Ranko Pivljanin: Šapić će imati mnogo manje kompetencija od Vesića

 Glavni i odgovorni urednik novina "Nova" Ranko Pivljanin smatra da je izbor Aleksandara Šapića za gradonačelnika Beograda iznuđeno rešenje, "a moguće i rešenje koje je najlakše žrtvovati", i smatra da će imati mnogo manje kompetencija nego što je imao doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, za kog je uveren da je dobio neka obećanja. "Mislim da će nam Vesić banuti negde kao čupavac iz kutije, na nekom mestu gde ga najmanje možemo očekivati", dodaje. Novi gradski menadžer Miroslav Čučković, kaže, nije neradan, ali mu se čini da se utopio u opšti mejnstrim, u kom "bez obzira da li su poplave ili nisu, važi pravilo - ne talasaj".

Upitan o novom gradskom menadžeru Miroslavu Čučkoviću, Pivljanin podseća na 2014. godinu i poplave Obrenovca na čijem je čelu i šaljivo kaže: „Ako bi se nešto slično desilo sada, za vreme ovog mandata, neke poplave ili nešto, biće mu lakše jer mu je šef vaterpolista, pa će moći zajedno da plivaju u tim vodama“. Mišljenja je da se Čučković etablirao kao klasičan karijerista, a kada je te 2014. govorio da je država pala na ispitu (zbog poplava u Obrenovcu)  i da je bila njegova labudova pesma, kada je sagledavao stvari kakve jesu, kada se bunio.

Smatra da Čučković nije bio neradan, a da mu se čini da je tu svoju liniju napustio i uklopio se u opšti mejnstrim, „gde bez obzira da li su poplave ili nisu – važi pravilo ne talasaj“.

Na podsećanje da su novinari pitali novog gradonačelnika Aleksandra Šapića o oročenom mandatu, a da je on odgovorio da ne razume šta znači to „oročen“, Pivljanin kaže:  „Mislim da razume, naročito razume jer njegova akvizija SNS i pokreta SPAS koji je nestao nije doneo očekivan benefit ovoj partiji. Oni nisu imali nekog drugog kandidata, jer da su imali, ne bi izabrali Šapića. Po ovome od kad je pristupio, veći je dala doprinos Ana Brnabić kao šef beogradskog odbora, nego on. Takođe, on je iznuđeno rešenje, a moguće i rešenje koje je najlakše žrtvovati – „dakle, evo, bićeš gradonačelnik, visiće ti jednog dana tamo slika u Gradskoj skupštini pored svih onih ljudi, zasluženo ili nezasluženo… Ali mislim da će imati kompetencije mnogo manje nego što je imao zamenik gradonačelnika Beograda u prethodnom mandatu“, rekao je Pivljanin.

Ne sumnja da bi Šapić pokušao nešto da uradi, ali smatra da neće imati vremena za to. Ta akvizicija je bila pogrešna, žrtvovao je svoju stranku, sebe utopio – zarad karijerizma, ocenio je gost N1.

Govoreći o problemu Savskog nasipa i objekata izgrađenih na njemu, a za koje je svojevremeno Šapić govorio da nema ingerencije da ga reši, jer je predsednik Opštine Novi Beograd, a to je u nadležnosti Grada, Pivljanin podseća da se tu nalaze kule novokomponovanih biznismena, a da su pojedeini mediji preneli – i vikendice bivšeg predsednika Tomislava Nikolića.

„Šta je potrebno da jednostavno dođu ljudi, napišu rešenja i da se to o trošku onih koji su to napravi i skloni“, kaže Pivljanin, pitajući javno vlast šta bi bilo da on sada ode, nađe to neko mesto slobodno i iskopa temelj.

Govoreći o odnosu Šapića i bivšeg zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, Pivljanin navodi da su ispoštovali dogovor – Šapić je dosledno rekao da ne može sa Vesićem, „ovaj je to shvatio u nekom trenutku“ i onda su se – vodeći računa o partiji i tome da se ne svađaju – razišli.

