Prodaja Telekoma može biti otkazana – zbog Rusa

Stav zapadnog faktora, koji donosi sve glavne odluke koje vladajući režim u Srbiji potom realizuje, trenutno glasi da je bolje ne prodati Telekom nego ga prepustiti u ruke ruskim investitorima. Na taj način smo zahvaljujući ulasku ruskih investitora u utakmicu za kupovinu Telekoma bliže nego što smo se u najboljoj varijanti mogli nadati mogućnosti da Telekom uopšte ne bude prodat.

Razvoj situacije u vezi sa prodajom Telekoma

Situacija oko prodaje Telekoma ulazi u odlučujuću fazu. Rok za podnošenje ponuda je naprasno sa 21. februara pomeren na 31. mart 2011. godine, nakon čega bi trebalo da usledi izbor najpovoljnijeg ponuđača ili javna aukcijska prodaja. Ovo pomeranje roka za završetak predaje tenderske ponude, kao i postepeno otvaranje ove teme u do skoro potpuno zatvorenim medijima, sugeriše da se u vezi sa prodajom Telekoma nešto neobično dešava. Da pogledamo šta bi to moglo biti.

Pretpostavljamo da samo raspisivanje tendera već dovodi u pitanje raniju načelno dogovorenu direktnu nagodbu između režima i Dojče Telekoma. S tim u vezi, spekuliše se da je razlog produženja tenderskog roka problem ove kompanije da obezbedi bankarske garancije, tj. novac za kupovinu Telekoma, a pominje se i odustajanje ove kompanije od davanja ponude ali i eventualne prodaje 20% akcija koje su preko grčke firme OTE takođe u njihovom vlasništvu.

Razlog da u međuvremenu B92 i Blic naglo počinju posebno da tretiraju i spinuju ovu temu ne može biti drugi sem to što su dve kompanije u vlasništvu ruskih investitora otkupile tendersku dokumentaciju čime su stekle pravo da daju ponudu. To ukazuje da je verovatno stav zapadnog faktora da je bolje ne prodati Telekom nego ga prepustiti u ruke ruskim investitorima. U vezi sa tim treba sagledati i medijska otkrića na B92 da Vlada ne želi da proda Telekom ruskim tajkunima. Na to ukazuju i rezultati ankete „Koja kompanija je po vama najbolji kupac Telekoma Srbija?“ od pre neki dan na sajtu B92 u kojoj je daleko najviše glasova dobila opcija da ne treba prodavati Telekom (62%), pa opcija da je najbolji kupac Dojče Telekom (29,56%) dok su opcije kompanije Vimpelkom (0,86%) i Turksel (0,97%) koje su u vlasništvu ruskih investitora upadljivo među poslednjima. Znatan prostor u ovim medijima odjednom imaju i važni pojedinci iz za sada neformalnog fronta protiv prodaje Telekoma, kao što su Verica Barać i Aleksandra Smiljanić. Isto tako i na RTS-u, glavnom mediju pod kontrolom režima, desila se izvesna promena. U početku su stavovi ovih i drugih pojedinaca o prodaji Telekoma potpuno ignorisani ili veoma filtrirani i izvrtani. Vremenom, pogotovo od trenutka kada je javljeno da su dva ruska investitora otkupila tendersku dokumentaciju, situacija se nešto promenila pa je na RTS-u ovoj temi dat izvestan prostor bez velikih intervencija. To ne govori o slobodi izveštavanja već o politici javnog medijskog servisa koja se ogleda u dodvoravanju zapadnom faktoru i prestrojavanju u predizbornom periodu. Pretpostavljamo da davanje izvesnog prostora na RTS-u najviše ima veze sa ostavljanjem odstupnice koju je režim predvideo u slučaju otkazivanja postupka prodaje.

Zapad će naložiti otkazivanje ako Rusi budu bliži kupovini

U vezi sa svim ovim, veoma je važno predvideti kakav je generalno stav zapadnog faktora o prodaji Telekoma. Procenjuje se da ova prodaja za njih nije toliko važna kao što je važna režimu koji u tome vidi jedinu mogućnost za opstanak na vlasti. Da nema ruskih investitora na tenderu to bi bila još jedna dirigovana rasprodaja srpskog nacionalnog blaga multinacionalnim kompanijama koje su integrisane sa zapadnim političkim faktorom. Pojavu ruskih investitora dodatno usložnjava i glasina da je jednom od njih privatizacioni savetnik jedan od bivših direktora Telekoma. Obzirom da on dobro poznaje vrednost i potencijale Telekoma mogao bi navesti ruskog investitora da podnese veoma ozbiljnu ponudu, kao i da se odlučnije ponaša u aukciji do granica cene koju zapadni ponuđači ne bi mogli da prate.

