Radoslav Stojanović, Kasim Trnka: Da li je u Srebrenici bilo genocida

Omer Karabeg: Naši sagovornici su Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava iz Beograda, i Kasim Trnka, profesor ustavnog prava iz Sarajeva, koji su bili agenti svojih država u ovom procesu. Nedavno je DŽefri Najs, bivši haški tužilac, izjavio da bi Bosna i Hercegovina trebalo da zatraži reviziju procesa protiv Srbije za genocid i agresiju. Kakvo je vaše mišljenje?

Kasim Trnka: Nije DŽefri Najs jedini koji je to pitanje postavio. Odavno se to pokreće u Bosni i Hercegovini. Odgovornost prema budućim generacijama nalaže da se na osnovu novih činjenica i dokaza, koji su se pojavili nakon donošenja presude, zatraži revizija.

Radoslav Stojanović: Ja bih voleo da čujem jedan jedini argument za reviziju. Da bi do toga došlo mora da postoji neka bitno nova činjenica, a nje nema. Zato i nema šanse za obnovu postupka.

Omer Karabeg: Gospodine Trnka, koji su to novi argumenti za pokretanje revizije?

Kasim Trnka: Međunarodni sud pravde nije imao na raspolaganju sve relevantne dokumente Vrhovnog savjete odbrane tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zato što jedan broj tih dokumenata nije bio dostavljen sudu, a u onima koji su bili dostavljeni zatamnjena su mjesta koja su ukazivala na odgovornost Beograda. Iako je Bosna i Hercegovina na to upozoravala, sud se oglušio o naša upozorenja i nije izvršio jači pritisak na Srbiju da dostavi sve relevantne dokumente. Naknadno je skinut embargo sa zatamnjenih pasusa zapisnika sa sjednica Vrhovnog savjeta odbrane koji upućuju na to da je postojala efektivna kontrola vlasti u Srbiji nad Republikom Srpskom, kao i da je postojala genocidna namjera. Osim toga, u međuvremenu je u Haškom tribunalu bilo optužnica i presuda za genocid, a u toku su i postupci protiv Karadžića, Mladića i Perišića. Uvjeren sam da će se u tim postupcima doći do novih, dodatnih činjenica koje će ojačati poziciju Bosne i Hercegovine u traženju revizije.

Radoslav Stojanović: Po Konvenciji o genocidu dva su bitna elementa za utvrđivanje genocida - da postoje žrtve i da postoji namera da se uništi jedna verska ili nacionalna grupa. U slučaju Srebrenice ja sam pred Međunarodnim sudom pravde zastupao tezu da to nije genocid, jer ne postoji relevantni, supstancijalni broj žrtava da bi se utvrdio genocid. Može da bude i jedan čovek ubijen, ali onda treba dokazati nameru da je taj čovek ubijen samo zbog toga što je pripadnik neke verske ili etničke grupe. Prema tome, dajte mi makar jedan novi argument i ja neću imati ništa protiv obnove postupka.

Omer Karabeg: Gospodin Trnka je rekao da je novi argument to što su se pojavili kompletni zapisnici Vrhovnog saveta odbrane bez zatamnjenih mesta.

Radoslav Stojanović: Ali u tim zapisnicima ne piše da je odlučeno da se uništi muslimanska nacija u Bosni i Hercegovini. Pokažite mi gde to piše da je Srbija imala takvu nameru.

Kasim Trnka: Međunarodni sud pravde je, koristeći se argumentacijom Haškog tribunala, nedvosmisleno utvrdio da su postojali progoni, etničko čišćenje, logori i ubistva, a sve su to elementi koji čine zločin genocida. Što se tiče genocidne namjere, moje je mišljenje da za to ima dosta argumenata u pasusima zapisnika sa kojih je skinut embarago. Osim toga, očekujem da će se ti dokazi pojaviti i na suđenjima ključnim akterima genocida u Bosni i Hercegovini, koji su sada u toku u Haškom tribunalu. Oni će svakako govoriti - a i tužilaštvo će na tome insistirati - o svom odnosu prema tadašnjem režimu u Beogradu i vezama koje je on imao sa vođstvom Republike Srpske.

