SAD: Najnovija istraživnja javnog mnjenja pokazuju da je Donald Tramp popularniji od Hilari Klinton

Donald Tramp je prema najnovijim anketama po prvi put prestigao svoju suparnicu Hilari Klinton u trci za Belu kuću.

Rezultate je postavio sajt “Real Clear Politics” (RCP) koji prikazuje prosek svih nacionalnih anketa koje su Amerikancima postavile pitanje - koga bi radije izabrali za predsednika između Trampa i Klintonove, što je, po svemu sudeći, neizbežan scenario. Rezultati su pokazali da je Tramp prestigao nekadašnju prvu damu za 0,2 odsto, što možda jeste mala, ali vrlo značajna prednost. Čak su i pojedini analitičari u RCP naglasili da je možda došlo vreme za paniku.

Ipak, iako ovo možda jeste prvi put da je Tramp poveo prema rezultatima RCP, vrlo blizu je bio i u septembru i decembru prošle godine. Prednost Hilari Klinton oscilirala je od 11 do 0,6 odsto, pa su Trampovi oponenti imali razloga za paniku i ranije.

Stručnjacima je trebalo, s druge strane, dosta vremena da prihvate činjenicu da je Tramp dovoljno popularan da osvoji republikansku nominaciju, a deluje da im prebacivanje fokusa na šanse da osvoji i Belu kuću ide još sporije.

Jedan od razloga zašto ranije nije došlo do panike jeste verovanje da je merenje američkog javnog mnjenja pred izbore loš prediktor. Do izbora je ostalo još šest meseci i ljudi lako menjaju mišljenje. Postji, međutim, i druga teza, da ljudi teško menjaju mišljenje kada situacija postane očajna, piše "Gardijan".

Rezultati poslednjih šest predsedničkih izbora u SAD pokazuju da su 31 država “sigurne”, odnsno da tradicionalno glasaju za istu stranku. Stoga se većina firmi za ispitivanje javnog mnjenja fokusira na takozvane “sving” države koje mogu da prevagnu rezultat poput Arizone, Floride, Severne Karoline, Ohaja i Zapadne Virdžinije. Dosadašnja istraživanja pokazala su da trenutno nijedan kandidat nema značajnu prednost u tim državama, pa protivnici Trampa mogu još malo da sačekaju sa paničarenjem.

Prosek RCP nije savršeni politički barometar kako se prečesto predstavlja. On služi više kao dodtani podatak onima koji se učestvuju u trci za Ovalni kabinet. I to je samo po sebi problematično budući da se predviđanja ne mogu formirati na osnovu jednog broja jer broj glasova ne znači nužno i osvajanje izbora. Svaka država ima različiti broj elektoralnih glasova, pa je važno koliko je podrška određenom kandidatu rasprostranjena kroz zemlju.

Pobede demokrata u gušće naseljenim državama koje nose veći broj elektoralnih glasova, mogu prevagnuti naspram “običnih” glasova. Barak Obama je 2008. odneo 68 odsto elektoralnih naspram 53 posto “običnih” glasova. Klintonova može da računa na tradicionalna demokratska gusto naseljena uporišta kao što su Njujork, Nju DŽersi, Ilinois i Kalifornija. Drugi problem sa RCP rezultatima jeste što uzimaju prosek poslednjih pet sprovedenih anketa. To znači da 0,2 procenta prednosti može značiti različita gledišta ukoliko pogledamo poslednjih pet anketa:

ABC News/Vašington post: Tramp vodi za dva procenta

NBC News/Vol Strit džurnal: Klintonova vodi za tri procenta

Rasmusen: Tramp vodi za pet procenata

Fox News: Tramp vodi za tri procenta

CBS News/Njujork Tajms: Klintonova vodi za šest procenata

Ankete imaju različite rezultate jer koriste različit metod ispitivanja javnog mnjenja. Iako su skoro sve sprovedene u relativno kratkom vremenskom razmaku, NBS/WSJ i “Fox News” vrše ispitivanje samo među registrovanim glasačima, Rasmusen intervjuiše “verovatne glasače”, dok ABC/Vašington post jednostavno razgovaraju sa odraslim ljudma od kojih su 82 odsto registrovani glasači.

Sve tvrde da raspolažu sa “nacionalnim reprezentativnnim uzorkom”, ali nijedna kuća neće objaviti podatke o tome na čemu se zasnivaju njihovi ispitanici. Možda su pitali samo dva čoveka u Ajovi, nikad nećemo saznati.

Bitna je i metodologija. Većina anketa u fusnotama napominje na različit stepen tačnosti. ABC/vašington post tako privaljuju marginalne greške +/- 3,5 odsto. To znači da Tramo možda umesto dva procenta ima 5,5 odsto prednosti, ili Hilari vodi za 1,5 procenata.

Anketiranje je daleko od savršenog. Kako bi se najbolje razumelo šta će se dogoditi u novembru, najbolje bi bilo fokusirati se na izborne karte, demografiju, i najvažnije od svega, zabrinutost birača.

(Blic)