Sergej Železnjak: Ulazak u NATO destabilizuje Crnu Goru, za razliku od scenarija „narandžastih revolucija” u protestima u Podgorici ne učestvuju strani naručioci i sponzori

 Danas u posetu Crnoj Gori dolazi generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zajedno sa ambasadorima 28 članica alijanse. Treba istaći da većina stanovnika Crne Gore ne podržava stupanje svoje zemlje u NATO. Tome se aktivno suprotstavljaju međunarodna mreža NVO „Ne u rat – ne u NATO”, „Matica srpska”, „Pokret za neutralnost Crne Gore”, informacioni portal IN4S, list „Dan” i drugi. U vezi sa događajima u Crnoj Gori zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije Sergej Železnjak dao je za naš portal ekskluzivnu izjavu.

Prvo, pravi uzrok takvih građanskih akcija je nagomilano nezadovoljstvo zbog negativnih posledica dugogodišnje politike usmerene na predaju elemenata nacionalnog suvereniteta Crne Gore spoljnim silama na upravljanje. Usled toga, iza fasade koja izgleda kao obnavljanje državnosti i procesa koji se nazivaju evroatlantske integracije stvoreno je mnoštvo unutrašnjih problema i konflikata.

Drugo, za razliku od scenarija „narandžastih revolucija”, u akcijama u Podgorici ne nastupaju strani naručioci i sponzori. Crnogorski protesti imaju opštenacionalni i opštegrađanski karakter, i zbog toga zahtevi učesnika protesta zavređuju pažnju i uvažavanje.

I treće, ne može se reći da su sadašnji protesti usmereni protiv NATO-a. Problem negativnih posledica ulaska Crne Gore u NATO treba sagledavati u smislu katalizatora čitavog kompleksa socijalno-političkih i ekonomskih suprotnosti u ovoj zemlji.

Smatram da je za rešavanje krize neophodan nacionalni dijalog koji bi bio usmeren na stabilizaciju situacije i realizaciju daljih legitimnih političkih reformi.

U nastaloj situaciji poseta rukovodstva NATO-a i propagandistička kampanja oko mogućeg poziva u alijansu samo doliva ulje na vatru socijalno-političkog konflikta koji se razgoreva u Crnoj Gori. Samo logikom blokovske ekspanzije mogu se objasniti napori koje NATO ulaže u vrbovanje male balkanske države, dok sa druge strane ignoriše naše predloge da sarađujemo u borbi protiv stvarne opasnosti koju predstavlja teroristička organizacija ’Islamska država’. Kakve su teške i tragične posledice eksperimenata vezanih za stvaranje protektorata NATO pakta – dobro je poznato i u Crnoj Gori, i na čitavom postjugoslovenskom prostoru, i na Bliskom istoku, i u Severnoj Africi, i u Gruziji, i u Ukrajini.

Zbog toga nije slučajno što se u Crnoj Gori članstvu u NATO-u dosledno protivi i većina parlamentarne opozicije, i Srpska pravoslavna crkva, i mnogobrojne društvene organizacije, i mediji. Tako nešto ne bi bilo moguće kada građani Crne Gore ne bi podržavali te napore. Čak ni glasanjem za Rezoluciju o podršci integraciji u NATO, usvojenu 17. septembra, nije obezbeđena dvotrećinska većina, koliko je neophodno lobistima NATO-a za parlamentarnu proceduru faktičkog ulaska u Alijansu. To je u suštini fijasko politike koja je godinama vođena u pravcu uvlačenja zemlje u NATO.

Mi pažljivo pratimo razvoj situacije u Crnoj Gori i delimo zabrinutost njenih političara, duhovnih i građanskih lidera, a ona se tiče i mogućeg pogoršavanja viševekovnih dobrih odnosa između Rusije i Crne Gore. Blokovska zavisnost već nanosi direktnu štetu rusko-crnogorskim odnosima, između ostalog i u vidu antiruskih sankcija, i ima negativan trend u kontekstu približavanja Crne Gore Alijansi.

Borba protiv savremenih izazova i opasnosti svedoči o neprihvatljivosti nastavljanja sa praksom prava na donošenje isključivih odluka u pitanjima vezanim za arhitekturu bezbednosti multipolarnog sveta.

Što se tiče pitanja bezbednosti i teritorijalne celovitosti malih zemalja poput Crne Gore, postaje aktuelno traženje i formiranje vanblokovskih rešenja.

Koliko je meni poznato, mnoge društvenopolitičke snage u Crnoj Gori zainteresovane su za razvoj diskusije na ovu temu. S obzirom na istorijsku bliskost naroda Rusije i Crne Gore, posebnu ulogu u razvoju dijaloga treba da ima građanska diplomatija. Važan faktor je i veći stepen prisustva u ruskim medijima novosti iz Crne Gore i iz čitavog balkansko-crnomorskog regiona.

Sergej Železnjak je potpredsednik Državne dume Ruske Federacije i zamenik generalnog sekretara partije Jedinstvena Rusija.

Parlament Crne Gore je 17. septembra usvojio Rezoluciju o pružanju podrške integraciji u NATO za koju je glasalo 50 od 79 poslanika. Protiv rezolucije je glasalo 26 poslanika (Demokratski front, Demos, Socijalistička narodna partija i nezavisni kandidati), troje je bilo uzdržano. Jedan od lidera Demokratskog fronta, Milan Knežević, pokrenuo je inicijativu za formiranje „Anti-NATO saveza” kao široke društvenopolitičke i građanske koalicije.

U Podgorici je 27. septembra ispred zgrade parlamenta otpočeo protestni miting koji će trajati do ispunjenja zahteva. Inicijator je Demokratski front. Učesnici protesta zahtevaju ostavku premijera Mila Đukanovića, formiranje prelazne vlade i održavanje slobodnih demokratskih izbora. Osmog dana protesta okupljenim građanima se obratio Mitropolit crnogorski i primorski Srpske pravoslavne crkve Amfilohije. Danas je već osamnaesti dan neprekidnog protesta, koji je već postao centralna tema društvenopolitičkog i medijskog života Crne Gore.

Andrija Mandić, jedan od lidera Demokratskog fronta, 12. oktobra je napisao otvoreno pismo ambasadorima 28 članica NATO-a, u kome je izjavio da se učlanjenje Crne Gore u NATO, koje sprovodi „nelegitimna Đukanovićeva vlada”, ne može tretirati kao legitimno i zakonito, jer se „apsolutna većina građana Crne Gore protivi ulasku u NATO i tu odluku nikada ne bi priznala”.

U ovom trenutku crnogorski aktivisti međunarodnog pokreta „Ne u rat – ne u NATO” pozvali su sve ljude koji nisu ravnodušni da dođu na akciju protesta na dan dolaska delegacije NATO pakta u Crnu Goru.

(Ruska reč)