Sergej Pravosudov: Srpske vlasti su se povodom Južnog toka ponašale isto kao i bugarske

Još početkom godine, kada su svi pokazivali optimizam povodom Južnog toka, ja sam objavio članak u kome je bilo direktno napisano da će Aleksandar Vučić poslije pobjede na izborima zamrznuti realizaciju ovog projekta (Sergej Pravosudov: Aleksandar Vučić posle izbora ruši Južni tok po naređenju EU)

Pri tom, Aleksandar Vučić me je začudio svojom jednostavnošću i neposrednošću. Mislio sam da će on smisliti neko ozbiljno opravdanje za svoju odluku. Na primjer, počeće dijeliti Srbijagas slijedeći slovo Trećeg energetskog paketa. Ali je on prosto izjavio da je Srbija mala zemlja i da ona ne može realizovati tako krupan projekat bez dozvole EK. Apsolutno isto tako ponašala se i Bugarska. Uzgred, i srpski socijalisti se nisu bolje ponašali. Direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, neprestano je izjavljivao: „Ne sumnjajte u to da ćemo mi u najskorije vreme početi da gradimo Južni tok“, ali se sve završavalo na izjavama. Sada se ne mora žuriti.

U vezi s tim postavlja se pitanje: A zašto ste onda vi potpisivali ugovore s Rusijom i preuzimali na sebe obaveze? Ako ste vi male zemlje i od vas ništa ne zavisi, odmah ste trebali poslati predstavnike Rusije da se dogovore sa EK.

Kao rezultat, isporuke gasa u Bugarsku i Srbiju i dalje će se ostvarivati preko teritorije Ukrajine. Podsjećam, u ovoj zemlji se nastavlja građanski rat. Ne zna se kada će se on završiti budući da je SAD-u potrebna konfliktna zona između Rusije i Evrope. U stvari rukovodioci Bugarske i Srbije su dovodili u zabludu građane svojih zemalja.

Shodno zakonima EU, EK se ne može miješati u gradnju gasovoda, to pravo pripada nacionalnim vladama. EK ima pravo da određuje pravila eksploatacije gasovoda kada su oni već izgrađeni, pri čemu se to tiče Bugarske koja je već u EU, a Srbija, kako je poznato, uopšte nije član EU. Ako bi Srbija počela graditi Južni tok na svojoj teritoriji, onda bi vlasti Bugarske imali manje šansi da ubijede svoje stanovništvo da je potrebno zaustaviti taj projekat. U krajnjem slučaju Rusija bi mogla početi i pregovore sa Rumunijom, da ona postane prva zemlja u koju bi došao Južni tok.

Pritom, EK nije predložila Srbiji i Bugarskoj nikakve alternativne izvore isporuke gasa. U posljednje vrijeme mnogo se govori o uvozu u Evropu kompresovanog prirodnog gasa (LNG). Za njegov prijem bili su sagrađeni specijalni terminali. Istina, bili su popunjeni sa 20-30% pošto su proizvođači LNG dali prednost isporuke svoje proizvodnje u zemlje Azije (Japan, Koreja, Kina) gdje će za gas plaćati 40-50%, a ponekad i 100% više nego u Evropi. Tako da će evropski potrošači moći zamijeniti ruski gas za LNG ako se slože da plate za njega najvišu cijenu.

Svi veliki gasnotransporni projekti, koji su realizovani u EU, oslobađani su od primjena, prema njima, normi Trećeg energopaketa. A prema Južnom toku EK je odlučila da primijeni norme Trećeg energopaketa u punom obimu. To znači da bi Gazprom morao da sagradi gasovod ne samo za svoj gas nego i za gas drugih isporučilaca. Pitanje je: Zašto bi to bilo potrebno Gaspromu? Neka drugi isporučioci grade gasovode za svoj gas.

Rusi imaju izreku: „Sa takvim prijateljima neprijatelji nisu potrebni“. Bugarske i srpske vlasti pokazali su se upravo takvim prijateljima. Oni su potpisali ugovore sa Rusijom, preuzeli obaveze, ali ih nisu izvršili. Kao rezultat, Gasprom je odlučio da realizuje ovaj projekat zajedno sa Turskom, mada je Rusija u prošlosti vodila nekoliko ratova sa Turskom. Nije tajna da su upravo u toku ovih ratova Bugarska i Srbija dobile nezavisnost. Poslije završetka gradnje novog gasovoda po dnu Crnog mora Turska će dobijati ruski gas direktno, mimo teritorije Ukrajine, a Bugarskoj i Srbiji ostaje nada u dobro ponašanje rukovodilaca Ukrajine.

(Evroazija.info)