Radoslav Stojanović: U Međunarodnom sudu pravde postupak se vrlo teško obnavlja. Tu nema klasičnog žalbenog postupka. Postoji samo jedna mogućnost za obnovu postupka - da je pronađena neka nova činjenica, koja bitno menja zaključak presude. A u presudi se kaže da se ono što se dogodilo u Srebrenici ne može pripisati Srbiji, jer je utvrđeno da od 11. jula u 12 časova do 12. jula u 12 časova, kada je sve završeno, nije bilo nikakvih kontakata između komande Vojske Republike Srpske i Beograda, apsolutno nikakvih. To je sud utvrdio i na osnovu toga je doneo presudu kojom Srbiju oslobađa odgovornosti.

Kasim Trnka: A jeste li vi pročitali izvještaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o događajima u Srebrenici, u kome se kaže da je Karl Bilt razgovarao sa Slobodanom Miloševićem u vreme kada se dešavao genocid u Srebrenici. Iz konteksta tog razgovora se vidi da je Slobodan Milošević bio potpuno u toku onoga šta se tamo dešavalo. Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija pružala finansijsku, kadrovsku i svaku drugu pomoć vlastima u Republici Srpskoj. Da je taj sud postupao kao drugi međunarodni tribunali u svijetu, poput onog za bivšu Jugoslaviju ili onog za Ruandu, prihvatio bi stav da se genocidna namjera ne mora uvijek iskazati u nekoj deklaraciji, već da sama djela ukazuju na povezanost Srbije i vojnih i političkih vlasti u Republici Srpskoj. Uostalom, zašto je neposredno nakon genocida u Srebrenici Generalštab Vojske Jugoslavije unaprijedio Mladića u čin generala?

Radoslav Stojanović: Ja ne znam kad je Mladić unapređen. To je čovek prema kome ja nemam nikakvo poštovanje i ne interesuje me kad je on postao general. Ja sam na sudu dokazao da nije tačno da je Srbija kontrolisala vlast Republike Srpske. To što vi sada iznosite može da se priča na ulici, ali to nisu argumenti za sud. Na osnovu toga ne možete tražiti reviziju postupka.

Kasim Trnka: Pravni stručnjaci iz raznih zemalja su ocijenili da je Međunarodni sud pravde u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije postavio izuzetno visoke standarde za dokazivanja zločina genocida. Na taj način je poslao poruku svim nedemokratskim režimima da mogu da počine genocid, samo da se paze da ne ostave nikakve deklaracije u vezi s tim. Ja vjerujem da će novi dokazi uticati da sud promijeni svoje stanovište.

Omer Karabeg: Gospodine Stojanoviću, gospodin Trnka je pomenuo da bi suđenje Mladiću moglo da donese nove dokaze u prilog revizije presude.

Radoslav Stojanović: Ja o Mladiću imam krajnje nisko mišljenje i ne želim da o njemu govorim. Čovek koji je bio u stanju da 16 godina drži svoj narod kao taoca - za mene nema nikakav autoritet oficira, a kamoli generala.

Omer Karabeg: A ako se dokaže njegova veza sa Generalštabom u slučaju Srebrenice?

Radoslav Stojanović: Ako se dokaže Mladićeva veza sa Generalštabom, onda to može da bude loše. Ali ja ne verujem da to može da se dokaže. A ovo što gospodin Trnka priča o Karlu Biltu - to su nekakve maštarije, to nema blage veze sa pravnim stanjem stvari.

Kasim Trnka: Kako gospodin Stojanović može govoriti da nema nikakve pravne veze? Činjenica da je Milošević u toku dešavanja genocida znao da se to tamo dešava i da je govorio o kontroli nad vojskom bosanskih Srba - nije nikakva maštarija. O tome svjedoči oficijelni dokument generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Kasim Trnka: Profesor Stojanović protivrječi sam sebi, kada jednom kaže da za genocid mora postojati neka supstancijalna grupa, a drugi put da je za genocid dovoljna i jedna žrtva, ako se utvrdi da iza njenog ubistva stoji genocidna namjera. Naravno, od gospodina Stojanovića nismo mogli ništa drugo ni očekivati nego da brani stvar Republike Srbije, ali nisam očekivao da će da negira presudu i na taj način šalje poruku onim snagama u Srbiji i Bosni i Hercegovini koje i dalje negiraju genocid, iako su praktično sve članice Evropske unije donijele zakon o zabrani negiranja genocida.

Radoslav Stojanović: Negiraću ga do kraja života, jer genocida nije bilo. A još manje se može pripisati Srbiji.

Kasim Trnka: To je vaše mišljenje, ali time vi negirate svoju pravnu poziciju.

