SAD: Demokrate i republikanci rade na zasebnim planovima da bi se izbegao ekonomski haos

Vašington – „Trka da se povuče kočnica zahuktale lokomotive ekonomskog haosa nastavlja se iz sata u sat”, ocenjuje na početku svog jučerašnjeg izveštaja „Njujork tajms”. „Iskreno, nismo sigurni šta će se dogoditi”, rezignirano poručuje senator Saksbi Čamblis, republikanac, jedan iz šestočlanog dvopartijskog komiteta. koji je predložio plan za rasplet američke fiskalne drame, ali koji nije prihvaćen.

Vreme zaista ističe – kongresmeni, njih 435 u Predstavničkom domu i 100 u Senatu – imaju samo još nedelju dana ne samo za dogovor nego i za sve neophodne procedure kojima bi se podigao zakonski limit za zaduživanje vlade, pre nego što ona već 2. avgusta ostane bez mogućnosti da ispunjava sve svoje finansijske obaveze, prvi put u istoriji SAD.

Pregovori preko vikenda nisu doneli pomak, pa je jučerašnji dan protekao na dva koloseka: demokrate i republikanci su radili na zasebnim planovima – da se izbegne tehnički bankrot države sa teškim posledicama i po nacionalnu i po svetsku ekonomiju.

Vođa republikanaca DŽon Bejner nastavio je da insistira na kratkoročnom povećanju limita duga, koji bi finansiranje vlade omogućio samo do kraja ove godine, da bi se onda ponovo pregovaralo o dugoročnijem paketu.

Predsednik Barak Obama je ostao pri čvrstom stavu da to ne dolazi u obzir, jer bi u tom slučaju bilo podriveno poverenje u sposobnost američkih institucijama da donose pravovremene odluke, a rezultat bi bio smanjivanje kreditnog rejtinga Vašingtona.

„Predsednik smatra da iz sistema moramo da izbacimo ovu vrstu neizvesnosti”, objasnio je ovu poziciju njegov šef kabineta Vilijam Dejli.

Posla da sastavi kompromisni predlog latio se i vođa demokratske većine u Senatu Heri Rejd, nastojeći da formuliše „maksimum mogućeg” za obe strane, tako da nijedna ne dobije baš sve što želi, ali da u isto vreme ne mora da se pređe preko partijskih „crvenih linija”.

Prema konturama njegovog plana, koje su puštene u opticaj, limit za zaduživanje vlade, koji sada iznosi 14,3 biliona dolara, podigao bi se za nova 2,4 biliona, dovoljno da vlada funkcioniše do kraja iduće godine, dakle i nekoliko meseci posle predsedničkih i kongresnih izbora koji se održavaju 6. novembra 2012.

U okviru istog paketa odredile bi se budžetske uštede od 2,7 biliona u idućih 10 godina. Republikanci ne bi, međutim, morali da glasaju za povećanje poreza, a od budžetskih kresanja bili bi pošteđeni glavni socijalni programi, „Mediker” i „Mediked”, do kojih je veoma stalo demokratama.

Kako se nagoveštava, deo budžetskih ušteda išao bi i na račun Pentagona: ukalkulisano je smanjenje ratnih troškova, u očekivanju da se u pomenutom roku SAD povuku uz Avganistana i Iraka.

Predsednik Obama je navodno spreman da prihvati ovakvo rešenje, ali u ponedeljak pre podne na njega nije bilo reakcija republikanaca.

Obama je javno odbacio i ideju da upotrebi vanredno sredstvo, da se pozove na inače malo pominjanu odredbu 14. ustavnog amandmana – koja nalaže da Kongres ne sme da državu dovede do nesolventnosti – i donese unilateralnu odluku o povećanju limita za zaduživanje. To bi, kako se ocenjuje, bilo osporeno pred Vrhovnim sudom, ali bi na ovaj način, ako ne bude drugog rešenja, bila izbegnuta fiskalna i ekonomska kriza.

Tri glavne agencije za kreditni rejting već su pripremile odluke o snižavanju boniteta SAD, koje bi se aktivirale ako do 2. avgusta ne bude dogovora. To bi za posledicu imalo da obveznice američkog duga, od kojih je trećina u rukama stranih država i fondova, izgube status najsolidnijih vrednosnih papira na globalnim berzama.

Sadašnji zaplet pokazuje i duboku krizu američkog političkog sistema, čije dve tradicionalne partije kao da su izgubile nekadašnju sposobnost međusobnog prilagođavanja i popuštanja – kad je reč o važnim nacionalnim interesima. Danas kao da nema više liberalnih konzervativaca u redovima Republikanske partije, niti konzervativnih liberala među demokratama.

Ishod tekuće drame daće i intonaciju kampanji za 2012, za izbore koji bi sa scene mogli da sklone sve aktere današnjeg zapleta u Vašingtonu: i Obamu i najistaknutije kongresmene.

Svi, doduše, još ostaju pri tome da će rešenje biti pronađeno, ali je sve teže dokučiti kako.

Milan Mišić

(Politika)