Šangajska inicijativa i BRIK kao protivteža Zapadu

Moskva, 16. juna – Svetska finansijska kriza diktirala je da samiti Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i grupe BRIK, upravo održani u uralskom gradu Jekaterinburgu, na granici između Evrope i Azije, unekoliko iznevere svoju osnovnu funkciju osiguranja bezbednosti u regionu. Uostalom, istakli su učesnici – ekonomska bezbednost je neodvojivi deo ukupne bezbednosti, pa je upravo o ekonomiji najviše i govoreno na sastancima zemalja članica.

Konstataciju ruskog predsednika Medvedeva da postojeće rezervne valute kao i osnovna, dolar, nisu uspele da odgovore svojim obavezama i da je neophodno uvesti druge rezervne valute, podržao je Nursultan Nazarbajev, predsednik Kazahstana, koji je pozvao kolege da ne oklevaju i da, bar u međusobnoj trgovini, formiraju nadnacionalnu obračunsku jedinicu koja bi bila vezana za osnovne regionalne valute.

Iako je potpuno jasno, smatra predsednik Medvedev, da je pojavljivanje novih rezervnih valuta veoma dug proces i da je za to potrebno ispuniti određene uslove, činjenica je da se mora krenuti upravo tim putem.

U zaključnom dokumentu samita ŠOS, čiji su članovi Rusija, Kazahstan, Kina, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgizija, kaže se „sadašnja situacija u svetskoj ekonomiji i finansijama svedoči o neophodnosti aktiviranja međunarodne zajednice u kontroli upravljanja međunarodnim finansijama, i sferi sprečavanja širenja rizika od finansijske krize kao i očuvanje stabilnosti ekonomije“.

Na samitu je bilo reči i o nizu infrastrukturnih, energetskih projekata, kao i o pripremi konvencije za zaštitu uloženog kapitala. Kina je izdvojila 10 milijardi dolara za realizaciju zajedničkih ekonomskih projekata u okviru ŠOS-a. Predsednik Hju Đintao je predložio da se formira „mehanizam finansijskog dijaloga i usaglašavanja monetarne politike zemalja članica”.

U deklaraciji ŠOS-a podržan je princip održavanja mira pod uslovima jednake bezbednosti za sve države i rešavanje problema diplomatskim i političkim merama.

Članice ŠOS-a su jednoglasno podržale dogovor o neširenju atomskog naoružanja.

Potpisana je i konvencija ŠOS-a protiv terorizma i program saradnje u borbi protiv separatizma i ekstremizma za period 2010–2012. godina.

Ovaj samit ostaće zapamćen i po tome što su se na njemu, prvi put posle terorističkog napada na Mumbaj, sreli predsednik Pakistana i premijer Indije.

Pakistan je izrazio želju da njegova zemlja postane punopravni član ŠOS-a, a Belorusija i Šri Lanka su dobile status posmatrača.

Arkadij Dvornikovič, pomoćnik ruskog predsednika, izjavio je posle sastanka da ćeRusija u budućnosti deo svojih obligacija razmestiti u valutama zemalja BRIK, i da očekuje da taj postupak bude uzajamni.

Uzgred – prema najnovijim statističkim podacima, Kina i Rusija su tokom proteklog meseca smanjile svoja ulaganja u američke obligacije – Kina za nešto više od četiri milijarde, a Rusija za jednu i po.

Na prvom zvaničnom samitu BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina), koji je otvoren kasno posle podne, razgovara se o putevima izlaska iz krize, o reformi MMF-a u čije obligacije Kina, Rusija i Brazil nameravaju da ulože ukupno oko 70 milijardi dolara, i na taj način povećaju i svoj uticaj na rad Fonda.

Lideri BRIK-a smatraju da je neophodan stabilan, predvidljiviji i diversifikovaniji valutni sistem. Oni su se založili i za globalnu reformu OUN-a, za mnogopolarni „demokratski i pravedni svetski poredak zasnovan na vladavini međunarodnog prava, ravnopravnosti, uzajamnom uvažavanju, saradnji, koordiniranim dejstvima i kolektivnom donošenju odluka”.

Medvedev je na konferenciji za novinare posle Samita izjavio da „zemlje BRIK-a moraju stvoriti uslove za pravednije uređenje sveta i za formiranje povoljne sredine u kojoj bi se mogli rešavati aktuelni zadaci svetskih razmera”.

(Politika)