Aleksandar Martinović: SNS podneo Predlog zakona o snižavanju cenzusa na tri odsto - implementirali smo ideju predsednika Vučića

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović potvrdio je večeras da je poslanička grupa SNS podnela Skupštini Srbije Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika sa ciljem da se cenzus spusti sa dosadašnjih pet odsto na tri.

"Suština predloga je da se cenzus snizi sa pet na tri odsto. To je ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a mi smo tu ideju implementirali u taj predlog zakona", kazao je Martinović tokom gostovanja na RTS.

On je istakao da, ako predlozi budu usvojeni, više neće moći da se zloupotrebljavaju nacionalne manjine "jer će odluku o tome da li je neka stranka stranka nacionalnih manjina donositi Republička izborna komisija tako da neće biti lažnih Vlaha, lažnih Bugara i lažnih Roma".

Kazao je da neće biti cenzusa za stranke manjina i dodao da se snižavanje cenzusa odnosi na republičke, lokalne i pokrajinske izbore.

U obrazloženju je navedeno da će izmena cenzusa obezbediti da se "izborna volja gradjana adekvatnije preslika na saziv Narodne skupštine" i da će omogućiti da "izborna volja gradjana koja nije preovladjujuća bude politički artikulisana i na odgovarajući način zastupljena u Narodnoj skupštini".

Time se, navodi se u obrazloženju SNS, povećava stepen demokratičnosti samog izbornog procesa, ali i rada parlamenta.

Ideja o smanjenju cenzusa se najpre pojavila u štampi, da bi je ubrzo potvrdio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da bi tako nešto "vratilo život" u parlament koji bi tada, kako kaže, bio mnogo reprezentativniji.

Predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanje Fajon tada je izjavila da je zabrinuta idejom o smanjenju izbornog cenzusa u Srbiji, te da su radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanja izbora "veoma opasne taktike".

I Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, koji je sa Tanjom Fajon bio u delegaciji EP u međupartijskom dijalogu vođenom prethodnih meseci u Srbiji o izbornim uslovima, poručio je da je snižavanje izbornog cenzusa zakonski moguće, ali da svaka inicijativa koja menja pravila pred izbore dovodi u pitanje pravičnost izbornog procesa.

Poslanička grupa SNS uputila u skupštinsku proceduru izmene zakona kojima se predviđa smanjenje cenzusa na tri odsto

Poslanička grupa Srpske napredne stranke uputila je danas u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, kojima se, između ostalog, predviđa smanjenje izbornog cenzusa na tri odsto, objavljeno je na sajtu Skupštine Srbije.

U predlogu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika se predlaže da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 3 odsto glasova umesto dosadašnjih 5 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali.

Političke stranke nacionalnih manjina i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 3 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.

U obrazloženju se, između ostalog, navodi da predložene izmene Zakona o izboru narodnih poslanika imaju prvenstveno za cilj smanjenje izbornog praga (cenzusa) čiji prelazak omogućava učešće u raspodeli poslaničkih mandata, što će obezbediti da se, kako se navodi, izborna volja građana adekvatnije preslika na saziv Skupštine i „što će omogućiti da i izborna volja građana koja nije preovlađujuća bude politički artikulisana i na odgovarajući način zastupljena u Skupštini“.

Time se, piše u obrazloženju, povećava stepen demokratičnosti samog izbornog procesa, ali i rada Skupštine.

U predlogu izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima navodi se da se izbori za odbornike moraju raspisati najkasnije 45 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat, umesto dosadašnjih 30 dana.

Takođe, predloženo je da i na lokalnom nivou u raspodeli učestvuju liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova, a političke stranke i koalicije nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od tri odsto.

Sastav parlamenta ne ostavlja mesta sumnji da će ove izmene biti i usvojene – bez obzira što nije bilo javne rasprave, i što se to čini u poslednji čas. Taj podatak, možda više od visine cenzusa, govori o stepenu demokratije u Srbiji.

Od početka prošle godine, od kada sednice parlamenta bojkotuje deo opozicije koji je najavio i bojkot izbora, evidentni su potezi vladajuće stranke da deo opozicije vrati u parlament i obezbedi izlazak na izbore. Zakoni više ne ulaze u Skupštinu po hitnom postupku, nema ni objedinjenih rasprava sa stotinama istovetnih amandmana, održana je rasprava o Kosovu, a raspravljalo se i o zakonima Lige socijaldemokrata Vojvodine o Vojvodini…

Došlo je i do sastanaka o izbornim uslovima. Međutim, među brojnim temama koje su pominjane o jednoj nije bilo reči – o smanjenju izbornog praga za ulazak u parlament sa dosadašnjih pet na tri odsto.

Pomenute izmene, nešto više od tri meseca pred izbore, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kako je naveo, u Srbiji su s time saglasni svi osim članova SNS.

Uprkos ovoj izjavi, saglasnost nije tako jednoglasna, a mnogi su i iznenađeni. Među njima je i Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju koji je za N1 rekao da to pitanje nije bilo pominjano tokom međustranačkog dijaloga kome je posredovao.

Osim motiva sporno je i vreme promene zakona. Tanja Fajon, predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju upozorava da su radikalne promene izbornih pravila tako blizu izbora su veoma opasna taktika.

Inicijator ideje o promeni zakona Aleksandar Vučić u tome ne vidi ništa sporno. Kako je rekao, uoči izbora nije dozvoljeno povisiti cenzus i time otežati političkim protivnicima ulazak u parlament, ali je normalno snižavanjem izbornog praka olakšati prelazak cenzusa.

(Insajder, RSE)