Rasim Ljajić: Srbiji ne preti grčki scenario

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je izrazio uverenje da Srbiji ne preti „grčki scenario”, ali smatra da bi od svega što se događa u toj zemlji trebalo izvesti naravoučenije da nema „hleba bez motike”.

Primer Grčke, kazao je ministar Ljajiću intervjuu Tanjugu, koriste svi koji osporavaju put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) iako je njena zaduženost kudikamo manja nego Grčka.

„Siguran sam da Srbiji ne preti grčki scenario, a ono što mi treba da uradimo jeste da na primeru Grčke učimo i ne pravimo greške koje je ta zemlja pravila u dužem vremenskom periodu”, ukazao je Ljajić.

No, upravo zahvaljujući tome što je Grčkad članica EU, kao i pomoći Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci, ta zemlja prevazići krizu, primetio je Ljajić.

U suprotnom Grčka bi doživela bankrot što bi, po Ljajiću, imalo šire reprekusije na čitav region.

„Ekonomski rast jedne države na može da se zasniva na tome da malo radite dobro živite, da uz malu produktivnost imate velike plate, da privredni rast ne može da se zasniva na ekonomskom zaduživanju već na rastu proizvodnje i većem izvozu”, ukazao je Ljajić.

Ministar je istakao da primer Grčke ukazuje i da „ne možemo imati toliku birokratiju i loše poslovno okruženje u zemlji koje nije nimalo stimulativno za strane inestitore”.

Ljujić je dalje izneo da, mada je je u Srbiji sloboda političkog organizovanja, demonstracija i okupljanja apsolutno zagarantovana, Vlada ne bi, pod tim izgovorom, dozvolila demonstracije ili ispoljavanje nekog nezadovoljstva koje bi moglo da ugrozi javni red i mir u zemlji.

„Svako nezadovoljstvo može da se ispoljava u granicama demokratske političke procedure i to Vlada mora poštovati. Nasilje kakvo je viđeno u Grčkoj apsolutno ne bi smelo da se dozvoli”, istakao je Ljajić.

Zato je Ljajić pre svega poručio da je Srbiji neophodan širi društveni konsenzus svih političkih stranaka, pozicije i opozicije, sindikata i poslodavaca, oko izlaska zemlje iz krize.

Nama prečeg zadatka već da „zajedno pokušamo da što bezbolnije iz ove situacije izađemo”, kazao je ministar.

Ljajić je u nastavku intervjua izneo kako ne misli da su narodne kuhinje nešto čime bi Srbija trebalo da se hvali.

To nije ni suština naše socijalne politike, ali jeste, u ovom trenutku, realnost Srbije, naveo je on dodajući da bi od toga veća greška bila „zabijanje glave u pesak” tvrdnjama da ne raste broj siromašnih i nezaposlenih i da ekonomsko- socijalna situacija nije gora nego što je bila.

Narodne kuhinje su „nužna kratkoročna mera”, kao hitan odgovor na činjenicu da imamo povećan procenat onih koji žive ispod granice siromaštva, kazao je Ljajić.

Ministar je ponovio da nema dobre socijalne politike bez stabilnosti i kontinuiranog ekonomskog razvoja, rasta privredne aktivnosti, povećanja izvoza, ali je dodao da je to nešto na šta će Srbija očito, s obzirom na aktuelnu globalnu ekonomsku krizu, morati da pričeka.

Ljajić je podsetio da je za dugoročno rešavanje socijalnih problema u pripremi Zakon o socijalnoj zaštsiti koji će početi da se primenjuje od januara 2011. i obuhvata mere za sve koji imaju pravo na socijalnu pomoć.

Za primenu tog zakona, kazao je Ljajić, biće potrebne dodatne tri milijarde dinara.

„Sve u socijalnoj političi veoma mnogo košta i potrebna je drugačija preraspodela ili veći ekonomski rast”, ukazao je ministar.

Jedan od načina za povećanje proizvodnje i ekonomskog rasta zemlje je aktiviranje posrnulih srpskih preduzeća o čemu je nedavno bilo reči na skupu predstavnika sindikata, vlade i uspešnih privrednika.

Ljajić je podsetio da je na tom skupu bilo reči o dva modela uključivanja uspešnih privrednika u rad tih preduzeća.

Prvi, bi bilo uključivanje tih privrednika u profesionalizaciju i modernizaciju menadžmenta preduzeća, a drugi je da oni svojim investicjama uđu u vlasništvo tih preduzeća i srazmerno uloženim sredstvima i rastu proizvodnje ubiraju dobit.

Obe mogućnosti su i dalje u fazi razmatranja i dalje od početnih pregovora se nije, zasad, nije odmaklo, istakao je ministar Ljajić koji je, lično, slkoniji potonjem modelu.

(Tanjug)