САНУ: Академија поводом 200 година од смрти Доситеја Обрадовића

Београд - Академија у част Доситеја Обрадовића одржана је јуче на Српској академији наука и уметности поводом 200 година од његове смрти. Према речима академика Николе Хајдина, председника САНУ, Доситеј је истакнути српски интелектуалац који је ишао истим путем и бринуо исте бриге које ми данас бринемо. „Био је први српски писац који се упутио путем рационализма и просветитељства. Пуна два века се сматрао водећим српским просветитељем, који је у Србију донео мерила новог времена.

Видимо га као првог правог Европљанина, који је открио Западни свет и Европу и кренуо на пут модерних преображаја. Желео је да што више види и да ту нову енергију пренесе свом народу. Имао је трезвену и здраву свест, опште образовање и духовну културу и на тај начин је подизао националну самосвест и донео истински препорођај националног достојанства. Доситеј је зачетник и творац трезвеног национализма и упућује нас којим путем треба да идемо“, објаснио је Хајдин.

Академик Љубомир Симовић нагласио је да ово није први пут да је Доситеју посвећена свечана академија. „Његов просветитељски рад је у српској историји добро истражен и високо оцењен. Почев од средњег века па до данас код нас су се питала житија, белешке, казивања, повеснице, мемоари, дневници и аутобиографије, међу којима ‘Доситејев живот и прикљученија’ заузима посебно место. Доситеј врло често истиче да своју књигу не пише због себе и успомена, већ из неких општих разлога, а својим ближњима, друштву и народу доноси велику просветитељску реформу, јер жели да преобликује српски народ. Васпитање је за Доситеја најнужнија ствар, а своје писање прилагођава реформама и модернизацији српског друштва“, изјавио је између осталог Симовић.

Текстове о Доситеју академика Стојана Новаковића и Војислава Ђурића читали су драмски уметници Гојко Шантић и Петар Краљ. У музичком делу програма публика је имала прилике да чује песму за глас и клавир „Ти создави око“ у извођењу Александре Дуде Ивановић уз клавирску пратњу Оливере Ђурђевић, као и тему с варијацијама за клавир Корнелија Станковића „Што се боре мисли моје“.

(Данас)