Sanda Rašković Ivić: DSS je uvek odlikovala državotvornost, demokratičnost i zalaganje za odbranu nacionalnih interesa

 Stvaranje jednog balkanskog saveza, neblokovski orijentisanog, u kome bi se nalazile Srbija, Crna Gora i Republika Srpska i koji bi negovao i potvrđivao našu vojnu neutralnost, prva je tačka političkog sporazuma koji su u Moskvi potpisale Jedinstvena Rusija Vladimira Putina i Demokratska stranka Srbije, priča predsednica DSS-a Sanda Rašković-Ivić s kojom smo razgovarali neposredno po njenom povratku iz Rusije.

„Rusi nas ne zovu i ne insistiraju na tome da uđemo u ODKB (vojni savez koji okuplja Rusiju, Belorusiju, Jermeniju, Kazahstan, Kirgiziju i Tadžikistan – prim. aut.) nego žele da ispoštuju našu zemlju, koja bi ostala vojno neutralna, s tim da bi Rusija kao velika sila pružila određene garancije. Švajcarska nije neutralna zato što je ona to htela, nego zato što su se velike sile o tome dogovorile. Druga tačka tog sporazuma odnosi se na borbu za KiM u Srbiji, treća na protivljenje uvođenju sankcija Rusiji i, na kraju, sporazum se tiče ekonomske i kulturne saradnje”, objašnjava Sanda Rašković-Ivić u razgovoru za „Politiku”.

Prema njenim rečima, takav sporazum je mnogo bolji nego okupljanja na ulici i demonstriranja protiv NATO-a i uvođenja sankcija Rusiji, jer su „protesti kao ventilaciona terapija, ljudi se izgalame, misle da su nešto uradili, odu kući, a sve ostane po starom”.

Neko će vam reći da se ovakvim sporazumom Rusija meša u unutrašnje stvari Srbije jer je na Srbiji odluka o njenom vojnom angažovanju?

Ja ne bih rekla da je to mešanje u unutrašnje stvari Srbije, pogotovo što je ovo potpisano između dve partije – DSS-a i Jedinstvene Rusije. Jeste da je potpisao potpredsednik Dume gospodin Sergej Železnak, jeste da on ima i visoku državnu funkciju i visoku funkciju u Jedinstvenoj Rusiji, ali je to ipak sporazum sa strankom. Pravo mešanje bi bilo kada bi Rusija rekla da će podržavati referendum protiv ulaska Srbije u NATO i da će pomoći da se on organizuje.

Da li nekritički odnos prema Rusiji može da bude podjednako štetan po Srbiju kao i nekritički odnos prema Vašingtonu i Briselu?

Upravo to razlikuje DSS od drugih, jer mi nemamo nekritički odnos prema Rusiji. Mi nikada nismo rekli da želimo da budemo ruska gubernija niti smo rekli da želimo da Srbija uđe u evroazijski savez, niti smo rekli da želimo da uđemo u ODKB. Mi želimo da sarađujemo sa Rusijom, da se na nju oslanjamo u političkom smislu. Zašto se i ne bismo oslanjali, oni su sprečili promenu Rezolucije 1244, usvajanje rezolucije o Srebrenici, prijem Kosova u Unesko... Rusi su se politički već dovoljno iskazali. Istovremeno, prostor ekonomske saradnje naša zemlja, zbog svog bezalternativnog puta u EU, uopšte ne koristi. Četrdeset odsto građevinske industrije u Rusiji držali su Turci. Sada, kad su se zategli odnosi između Rusije i Turske, to tržište je ostalo prazno, a naša država nije okupila građevinske firme, dala im državne garancije, poslala ih tamo i počela da izvozi građevinski materijal. O izvozu poljoprivrednih proizvoda i robe široke potrošnje da ne govorimo. Teško je ući u Moskvu i Petrograd, ali ruski regioni vrlo rado primaju našu robu. Naravno, i vojna saradnja bi dobro došla jer, ako već sarađujemo s NATO-om, trebalo bi kroz neke programe i sa ODKB-om.

Na vašoj izbornoj listi našao se i Aleksandar Nedić, da li ste svesni da ste time izazvali negodovanje dela javnosti, možda i onih birača koji su vam naklonjeni?

Gospodin Aleksandar Nedić je praunuk Milana Nedića, a vrlo je ružno da praunuk nosi stigmu svog pradede-strica. Krajnje je vreme da u Srbiji dođe do nacionalnog pomirenja. Na našoj listi imamo ljude iz partije Pokret za Srbiju Vladimira Kršljanina, koji je ubeđeni levičar, i ako o njemu ne smeta, ako to ne smeta pukovniku Ljubinku Đurkoviću, heroju sa Košara, koji je ubeđeni levičar, onda ne treba da smeta ni građanima Srbije. Mi smo pokušali svojom listom da pošaljemo poruku nacionalnog pomirenja. Svi su se u regionu pomirili, i Slovenci su pomirili svoje leve i desne strane iz Drugog svetskog rata, to su uradili i Hrvati, i svi ostali. Jedino se Srbi još prebrojavaju, jedino kod nas još nije završen Drugi svetski rat. Ja želim da se on konačno završi.

Da li je tačno da je gospodina Nedića predložio Kosta Čavoški?

Gospodin Nedić je član Srpskog liberalnog saveta, koji je s DSS-om i ranije sarađivao. To je bio predlog unutar SLS-a, čiji je Čavoški član. SLS je predložio gospodina Nedića i Milovančeva i mi smo ih stavili na listu.

Šta je u pozadini Šešeljevih napada na vas, da li pretendujete na isto biračko telo?

Birači DSS-a i radikala nisu potpuno iz istog korpusa. To su ljudi koji možda imaju slične stavove o NATO-u, o EU, o pitanjima Kosova, ali je to ipak nekakva druga publika, jedni ljudi glasaju za Šešelja, a drugi za nas. Ne želim da umanjim vrednost bilo kojeg birača, ali hiljadu cvetova može da cveta u nekoj bašti, a oni cvetovi koji su bliži DSS-u nisu oni koji su vezani za gospodina Šešelja. Kod Šešelja ima jedna mrvica straha da ipak neki ljudi ne priđu DSS-u i ne okrenu mu leđa. On radi ono što je uvek radio – pravi nered u opoziciji, napada je za račun vlasti. To je radio i mom ocu da bi učinio prijatnost Miloševiću, a sada to radi za račun Vučića.

Zašto bi neki simpatizer desničarskih stranaka trebalo da glasa za vas, a ne za nekog drugog?

DSS je tradicionalna stranka, koja ima 24 godine. To je stranka koja je bila i na vlasti i u opoziciji, koja je uvek pokazivala i svoju doslednost i svoju državotvornost, svoj veliki demokratski kapacitet. Ono što DSS možda razlikuje od ostalih stranaka nacionalne provenijencije jeste jak građanski prosvećeni nacionalni naboj, ne vulgarni, ne psovački, ne huliganski kao i njen vrlo veliki demokratski kapacitet. Nama je podjednako stalo do demokratskog, vladavine prava, slobode medija, pristojnog ophođenja u društvu kao i do nacionalnog pitanja.

(Politika)