Професор Рударско-геолошког факултета Владимир Симић о Вучићевој тврдњи да је калцијум-карбонат пронађен у Србији: Има га у целој земљи, не знам на шта је председник мислио

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Владимир Симић рекао је данас да је Србија богата минералном сировином калцијум-карбонатом јер га има свуда, сем у равничарским пределима и да се сваке године отвори неколко нових лежишта, али да не зна на шта је председник Србије Александар Вучић мислио када је рекао да је тај минерал пронађен у Србији.

„Што се тиче калцијум-карбоната председник је у праву, стварно нас је бог погледао јер га има на целој територији Србије, осим у равничарским пределима“, рекао је за Бету Симић који се бави истраживањем лежишта минералних сировина.

Додао је да се сваке године отвори пет до десет лежишта када се гради пут и да не зна на шта је тачно мислио Вучић када је рекао да је тај минерал пронађен у Србији.

Вучић је синоћ за РТС рекао „да ће се за десетак година причати о томе који ће материјали да замене литијум“.

„Један од њих је, мислим калцијум-карбонат или се слично зове и то смо пронашли у Србији. Као да нас је бог погледао“, рекао је Вучић и додао да јавност жели да обавести да је пре три дана добио информацију да је у једном од најсиромашнијих делова Србије пронађено велико налазиште злата.

Симић је рекао да се калцијум-карбонат сматра вредном минералном сировином, да је у широкој употреби и увек доноси добит када се ради са њим.

Додао је да нема тачне податке о томе да ли се као сировина извози, али да мисли да се углавном не извози.

„Мислим да се као сировина углавном не извози, извози се највише у облику креча, али не и у осталим облицима, зато што се не исплати, транспорт је скуп, а кречњак релативно јефтин. Можда се извозе грађевинска пунила која су скупа, али то је у принципу намењено домаћој грађевинској индустрији. Не искључујем могућност да се извозе висококвалитетна бела пунила са високим степеном белине“, рекао је Симић.

Симић је казао да се сваке године открије неколико лежишта калцијум-карбоната јер чим се најави изградња ауто-пута одмах се затражи пет до десет нових захтева за истраживање.

Калцијум карбонат као минерална сировина има широку употребу, зависно од хемијског састава и физичко-механичких особина и појављује се у некоилко облика, као архитектонски камен (мермер), као кречњак који се користи у цементној индустрији, затим се користи у грађевинској индустрији и за облагање шина у железници.

Симић је рекао да не зна на које је налазиште злата мислио Вучић, али да претпоставља да је реч о територији између Врања и Босилеграда где неколико компанија истражује терен.

У рудним лежиштима у Србији на око 200 локација, према процени Геолошког завода Србије, налази се око 600 тона злата. Тренутно га из руде бакра издваја једино кинеска компанија Зиђин у РТБ Бору. Најплеменитији метал се издваја из свих лежишта тог рудника у Мајданпеку, Великом Кривељу, Церову, Борској реци и Чукару Пеки, које је отворено 2021. године.

У већим количинама злато се експлоатише и из концентрата руде рудника Леце на територији општине Медвеђа, иако се третира, првенствено као рудник олова и цинка.

Злато се појављује и у неким рудним телима рудника олова и цинка Грот код Врања. ;Једини прави рудник злата где је злато основна сировина је рудник Благојев камен, близу Мајданпека, медутим није у експлоатацији од 2000 године.

Осим примарних лежишта злата у Србији су регистрована и лежишта у алувијалним наносима река Пек са притокама Тодорова река, Чубера, Бродица, Гложана, затим Власине, Нере и Расине, која је највећим делом потопљена акумулационим језером, па више нема велики потенцијал.

Целокупна количина произведеног злата, према српским законима, мора прво да се понуди Народној банци Србије, а случају да она одбије да га по берзанској цени откупи, Зиђин би могао да тражи дозволу за извоз, али то се до сада није десило.

(Н1)