Šef misije MMF-a: Srbija treba da pređe sa neefikasnog javnog sektora na konkurentan privatni sektor

Snažni trendovi porasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti predstavljaju važne signale da ekonomski program Srbije donosi rezultate. Međutim, struktura tržišta rada pokazuje koliko toga još Srbija treba da uradi da bi ispunila svoj potencijal kao dinamična tržišna ekonomija. Ukratko, privatni sektor, koji je generator ekonomskog rasta i poreskih prihoda kojima se plaćaju penzije, plate u javnom sektoru i javne usluge, još uvek je isuviše mali da bi obezbedio visok životni standard za sve stanovnike Srbije.

Na dijagramu (prikazan uz tekst) predstavljen je ovaj problem. Počevši od dna trougla, formalni privatni sektor - deo koji plaća poreze i doprinose za socijalno osiguranje - čini samo 20 odsto od ukupno sedam miliona stanovnika Srbije. Broj zaposlenih u sivoj ekonomiji mogao bi da bude na nivou od čak 50 odsto od broja zaposlenih u formalnom privatnom sektoru, pri čemu se radnicima uskraćuju beneficije, državi porezi i stvara nelojalna konkurencija firmama koje zakonito posluju. Sledeći nivo su zaposleni u javnom sektoru, podeljeni na zaposlene u sektoru države (narandžaste figure) i javnim ili državnim preduzećima (crvene figure). U odnosu na broj stanovnika, javni sektor u Srbiji je verovatno tek neznatno veći od proseka u EU. Međutim, u odnosu na privatni sektor koji treba da ga finansira, javni sektor je ogroman. Iz tog razloga je jako teško obezbediti više zarade u javnom sektoru bez smanjenja broja zaposlenih.

Do sada smo govorili o ukupnom broju zaposlenih od 2,8 miliona. Međutim, preostaje čak 4,3 miliona stanovnika! Većini njih je potrebna neka vrsta podrške države. Na prvom mestu je skoro pola miliona nezaposlenih. Sledi mnogobrojna populacija penzionera čiji broj i dalje raste i koji je premašio broj zaposlenih u formalnom privatnom sektoru koji uplaćuju doprinose u penzijski sistem, što pomaže da se objasni zašto postoji tako velika rupa u finansijama penzijskog fonda. Na kraju je kategorija „ostali” koja, pored ostalog, obuhvata decu školskog uzrasta i studente, roditelje koji nisu zaposleni i obeshrabrene radnike koji su odustali od potrage za poslom.

Na osnovu dijagrama lako je uvideti zašto su ljudi u Srbiji konstantno nezadovoljni državom. Grupa označena plavom bojom smatra da su porezi previsoki. Sivi se žale da ne mogu da dobiju beneficije. Narandžasti i crveni žele više plate. Crni žele posao. Zeleni smatraju da su im penzije manje nego što zaslužuju. A ljubičasti se žale na niske socijalne beneficije i generalno su nezadovoljni kvalitetom obrazovanja, zdravstva i drugih javnih usluga.

Postoji samo jedan način da se reši ovaj problem, a to je da se poveća formalni privatni sektor da bi mogao da lakše nosi teret celog društva. To podrazumeva da se ljudima pomogne da pređu iz sive, narandžaste, crvene, crne i ljubičaste grupe u plavu grupu (pa čak i iz zelene u plavu, pošto mnogi penzioneri još uvek imaju vredne veštine koje mogu da ponude).

Da bismo ilustrovali koliko Srbija treba da se promeni dugoročno gledano, možemo je uporediti sa Nemačkom ili sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Obe države takođe imaju veliki broj penzionera, ali imaju i mnogo bolju strukturu na tržištu rada. Zaposlenost u formalnom privatnom sektoru je skoro dvostruko viša u odnosu na ukupno stanovništvo nego u Srbiji, što znači da se privreda nalazi na solidnoj osnovi.

Prelazak sa neefikasnog i zaštićenog javnog sektora na produktivan i konkurentan privatni sektor je upravo cilj programa Srbije koji podržava MMF. Rezultati su tu. Ali je potrebna brža realizacija da bi se ispunile želje stanovnika Srbije koji porede svoj životni standard sa standardom u drugim zemljama u Evropi. Zato uvek podstičemo veći i brži napredak u „strukturnim reformama” kao što je unapređenje poslovne klime, borba protiv sive ekonomije, restrukturiranje državnih preduzeća i reforma državne uprave. Kako se bude odmicalo u realizaciji ovih reformi, Srbija će zasigurno beležiti brži rast dohotka u svim sektorima društva i, nadamo se, određeni pad nezadovoljstva stanovništva.

(Blic)