Ratko Dmitrović: Beogradski advokati Hašima Tačija

Postoji bezbroj definicija politike kao društvene discipline, a jedna od njih kaže da je uspešan političar onaj koji može da oseti najpogodnije vreme i okolnosti da bi nešto saopštio. To se još zove poentiranje, tačka na i, završni udarac, lopta pod prečku, politički nokaut...

E, takvo jedno poentiranje upravo su propustili da uknjiže srpski političari, odnosno, Boris Tadić, pošto se ovde radi o državnoj politici. Sličnu priliku Tadić, da ne kažem Srbija, neće imati u sledećih deset a možda i više godina.

Već nedeljama evropski mediji bave se izveštajem Dika Martija o strašnoj raboti šiptarskih ubica i trgovaca ljudskim organima. Prvi put Evropa se susreće sa pričom u kojoj Srbi nisu predstavljeni kao monstrumi, tlačitelji, ubice, genocidni ludaci, već kao žrtve. I šta se događa?

Umesto da je službeni Beograd (čitaj Tadić) odmah po objavljivanju Martijevog izveštaja odigra završni smeč-udarac loptom koju im je nabacio Dik Marti, umesto da kapitalizuje i u ogromnu političku dobit pretvori istraživanje sada već opštepoznatog Švajcarca, Srbija (čitaj Tadić) sve čini da neutrališe dejstvo dokumenta koji Srbi i da su hteli ni suvim zlatom nisu mogli da kupe pre, uzmimo, desetak godina.

Tadić je, dan nakon Martijevog izveštaja, rekao da će Srbija u najavljenim pregovorima sa Prištinom razgovarati i sa Hašimom Tačijem (u Izveštaju označen kao glavni operativac ubijanja Srba i vađenja i prodaje njihovih organa) bez obzira na Dika Martija jer Tači je - reče Boris i ostade predsednik Srbije - nevin sve dok se ne dokaže suprotno.

Nekoliko sati nakon ove Tadićeve izjave zove me prijatelj iz Zagreba i pita: Da li sam ja to dobro čuo? Ja kažem, jesi, dobro si čuo, Tadić je upravo to rekao. Pa da li je on normalan, pita Hrvat? To ne znam, nisam lekar, odgovorio sam, dodajući kako sam siguran da bi takvu političku šansu iskoristio svako osim Borisa Tadića.

A šta je službeni Beograd (Tadić) trebao da uradi?

Da sačeka prve reakcije, najviše dan, dva i potom sazove vanrednu sednicu Vlade Srbije, u čijem bi radu učestvovao i predsednik Srbije, na temu izveštaja Dika Martija. Da nakon toga sazovu konferenciju za novinare, sa naglaskom na strane dopisnike akreditovane u Beogradu, i kažu: Evo dokaza da smo bili u pravu kada smo tvrdili da je tzv. država Kosovo nastala na zločinu i da su oružani ustanak na Kosovu i Metohiji, sa ciljem odvajanja tog dela teritorije Srbije, organizovali i podigli notorni kriminalci i ubice.

Da kažu: Evo dokaza koliko su pogrešile one zemlje koje su priznale kosovsku nezavisnost. Evo dokaza da se na Kosovu nije odvijala bitka za slobodu albanske manjine u Srbiji već bitka za stvaranje etnički čiste mafijaške države čiji su čelni ljudi ubice, trgovci ljudskim organima, distributeri droge za veći deo Evrope...itd, itd.

Ništa od toga nije uradio službeni Beograd već je Tadić, ponoviću, amnestirao onog monstruma kazavši da "gospodin Tači" nije kriv sve dok se to ne dokaže te da će, shodno tome, Beograd sa "gospodinom Tačijem" razgovarati.

Preostaje samo jedna dilema: Da li je predsednik Srbije u ovom slučaju pokazao da je politička neznalica, amater, diletant ... ili se iza ovakvog njegovog ponašanja krije nešto drugo, mnogo ozbiljnije, pogubno po Srbiju.
(Vesti onlajn)