Sergej Oznobišćev: Šta ćemo čuti 9. septembra?

Sada je moderno da se sve predskazuje pomoću glavonožaca. Nemački oktopod Paul svojevremeno je predskazao rezultate svetskog fudbalskog prvenstva. Sankt-Peterburg sada takođe ima svog oktopoda proroka po imenu Grigorij. On uliva nadu ruskim navijačima.

Kada bi tim simpatičnim bićima dali zastave Srbije i Kosova uoči Generalne skupštine UN, oni bi verovatno kucnuli u staklo i rekli: Ljudi, ostavite nas već jednom na miru. Ili bar objasnite da li će usvajanje rezolucije biti diplomatska pobeda Srbije. Zato što to kako će na kraju izgledati beogradski dokument, ne možemo da predskažemo ni mi.

Setimo se: nedavno rešenje Međunarodnog suda u Hagu o tome da proglašenje nezavisnosti Kosova ne protivreči međunarodnom pravu, za sada je dovelo samo do priznanja evropske nove tvorevine od strane još jedne nezavisne zemlje - Hondurasa. Ali da je sud proglasio da nezavisnost nema pravnu osnovu, broj država koje bi opozvale svoje priznanje samostalnosti pokrajine približio bi se otprilike istoj cifri. Takav je diskretan šarm odluka sa karakterom preporuke, posle kojih zemlje ipak više vole da postupaju „prema faktičkom stanju".

A šta ćemo čuti 9. septembra, u okviru Generalne skupštine UN - situaciju pojašnjava Sergej Oznobišćev, direktor ruskog Instituta za strateške procene:

Generalna skupština UN usvaja ogroman broj različitih rezolucija po pitanjima krajnje važnim za život države i sistem međunarodnih odnosa. Ali ove odluke imaju karakter preporuke. Između ostalog, posle neispunjavanja niza rezolucija Generalne skupštine, može da usledi odluka SB UN koja će biti obavezujuća. A takođe mogu da budu primenjene razne sankcije, kao što se sada dešava u pogledu Irana. Istina, situacija oko ove zemlje je takva da nuklearni problem Irana i dalje izaziva zabrinutost. Evo primera nedovoljne efikasnosti mehanizma UN, kojem nedostaju poluge vlasti, zaključuje naučnik.

Ipak, funkcioneri EU su se uoči Generalne skupštine aktivizirali da usaglase sa Beogradom tekst rezolucije i da usput nagoveste uslove pod kojima će doći do evropske budućnosti Srbije. Evo jednog primera: u utorak je ambasador Velike Britanije u Srbiji izjavio da prijava zemlje za stupanje u EU može da bude predata Evropskoj komisiji do kraja ove godine, ako bude dostignut progres po pitanju Kosova. Kakav progres? Evo ga: Istog dana predsednik Srbije Boris Tadić sastao se sa visokim predstavnikom za inostrane poslove i politiku bezbednosti EU Ketrin Ešton, rukovao se, smeškao i izljubio, večerao sa damom, ali u suštini visoki zvaničnici novinarima ništa nisu rekli o tome da li je usaglašen tekst rezolucije. Strane su rešile da ostanu u kontaktu i u sredu.

Neki srpski mediji tvrde: Ešton je insistirala na tome da pitanje statusa pokrajine u okviru Generalne skupštine UN uopšte ne bude doticano, uz to evropska činovnica bi veoma želela da precrta iz dokumenta formulaciju  „jednostrana secesija". Ako se ovoj informaciji može verovati, Brisel moli da se iz srpske rezolucije izuzme glavno. Zamislite da se iz deklaracije nezavisnosti Kosova, usvojene 2008. godine, izuzme tačka o tome da je Kosovo suverena država. Poljubac EU i Srbije ima ukus ultimatuma. A ishitrenost sa kojom vlasti Srbije protresaju detalje njihove sopstvene rezolucije podseća na još jedan citat klasika: Ljermontov, Junak našeg doba. „Grušnicki važi za izuzetno hrabrog; video sam ga na delu; on maše sabljom, viče i baca se napred, zatvorivši oči. To nekako nije ruska hrabrost!" Zamenite reč „ruska" sa „srpska".

Na kraju skoro niko ne može da shvati šta će biti u tekstu rezolucije 9. septembra. A sve je jednostavnije. Ako to ne poželi Beograd, Kosovo ipak neće postati član UN i punopravna država. Protiv se zalaže Moskva, protiv je Peking, u SB UN upravo je sve „gvozdeno". Što se tiče Rusije, stalni predstavnik Vitalij Čurkin već je izjavio - Rusija podržava srpski nacrt rezolucije. Kako ističe MIP RF, tekst dokumenta ostaje pre svega na Beogradu. Saradnja Rusije i Srbije po kosovskom pitanju se nastavlja i pregovori su jedino pravo rešenje u rasplitanju „kosovskog klupčeta".

Tako da bi gorepomenuti oktopodi, kada bi im postavili pitanje o predstojećoj Generalnoj skupštini, izabrali zastave Rusije i Kine.

(Glas Rusije)