izbora 2014. godine, javio predstavnik jedne manje parlamentarne stranke, koja je inače bila oko cenzusa. Ponudio mu je ozbiljan novac samo da objavi fingiranu sondažu po kojoj i njegova stranka ulazi u parlament. Moj prijatelj je ovu ponudu odbio. Ali, nedelju dana posle, pojavila se sondaža druge, a po kojoj narečena stranka ima dovoljno za cenzus (5,2%).

Sećam se da mi se vlasnik jedne beogradske istraživačke agencije žalio kako mu se, uoči izbora 2014. godine, javio predstavnik jedne manje parlamentarne stranke, koja je inače bila oko cenzusa. Ponudio mu je ozbiljan novac samo da objavi fingiranu sondažu po kojoj i njegova stranka ulazi u parlament.

Motiv za takvu ponudu je jasan. Birači ne žele „da bace“ svoj glas. Ako vide da njihova stranka nema šanse da uđe u skupštinu, glasaće za neku drugu. Zato je bilo potrebno nekako „ohrabriti“ birače, makar i lažnom sondažom.

Moj prijatelj je ovu ponudu odbio, pošto mu je u njegovim istraživanjima ta stranka bila daleko od cenzusa (oko 3%). Ali, nedelju dana posle, pojavila se sondaža druge agencije (upravo one koje sam i ja kritikovao), a po kojoj narečena stranka ima dovoljno za cenzus (5,2%).

„Mogao sam i ja da uzmem pare“, vajkao mi se prijatelj, „jer je dozvoljena greška plus-minus dva posto; ali kako da posle toga pogledam u oči svojim anketarima koji će znati da takvu sondažu mi nismo radili!?“.

Ove epizode sam se setio baš u vezi pomenutog Demostatovog istraživanja. S jedne strane, zaista kod nas postoje svakakve agencije koje će za novac uraditi sve. S druge pak strane, i političari se služe najnižim sredstvima kako bi izmanipulisali javnost i birače – nekad uspešno, nekad ne (pomenuta stranka je tog puta, sa 3,4%, ipak ostala ispod cenzusa).

Zato je izuzetno važna uloga javnosti i struke. To su dve instance koje treba da razdvoje žito od kukolja.

Nažalost, kao što sam već pisao (ovde), kod nas ne postoji profesionalna asocijacija ili telo koje bi bar na elementarnom nivou kontrolisalo kvalitet istraživanja javnog mnjenja – da li se ona uopšte sprovode ili se pak objavljuju izmišljeni rezultati.

Svojeveremeno sam kao predsednik Srpskog sociološkog društva predlagao da se obrazuje komora istraživača javnog mnjenja koja bi utvrđivala profesionalne standarde, a agencijama davala i oduzimala licencu. Nažalost, to nije naišlo na podršku većine vlasnika istraživačkih agencija, jer bi ih to, shvatio sam, sprečilo da se „snalaze“ u haosu, a pojedine i da love u mutnom.

Takva nesređenost dovela je, međutim, do srozavanja svih stručnih standarda i do slabo prikrivene političke manipulacije navodnim ili stvarnim istraživanjima javnog mnjenja. Kao što smo, iz sličnih razloga, dobili tabloidizaciju novinarstva, tako smo, eto, dobili i tabloidizaciju istraživačkih agencija i sondaža.

Čak i ako je agencija renomirana, treba da izađe na teren na kome nije radila i da „od nule“ pravi svoju anketarsku mrežu, uz svu logičku i drugu kontrolu anketara, zato prvih nekoliko istraživanja može da računa samo u „preliminarna“.

U tom smislu, kada je reč o opštim izborima u Srpskoj 2018, mediji koji drže do sebe morali bi da odbiju da objavljuju rezultate iz neimenovanih istraživanja poput „renomirane američke agencije“ (ovde), „jedne kredibilne agencije iz Srbije“ (ovde), „nezavisnog istraživanja javnog mnjenja“ (ovde), itd.

Pogotovo bi ozbiljni mediji morali da se gnušaju „rezultata“ koje im dostavljaju političke stranke. „Nema podataka o agenciji i istraživanju – nema ni vesti!“, to bi trebalo da bude osnovno pravilo u ovoj sferi.

