SAD: Procureli mejlovi Klintonove otkrivaju rad na podrivanju Čaveza

Uprkos njenim javnim pozivima na prijateljstvo, niz procurelih imejlova pokazuju da je tokom rada na mestu državnog sekretara Hilari Klinton nastavljala da iza zatvorenih vrata promoviše podrivanje ove latinoameričke zemlje.

Imejlovi koje je objavio Vikiliks pokazuju da je tokom mandata kao državni sekretar SAD Hilari Klinton pitala svog tadašnjeg asistenta za Zapadnu hemisferu, Artura Valensuelu, kako da „obuzda Čavesa“. Valensuela je za pomoć u podrivanju Čavesa aludirao na okretanje ka drugim regionalnim partnerima:

„Moramo pažljivo da razmotrimo sve posledice javne konfrontacije sa njim, ali treba da tražimo načine kako da nam ostali u regionu pomognu“.

​Procureli imejlovi potvrđuju stalnu tendenciju američkih tajnih intervencija prema Venecueli i uočene levičarske vlade u celoj Latinskoj Americi, kao što su Kuba i Ekvador. Vikiliks je takođe objavio strategiju američke ambasade iz 2006. prema tada demokratski izabranom predsedniku Čavesu, u kojoj se navodi da će „kreativni domet SAD do Čavesovih regionalnih partnera podići zid između njih i njega“.

Zašto Klintonova i američka vlada uopšte imaju takav pristup Venecueli, predmet je spekulacija.

Međutim, dr Fransisko Dominges iz Kampanje solidarnosti Venecuele izjavio je za Sputnjik da:

„Nakon izbora Čavesa u Venecueli i izbora Brazilske radničke partije 2002. region, a posebno Venecuela, počeli su da se udaljavaju od Sjedinjenih Američkih Država, postavljajući nova tela, uglavnom regionalno integrisana i zbog toga su Sjedinjene Države gubile svoj uticaj. Venecuela je bila glavni zagovorinik ovoga, zbog čega su je Sjedinjene Američke Države toliko napadale“.

Iako je Klintonova javno izražavala prijateljstvo sa Venecuelom, ovo otkrivanje procurelih imejlova navodi na drugačije namere prema ovoj latinoameričkoj naciji, zbog čega je dr Dominges rezervisan:

„SAD moraju da uzmu u obzir regionalne osećaje ljudi, zbog čega se pravi da je naklonjena i favorizuje dobre odnose, ali nikada neće prestati da destabilizuje Latinsku Ameriku ili Venecuelu“. 

​Klintonova je takođe izrazila zabrinutost zbog odluke Ujedinjenih nacija da optuže vojni puč u Hondurasu 2009, što je Klintonova podržavala. Demokratski izabranog 2009. predsednika Hondurasa Manuela Zelaju vojska pomognuta opozicionim partijama svrgla je sa vlasti. Uprkos činjenici da su tradicionalni saveznici SAD, kao što je EU, osudili puč, Klintonova je tada priznala da je želela da vidi novu vladu koja bi zamenila levičarsku Zelajinu administraciju i „uspostavila red“.

​Vlada Venecuele bila je među regionalnim učesnicima koji su osudili puč i slom levističke aktivnosti koji je nastao. U to vreme Klintonova je pejorativno pitala zašto su UN toliko zabrinute za Honduras, a ne za Venecuelu: „U redu, ali da li su ukada optužili Venecuelu za uskraćivanje slobode štampe?“, napisala je ona jednom zvaničniku.

Jedan od procurelih mejlova takođe preporučuje da se ne troše tolika sredstva USAID-a na poznate levičarske države kao što su Venecuela, Kuba ili Nikaragva, zato što bi takvi fondovi mogli da „podrivaju pravi demokratski razvoj“. 

U njemu se takođe navodi da bi „bilo kakva sredstva usmerena na nepouzdane države“‚ aludirajući na Venecuelu, „morala da budu praćena ’promenom u ljudskom ponašanju‘“.

​Dr Dominges veruje da je krajnji cilj Sjedinjenih Američkih Država da vidi zbacivanje venecuelanske vlade, koju trenutno predvodi bivši pomoćnik Čavesa Nikolas Maduro, koji uživa podršku naroda.

​„Američka vlada pogodila je privatni sektor, a posebno distribuciju hrane, ograničavajući hranu i prisiljavajući ljude da stoje u redovima. Prisiljavanjem da stoje u redovima, ljudi postaju nezadovoljni i rezultat je da ljudi postaju vrlo nesrećni, a naročito siromašni. Mislim da je ideja da se podrije osnovna podrška koju vlada Čaves—Maduro uživa i ako budu u mogućnosti da ih podriju, misle da će stvoriti uslove za prevrat, što su uradili u Čileu 1973.“, izjavio je dr Dominges za Sputnjik.

Još od ranih ’70-tih američka vlada sprovodila je raznu subverzivnu politiku u Latinskoj Americi, usmerenu na podrivanje demokratski izabranih, uglavnom levičarskih vlada u regionu.

To je počelo 1973. vojnim pučem protiv čileanskog premijera Salvadora Aljendea i postavljanjem generala Augusta Pinočea. Američka vlada je 2001. i 2002. pojačala sredstva za finansiranje venecuelanske opozicije u nastojanju da stvori održivu opoziciju predsedniku Ugu Čavesu.

Ovakva politika nastavlja se i danas i, ako Hilari Klinton postane predsednik, najverovatnije će se sprovoditi nesmanjenom žestinom.