Savetnik za spoljnu politiku Olafa Šolca Jens Plotner: Mediji treba više da se usredsrede na budući odnos Nemačke s Rusijom, nego na snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem

 Koliko god pokušavali da deluju ujedinjeno u stavu prema ratu u Rusiji, sve je više evropskih političara koji iznose stav sasvim suprotan od stavova zvaničnika.

Političari i komentatori u Berlinu zaprepašćeno su reagovali na izjave savetnika za spoljnu politiku kancelara Olafa Šolca, koji je rekao kako bi mediji trebalo više da se usredsrede na budući odnos Nemačke s Rusijom, nego na snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem.

Jens Plotner osvrnuo se na optužbe u kojima se veliki deo medija i opozicije obrušio na nemačku vladu, smatrajući da je oklevala u svojoj podršci Ukrajini te da ju je mnogo sporije snabdevala teškim oružjem nego što su to učinili SAD, Velika Britanija i Francuska, piše FT.

Govoreći na raspravi u nemačkom Savetu za spoljne poslove (DGAP), rekao je da je raspravu o pomoći Ukrajini podstakla "groznica koja propušta velika pitanja".

"Možete da ispunite mnogo novinskih stranica pisanjem o Marderi, vrsti borbenog vozila koje je Kijev zatražio od Nemačke, ali nekako pronalazim mnogo manje članaka o tome kakav bi naš odnos s Rusijom trebalo da bude u budućnosti. I to je barem jednako uzbudljivo i relevantno pitanje o kojem bismo mogli da raspravljamo", rekao je Plotner.

Probleme ne gurati pod tepih

Primedbe su izazvale ljutiti odgovor Mari Agnes Strak Cimerman, istaknute zastupnice liberalnih Slobodnih demokrata, jedne od tri stranke u Šolcovoj vladajućoj koaliciji. Strak Cimermanova, predsednica Odbora za obranu u Bundestagu, rekla je da Plotnerovi komentari "otkrivaju način razmišljanja poslednjih nekoliko desetina godina koji su nas doveli u ovu užasnu situaciju".

"Nije vreme da s ljubavlju razmišljamo o Rusiji, nego da pomognemo Ukrajini", dodala je.

Izjave Plotnera, koji retko govori u javnosti, bacile su fokus na način na koji Šolc i njegov tim gledaju na rat u Ukrajini. Šolc je bio na udaru saveznika u istočnoj Evropi zbog održavanja telefonskog kontakta s ruskim predsednikom Vladimrom Putinom, uprkos zločinima koje su moskovske trupe navodno počinile u gradovima poput Buče i razaranju koje su njeni avioni i artiljerija izazvali po ukrajinskim gradovima.

Plotner je u svom govoru istakao da Nemačka podržava Ukrajinu "politički, ekonomski i vojno", i to "u velikoj meri".

Njegov govor dogodio se nekoliko sati pre nego što je Ukrajina objavila da je preuzela isporuku određenog broja oklopnih haubica PzH 2000, prvog teškog naoružanja koje je Nemačka isporučila Kijevu. PzH je najmodernija artiljerija Bundesvera i može pogoditi ciljeve udaljene 40 kilometara.

Ali Plotner je takođe govorio i o mogućem članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji, o čemu će se raspravljati na samitu EU ove nedelje, i to na način koji bi vlada u Kijevu mogla smatrati neugodnim.

"Samo zato što ste napadnuti ne znači automatski i da se vaša vladavina prava poboljšala", poručio je Plotner Ukrajincima.

"Problemi zbog kojih su Ukrajinci pali su strukturni, oni su još uvek tu i moraju da se rešavaju", naglasio je Plotner.

Ostavština pređašnje nemačke uzdržanosti u spoljnoj politici

Noa Barkin, stručnjak u nemačkom tink-tenku Američki Maršalov fond, nije bio zadovoljan nakon govora Šolcovog savetnika za spoljnu politiku.

"Poruke koje je Plotner poslao zabrinjavajuće su za građane Ukrajine, nemačke partnere u istočnoj Evropi te mnogih njenih najbližih saveznika širom sveta, uključujući i Sjedinjene Države", kazao je.

Barkin je naglasio da su Plotnerovi komentari pokrenuli pitanje je li Šolcov tim "naučio prave lekcije iz Putinovog rata".

"Mogu li se ljudi koji su godinama promovisali bliske veze s Moskvom i Pekingom okrenuti spoljnopolitičkoj viziji koja je prikladna za izazove ove nove ere sastavnog suparništva?", upitao se Barkin.

Njegovo mišljenje deli i DŽordž, docent za ratne studije na Univerzitetu Vorvik. On je istakao da Plotner simboliše Ostpolitik, odnosno ''politiku establišmenta, ekonomski angažman i vojnu suzdržanost koja je desetinama godinama definisala nemačku spoljnu politiku".

(Jutarnji list-B92)