Konačno, iako je SzP napravio korak napred saopštavajući potpunije podatke, mediji bi morali da insistiraju da istraživanja predstavljaju prvenstveno kuće koje su sprovele sondažu. Ne stranke, i ne kroz saopštenja, već tim koji je istraživanje radio i to na konferenciji za štampu, na kojoj bi se mogla postavljati i dodatna pitanja.

Dakle, svaka čast Srećku Mihailoviću i Demostatu. Ali, ako je ovo njihovo prvo terensko istraživanje u Srpskoj, i ako su oni za ovu priliku tek konstituisali svoju istraživačku mrežu – dobijeni rezultati moraju se uzeti sa rezervom

Predizborne sondaže su vrlo delikatne istraživačke operacije, gde je svaki detalj važan. O Demostatu ne znam nešto mnogo, ali Srećko Mihailović je ugledan sociolog-empiričar starije generacije (biografija ovde). Iako se ideološki razlikujemo, a i kritikovao sam neke njegove istraživačke koncepte (ovde), apsolutno sam uveren da Srećko Mihailović ne bi izmislio nalaze istraživanja.

Dakle, Infosrpska greši. Mihailoviću svakako nisu „Englezi“ diktirali rezultate njegove sondaže. To istraživanje jeste sprovedeno.

Drugo je pitanje – kako. Tome služe konferencije za štampu, gde novinari mogu da postave dodatna pitanja. Recimo, da li je anketa bila telefonska ili terenska?

Svako ko se malo razume u anketna politička istraživanja zna da je telefonska anketa krajnje nepouzdana. Kada neko pozove na vaš kućni broj (registrovan na ime nekog ukućanina) da pričate o politici, a kaže da je anketa anonimna – da li mu verujete?

Većina ne veruje. Zato je postotak odbijanja u telefonskim predizbornim anketama ogroman.

Terenska anketa je u političkim pitanjima mnogo pouzdanija. Međutim, za to vam treba mreža pouzdanih anketara. Svaki istraživač zna da se takva mreža gradi godinama.

U svakom slučaju, sadašnje stanje je potpuno neprihvatljivo. Zar ćemo doveka slušati nalaze izmišljenih istraživanja i razmatrati rezultate sondaža rađenih po metodologiji „baba Vange“ i „proročice Kleopatre“?

Nema gore stvari za istraživačku agenciju nego kada joj stranka naruči sondažu i ponudi, radi uštede, da njeni aktivisti budu anketari. Naravno da će takvi „anketari-volonteri“ doneti popunjene upitnike koji će pokazati izborni trijumf njihove stranke.

Čak i ako je agencija renomirana, treba li da izađe na teren na kome nije radila i da „od nule“ pravi svoju anketarsku mrežu, uz svu logičku i drugu kontrolu anketara, prvih nekoliko istraživanja može da računa samo u „preliminarna“. Tek kad rigoroznom selekcijom izgradi svoj anketarski tim na terenu, njena istraživanja mogu da budu releventna.

Dakle, svaka čast Srećku Mihailoviću i Demostatu. Ali, ako je ovo njihovo prvo terensko istraživanje u Srpskoj, i ako su oni za ovu priliku tek konstituisali svoju israživačku mrežu – dobijeni rezultati moraju se uzeti sa rezervom.

Republika Srpska zaslužuje da ima svoju sopstvenu kredibilnu istraživačku agenciju, s mrežom iskusnih i pouzdanih anketara, kao i s timom istraživača koji znaju da rade svoj posao. I u Srbiji se takve agencije mogu nabrojati na prste jedne ruke. Naravno da je, u mnogo manjoj Srpskoj, do toga još teže doći.

Ali, sadašnje stanje je potpuno neprihvatljivo. Zar ćemo doveka slušati nalaze izmišljenih istraživanja i razmatrati rezultate sondaža rađenih po metodologiji „baba Vange“ i „proročice Kleopatre“?

(Slobodan Antonić - Sve o Srpskoj)