Savet za ljudska prava UN usvojio rezoluciju o situaciji u Belorusiji koja „poziva Aleksandra Lukašenka da započne dijalog sa opozicijom, kako bi se garantovalo poštovanje ljudskih prava“

Savet za ljudska prava UN usvojio je rezoluciju o situaciji u Belorusiji koja poziva predsednika Aleksandra Lukašenka da započne dijalog sa opozicijom.

Savet „poziva beloruske vlasti da stupe u dijalog sa političkom opozicijom, uključujući Koordinacioni savet i civilno društvo, kako bi se garantovalo poštovanje zakona o ljudskim pravima, uključujući građanska i politička prava“, navodi se u dokumentu.

U rezoluciji se visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele poziva da razmotri situaciju u Belorusiji i podnese izveštaj do kraja godine.

Glasanje je održano nakon dramatične hitne rasprav" tokom koje su Belorusija i zemlje koje je podržavaju, poput Kine, Rusije i Venecuele, pokušale da ućutkaju govornike poput kandidatkinje opozicije na predsedničkim izborima u Belorusiji Svetlane Tihanovske, piše AP.

U dokumentu, koji je predstavila Nemačka, izražava se zabrinutost zbog „mučenja, proizvoljnog lišavanja života i seksualno i rodno zasnovanog nasilja, koje se povezuje s predsedničkim izborima u Belorusiji 9. avgusta".

Takođe se govori o zastrašivanju, uznemiravanju i zadržavanju u pritvoru protivnika vlade predsednika Lukašenka, pre i nakon izbora.

Ove četiri zemlje tvrdile su da se „krše proceduralna pravila time što se dozvoljava Tihanovskoj i drugima da se obrate“.

Tiši-Fišlbergerova, ambasadorka Austrije u Ženevi, dozvolila je govornicima da se obrate i osudila niz kršenja ljudskih prava u Belorusiji.

Tihanovska je, obraćajući se preko video snimka, rekla da se „mirni učesnici protesta namerno tuku i siluju u Belorusiji, dok su neki pronađeni mrtvi“.

Nakon toga, ambasador Belorusije Jurij Ambrazevič je zatražio da se „zaustavi intervencija Svetlane Tihanovske".

Predsednica Saveta je odbila njegovu žalbu i dozvolila Tihanovskoj da završi svoju izjavu.

Ambrazevič je okrivio „masovne medije i društvene mreže za prikazivanje jednostrane slike realnosti, koju predstavljaju gubitnici na izborima".

On je negirao, kako je naveo, „neosnovane optužbe o seksualnom nasilju protiv demonstranata“.

Ambrazevic je naglasio da „ne postoje potvrde tvrdnji da se nestanak ljudi povezuje sa protestima“ i istakao da „nije bilo zadržavanja u pritvoru iz političkih razloga“. On je dodao da su „pojedinici odvedeni u pritvor u skladu sa pravnim procedurama“.

Tokom debate, nekoliko predstavnika zemalja EU podržalo je govornike i osudilo kršenja ljudskih prava u Belorusiji.

Za rezoluciju, koju je predstavila Nemačka u ime zemalja EU, izjasnile su se 23 zemlje UN članice Saveta za ljudska prava, protiv su bile dve, a 22 zemlje su bile uzdržane.

​Nijedan od 17 amandmana na rezoluciju koje je podnela Rusija i koje su podržale brojne države nisu usvojeni.

U toku vanredna debata o Belorusiji u UN, Rusija i Kina pozvale da se prekine

Rusija, Belorusija, Venecuela i Kina saopštile su da je prekršen poslovnik rada Saveta za ljudska prava UN načinom održavanja vanredne debate o situaciji sa ljudskim pravima u Belorusiji i pozvale da se odmah prekine.

Vanredna debata o Belorusiji počela je u Ženevi na marginama 45 sednice Saveta UN o ljudskim pravima. Zahtev za održavanjem debate stigao je 11. septembra od Nemačke, koja istupala u ime EU.

Prema pravilima i procedurama Saveta za ljudska prava UN, format vanrednih debata ne predviđa učešće predstavnika Uprave Vrhovnog komesara UN za ljudska prava. Bez obzira na to, danas je zamenica ove uprave Nada el Našif pročitala izjavu o Belorusiji u ime vrhovnog komesara UN za ljudska prava Mišela Bačeleta. Nakon toga, pročitan je referat specijalnog izvestioca Saveta za ljudska prava UN za Belorusiju Anais Maran.

Kako su primetili predstavnici Belorusije, Rusije, Kine i Venecuele, Savet za ljudska prava UN je tokom diskusije o situaciji u Belorusiji prekršio format održavanja vanrednih debata koji ne predviđa učešće u razgovoru bilo koga od predstavnika Uprave Vrhovnog komesara UN za ljudska prava. Oni su zatražili da se prekine rasprava.

Minsk je zatražio i da se prekine prenos govora Svetlane Tihanovske u Savetu za ljudska prava.

(Sputnjik)