Rusija od 1. maja obustavlja tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj preko naftovoda „Družba”. Aleksandar Novak: Odluka povezana sa „tehničkim mogućnostima”

 BERLIN – Rusija će od 1. maja obustaviti tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj preko naftovoda „Družba”, što bi moglo da stvori dodatni pritisak na snabdevanje rafinerije PCK u Švedu, jednog od ključnih energetskih postrojenja za Berlin i Brandenburg.

Prema navodima Rojtersa, reč je o nafti iz Kazahstana koja je preko ruske teritorije i naftovoda „Družba” stizala do rafinerije u Švedu. Ta rafinerija snabdeva najveći deo Berlina i Brandenburga benzinom, dizelom, avio-gorivom i lož-uljem, dok kazahstanska nafta trenutno čini oko 17 odsto njenih sirovinskih potreba.

Ruski zamenik premijera Aleksandar Novak izjavio je da je odluka povezana sa „tehničkim mogućnostima” i da će količine namenjene za nemačko tržište biti preusmerene drugim pravcima. Kazahstanski ministar energetike potvrdio je da u maju nije planiran tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj preko pravca Atirau–Samara i dalje ka „Družbi”.

Ruski zamenik premijera Aleksandar Novak izjavio je da je odluka povezana sa „tehničkim mogućnostima” i da će količine namenjene za nemačko tržište biti preusmerene drugim pravcima

Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da bezbednost snabdevanja nije ugrožena i da se razmatraju alternativni pravci, uključujući isporuke preko Gdanjska i Rostoka. Ipak, prekid tranzita ponovo je pokazao da Berlin, iako se od 2022. godine odrekao ruske nafte, i dalje zavisi od infrastrukture koja prolazi preko ruske teritorije.

Briselski portal „Politiko” ocenjuje da Moskva, pored tehničkog obrazloženja, ima i politički motiv, jer bi svaki poremećaj u snabdevanju mogao da pojača nezadovoljstvo u istočnoj Nemačkoj, gde je tema visokih cena energenata već važan deo političke kampanje Alternative za Nemačku.

Šimon Kardaš, stručnjak za rusku energetsku politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose, ocenio je da bi Moskva prekidom ovih isporuka mogla da pokuša da dodatno pogorša situaciju na nemačkom tržištu nafte. Slično upozorava i Sergej Vakulenko iz Karnegijevog evroazijskog centra, koji smatra da je trenutak za takav potez izabran u vreme kada su nemačke rafinerije već pod pritiskom.

Ukoliko Nemačka bude morala da traži alternativne kanale za kazahstansku naftu preko baltičkih luka, poput Ust-Luge ili Primorska, koje su bile mete ukrajinskih dronova, Berlin bi mogao da se nađe pod pritiskom da od Kijeva traži uzdržanost u napadima na tu infrastrukturu

Prema njegovoj oceni, moguć je i dodatni motiv: ukoliko Nemačka bude morala da traži alternativne kanale za kazahstansku naftu preko baltičkih luka, poput Ust-Luge ili Primorska, koje su bile mete ukrajinskih dronova, Berlin bi mogao da se nađe pod pritiskom da od Kijeva traži uzdržanost u napadima na tu infrastrukturu.

Rafinerija u Švedu godinama je bila snažno oslonjena na rusku naftu, ali je Nemačka posle početka rata u Ukrajini preuzela kontrolu nad nemačkom filijalom „Rosnjefta”. Ruski koncern, međutim, i dalje formalno ima većinski vlasnički udeo u PCK, što dodatno komplikuje dugoročno rešavanje statusa tog postrojenja.

Alternativa za Nemačku već koristi spor oko snabdevanja naftom kao argument protiv energetske politike savezne vlade. Poslanik te stranke u Evropskom parlamentu Rene Ost ocenio je da će posledice biti „više cene, neizvesnost među zaposlenima i dalji gubitak poverenja u saveznu vladu”, dodajući da bi građani istočne Nemačke tokom leta mogli da izađu na ulice zbog cena energenata.

(Politika)