Radoslav Stojanović: To moje mišljenje je prihvatio Međunarodni sud pravde.

Kasim Trnka: Kako prihvatio? Je li utvrdio da se desio zločin genocida u Srebrenici?

Radoslav Stojanović: Pa, samo u Srebrenici.

Kasim Trnka: Znači, desio se zločin genocida?

Radoslav Stojanović: U Srebrenici - tako je po sudskoj presudi.

Kasim Trnka: Znači, sad malo reterirate?

Radoslav Stojanović: Ne, ne. Ja i dalje tvrdim da ni u Srebrenici nije bilo genocida. Ja negiram da je uopšte postojao genocid u ratu u Bosni i Hercegovini.

Kasim Trnka: Studenti pravnog fakulteta još na prvoj godini studija nauče da je presuda konačno utvrđena istina i da se ne može negirati.

Omer Karabeg: Dakle, da li će doći do revizije postupka?

Radoslav Stojanović: Ja sam sasvim siguran da neće.

Kasim Trnka: Mi ćemo sve učiniti da do toga dođe, a sud će donijeti definitivnu odluku.

Omer Karabeg: Momčilu Perišiću, načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije u vreme srebreničkog genocida, sada se sudi pred Haškim tribunalom i uskoro će biti izrečena presuda. Perišić je, pored ostalog, optužen da je kadrovskom, logističkom i materijalnom podrškom Vojsci Repubike Srpske doprineo i genocidu u Srebrenici. Ako bude osuđen i po toj tački optužnice, da li to može biti argument u prilog revizije procesa?

Radoslav Stojanović: Ne može, jer se sve to znalo i u vreme kada je presuda doneta. Samo nova činjenica može da dovede do revizije. A to nije nova činjenica.

Kasim Trnka: Nova je činjenica ako se dokaže da je Perišić imao direktnu vezu i kontrolu nad rukovodstvom Vojske Republike Srpske u vrijeme genocida. Inače, presudom je utvrđeno da je Srbija davala značajnu vojnu i finansijsku podršku Republici Srpskoj. To piše u paragrafu 241 presude u kome stoji i to da bi, da je Srbija povukla tu podršku, uveliko ograničila opcije koje su bile na raspolaganju Republici Srpskoj.

Radoslav Stojanović: Naravno da je Srbija davala pomoć Republici Srpskoj. I morala je da daje. Ali to ne znači da je komandovala Republici Srpskoj.

Omer Karabeg: Da li bi za reviziju procesa bila potrebna saglasnost Republike Srpske? Njen predsednik Milorad Dodik je već najavio da tako nešto ne dolazi u obzir.

Kasim Trnka: Pošto se ovdje radi o nastavku istog procesa pred Međunarodnim sudom pravde, a Bosna i Hercegovina ima svog agenta u tom procesu, on je ovlašten da preduzima sve pravne radnje koje smatra potrebnim. Prema tome, nema potrebe da se u institucijama Bosne i Hercegovine donosi bilo kakva odluka o zahtjevu za reviziju procesa, to može da uradi sam agent.

Radoslav Stojanović: To nikako ne može. Reč je o međunarodnom aktu, a kad je reč o međunarodnim aktima neophodne su konsultacije sa Republikom Srpskom.

Kasim Trnka: Nije tačno. U pitanju je samo nastavak postupka i postojeći agent ima puno ovlaštenje da preduzima sve korake koji su u skladu sa statutom Međunarodnog suda pravde, a u takve spada i zahtjev za reviziju.

Radoslav Stojanović: Ne, to nije nastavak, jer je presuda doneta i proces ne može da se nastavi posle donošenja presude. Može samo da se obnovi postupak.

Kasim Trnka: Šta je revizija nego istovjetni postupak? Nećemo raspravljati ni o čemu drugom nego o istoj stvari.

Radoslav Stojanović: Ma nemate vi ni pravo žalbe, a kamoli nešto drugo.

Kasim Trnka: Imamo pravo na reviziju.

Radoslav Stojanović: Ali revizija podrazumeva obnovu postupka, a za to je potrebna nova tužba, za koju je neophodna saglasnost Republike Srpske.

Kasim Trnka: Ne treba nikakva nova tužba, jer tako ne piše u statutu Međunarodnog suda pravde. Tamo se pominje samo revizija presude, o čemu će sud donijeti odluku ukoliko postoje novi dokazi i nove činjenice, a ja smatram da postoje.

(Danas)