„Ovaj je otišao i verovatno je dobio neka obećanja. Mislim da će nam Vesić banuti negde kao čupavac iz kutije, na nekom mestu gde ga najmanje možemo očekivati, jer ne bi dao, koliko se sećam, ostavku na poslaničko mesto i deluje veoma veselo. I vidim da je krenuo da se bori za Ministarstvo kulture i informisanja – to bi bilo malo goteskno“, ocenuje Pivljanin.

Upitan kako reaguju u SNS ali i u opoziciji na takve, unutrašnje animozitete i kako ih rešavaju, Pivljanin kaže da „vladajuća partija ima toliko toga u svojim rukama i na raspolaganju da može da napravi dobroljno veliku distancu između njih (Šapića i Vesića), da ne moraju da se gledaju „preko plota“ i da ne prave štetu partiji“.

S druge strane, kako zaključuje, opozicija je skvrčena, „dribla na malom prostoru, ni u skupštinu nije još ušla, a ti animoziteti – oni (opozicija) su deset godina razvaljivani, što sopstvenim trudom što od vladajuće partije“.

„Saga oko Velikog Trnovca u cilju odlaganja formiranja Vlade i parlamenta“

U Velikom Trnovcu, piše Nova, 86 građana je glasalo van biračkog mesta.

Komentarišući to, peti put ponovljeno glasanje, Pivljanin kaže da ceo slučaj ima nekoliko aspekata. „Nije sporno – tamo je većinski albanski narod i po tom principu ti izbori nijednom ne bi bili sporni, a koliko sam shvatio i poslednji put je SPS osvojio pet, šest glasova nasuprot 800 i nešto glasova za albanske partije. Ne možemo se oteti ustisku da je ta cela saga bila u funkciji zaista odlaganja formiranja Skupštine, Vlade… To je korišćeno da se to produži u nedogled. S druge strane, to je bila velika sramota, jer su za to vreme održani izbori i u Sloveniji i Francuskoj, koji su bili posle naših, gde su, formirani parlamentni, a mi se bavimo još tim“, dodaje gost N1.

Pivljanin ne sumnja da „ako je bilo mogućnosti da SPS i preko toga tvrdi neki pazar, i založi jednog poslanika, kojeg će ovog puta izgubiti, zarad ulaska u Vladu“ – da je to i uradio. Oni su zaista iskusni u toj trgovini i ako je bilo te mogućnosti – iskoristili su je, a bilo bi besmisleno da nijedan Albanac ne bude u Skupštini, neko je i o tome morao da vodi računa, navodi gost Novog dana..

Upitan šta očekuje od nove Vlade, kaže da ne zna ni da li će biti to „nova-stara Vlada“. Vlada je, ocenjuje, „amnestirana u ovoj zemlji od odnošenja odluka“, ističući da to radi predsednik Srbije, što je i pokazalo sve ovo vreme. One bitne odluke, čak i da su joj kompetencije 100 posto, ne donosi Vlada, ovde je napravljena jedna diverzija i predsednički sistem koji formalno ne postoji, ističe urednik lista Nova.

„Novine „Nova“ legat Veselina Simonovića i Stojana Drčelića“

Pivljanin podseća da su novine „Nova“ podigli nedavno preminuli Veselin Simović i Stojan Drčelić i da su one su pre svega njihov legat, dodajući da je njihov odlazak „tužno finale jednog lepog jednogodišnjeg puta“.

Pozicionarili smo se, zaista, a nažalost nije ni neka konkurencija – ono o čemu mi pišemo, piše samo još jedna novina u ovoj zemlji, kaže. „Otvorili smo nekoliko tema – prodaja Jaroslava Černija, pisali smo gotovo svakodnevno o Rio Tintu i to smo shvatili kao našu misiju. Naročito je to bilo prioritetno Stojanu (Drčeliću), da damo doprinos na naš način da se sačuva to područje… Pisali smo i među prvima o onome što se degodilo vojniku na Pešteru, kako je ta priča bila zatamnjena“, nabraja glavni i odgovorni urednik tog lista.

(N1)