Procenjuje se i da je za zapadni faktor centralna tema rezultat sledećih izbora koji bi omogućio formiranje prozapadne vlade sačinjene od političkih stranaka koje su više ili manje pod njihovom kontrolom. Eventualna prodaja Telekoma ruskim investitorima bi unela određenu, manju neizvesnost oko izbornih rezultata. Pre svega se to odnosi na medijsku sferu u kojoj bi kupovina Telekoma od strane ruskog investitora remetila sliku u kojoj evroatlantske integracije nemaju alternativu, ali zapadni faktor ne vidi direktnu kratkoročnu opasnost od prodaje Telekoma ruskim investitorima kada su u pitanju rezultati narednih izbora. Izbori bi trebalo da uslede relativno brzo. Za to vreme u Telekomu bi novi vlasnik tek ulazio u posed, postavljao novo rukovodstvo da prilagođava kompaniju novom načinu poslovanja, kao i morao da izvrši neophodnu konsolidaciju poslovanja nakon duge stagnacije izazvane očekivanom prodajom.

Procenjujemo da prisustvo ruskog faktora u Telekomu zapadni faktor vidi pre svega kao opasnost na srednjeročnom i dugoročnom planu, jer bi to uz prisustvo u NIS-u stvorilo kritičnu masu ruskog prisustva u Srbiji, pa možda i u Republici Srpskoj. Procenjuje se da bi zapadni faktor mogao biti uznemiren zbog mogućnosti uticanja na Vladu Srbije kroz dogovore oko cena proizvoda i usluga koje kontroliše, mogućnost vezivanja većeg broja dobavljača i sposobnih menadžera za sebe, pa i direktni uticaj kroz finansiranje određenih političkih stranaka koje se protive zapadnom uticaju na Srbiju. Procenjuje se da ih brine i mogućnost nastavka poslovne politike investiranja u regionu.

Shodno tome pretpostavljamo da će zapadni faktor raditi na tome da ovu situaciju reši što je pre moguće i da je u međuvremenu već vršio odgovarajući pritisak na Vladu po pitanju otkazivanja prodaje Telekoma. Odluku Vlade od 23. decembra prošle godine o određivanju minimalne cene za prodaju Telekoma pored ostalog treba videti i kao odgovor na ovaj pritisak tj. zahtevanje određenog manevarskog prostora u kome je moguće prodati Telekom „ne-ruskom“ investitoru. Da se nešto „iza brda valja“ govori i vest o ovoj Vladinoj odluci na TV i sajtu B92 u kojoj je prostora dato prozapadnim ali i ostalim ekonomistima i analitičarima koji se iz raznih razloga protive prodaji?!?

Ako ne bude prodaje Telekoma – hoće li biti vanrednih izbora?

Pretpostavljamo takođe da je u ovoj situaciji zapadni faktor ostavio režimu izvestan manevarski prostor. Verovatno će se sačekati pristizanje ponuda do 31. marta, nakon čega će se zahtevati odgovarajuća reakcija u zavisnosti od situacije a sa ciljem da se nikako ne dozvoli preuzimanje Telekoma od strane ruskih investitora. Manevarski prostor se na primer ogleda u tome da daleko najpovoljniju ponudu da „ne-ruski“ investitor a da ruski investitori svojim ponudama budu znatno ispod najpovoljnije, kada bi se dozvolila prodaja putem aukcije. Mala razlika u korist „ne-ruskog“ investitora (s obzirom da bi bila preko minimalne cene koju je zahtevala Vlada) bi verovatno vodila izboru najpovoljnije ponude bez aukcije. Sa druge strane, u slučaju da ponuda ruskih investitora bude najpovoljnija ili u slučaju male razlike u ceni postoji značajna verovatnoća za otkazivanje prodaje iz stvarnog ili fingiranog razloga koji za režim ima najmanju političku štetu.

Ono što je jedino sigurno jeste veliki pritisak na režim od strane zapadnog faktora u slučaju da se kao kupac izabere ruski investitor. Dosadašnje iskustvo govori da bi režim verovatno podlegao pritisku. Sve ovo može da ima veze i sa preporukom Savet za nacionalnu bezbednost Vladi da se iz procesa prodaje Telekoma izuzme sistem veza posebne namene, odnosno da se zaštiti funkcionisanje vojske, policije i bezbednosnih službi, o čemu smo govorili u prethodnom saopštenju od 31. decembra 2010, koje je ostalo potpuno prećutano u medijima.

U Beogradu, 18. januara 2010.

U ime Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri,

Danilo Tvrdišić

(dverisrpske.com)