Rusija kritikovala uskraćivanje prava glasa ruskojezičkom stanovništvu Letonije

Izjašnjavanje glasača u Letoniji na referendumu protiv uvođenja ruskog kao drugog zvaničnog jezika, „ne odražava” realnost, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

U saopštenju se navodi da je 319.00 „apatrida” lišeno prava glasa, iako je veliki broj njih rođen u Letoniji i tamo dugo živi.

„Nadamo se da će letonska vlada i međunarodne organizacije koje treba da garantuju poštovanje prava manjina, čuti glas onih koji govore ruski”, piše u saopštenju.

Rusi čine oko trećine od dva miliona stanovnika te baltičke zemlje.

Rusko ministarstvo traži „objašnjenje” odluke letonske centralne izborne komisije da, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, odbije jednoj ruskoj delegaciji status posmatrača na referendumu.

Građani Letonije su juče na referendumu velikom većinom odbacili predlog da ruski bude drugi zvanični jezik u toj bivšoj sovjetskoj republici.

Kada je Letonija stekla nezavisnost od Sovjetskot Saveza, 1991. godine, tamošnji Rusi su bili prinuđeni da polažu ispit iz letonskog jezika da bi dobili državljastvo. Oni koji nisu položili ispit, imaju status apatrida.

Letonija ima oko 2 miliona stanovnika, a oko 300.000 ljudi nema status građana.

Letonija je članica EU i NATO od 2004. godine.

(Beta-AFP)