Pripadnici ''Islamske države'' uništavaju i rasprodaju arheološko blago Sirije i Iraka

BAGDAD - Više od 5000 godina brojne civilizacije ostavile su svoj trag u gornjoj Mesopotamiji, od Asiraca i Akađana preko Vavilonaca do Rimljana. Njihovi drevni, zakopani gradovi i hramovi prepuni monumentalnih umetničkih dela sada su rasuti po današnjem severnoj Iraku i istočnoj Siriji.

Veći deo tog arheološkog blaga sada je pod kontrolom ekstremista iz grupe Islamska država koji su i uništili neke od predmeta jer ih smatraju svetogrđem ili su ih prodali na međunarodnom crnom tržištu.

Zvaničnici u Iraku i Siriji upozoravaju na opasnost da deo istorije ovog regiona jednostavno nestane.

Kada su u junu pobunjenici preplavili Mosul i provinciju Niniva stekli su kontrolu nad regionom u kome se nalazi 1800 od registrovanih 12000 arheoloških nalazišta u Iraku. Još više su zauzeli prodorom na jug ka Bagdadu.

Među najvažnijim nalazištima pod njihovom kontrolom su četiri drevna grada - Niniva, Kalu, Dur Šarukin i Ašur koji su u različita vremena bili glavni gradovi asirskog carstva.

Za sada najteža, potvrđena, šteta naneta je palati u Kalu gde je kralj Ašurnasipral II vladao u 9. veku pre nove ere, rekao je AP-u Kais Husein Rašid, šef državnog odeljenja za muzeje u Iraku.

Zidovi palate bili su prekriveni reljefima koji su opisivali vojne pohode kralja, lov ili prinošenje žrtava bogovima.

"Sada seku ove reljefe na male delove i prodaju ih", rekao je Rašid. "Ne moraju čak ni da ih iskopavaju. Potrebna im je samo motorna testera da odseku kraljevu glavu ili noge".

Nedavno su odsekli reljef na kojem je prikazan krilati demon koji drži svetu biljku i prodali su ga u inostranstvu, rekao je on. "Sada je daleko van naših granica".

Zvaničnici strahuju da će i druga nalazišta biti ugrožena uključujući muzej u Mosulu koji ima retku kolekciju asirskih predmeta i 2300 godina star grad Hatra sa dobro očuvanim kompleksom hramova. Pobunjenici su sa oba lokaliteta isterali zvaničnike optuživši ih da štite "idole".

Sa sada deluje kao da nikakva šteta nije naneta ovim nalazištima ali je razlog tome taj što verovatno čekaju instrukcije svojih verskih vođa, rekao je Rašid.

Pripadnici Islamske države žele da "pročiste" društvo od svega što se ne uklapa u njihovo rigitno, puritansko viđenje islama. To znači uništenje ne samo relikvija koje vide kao paganske već i nekih islamskih mesta poput sunitskih svetilišta za koje kažu da su puna idola ali i džamija koje koriste šiiti koje, pak, smatraju jereticima.

U i oko Mosula uništeno je najmanje 30 istorijskih nalazišta uključujući i hramove Seta, DŽirjisa i Jone.

Ekstremistička ideologija ipak ih ne sprečava da zarade prodajom artefakata . Jonino svetilište bilo je sagrađeno na vrhu neiskopane palate u Ninivi. Pošto su razneli džamiju, lopovi su iskopali tunele u zemlji i tako izneli artefakte, kaže Rašid pozivajući se na izveštaje lokalnih zvaničnika.

Za sada se ne zna koliko pobunjenici zarađuju prodajom antikviteta. Američki obaveštajci kažu da Islamska država dnevno "zaradi" više od tri miliona dolara iz različitih izvora uključujući krijumčarenje nafte i antikviteta, trgovinu ljudima, ucene, otkupe i krađu.

U ratom zahvaćenoj Siriji, pljačka arheoloških nalazišta desetostruko se povećala u odnosu na 2013. budući da je zemlja u haosu, rekao je Mamun Adbulkarim, sirijski generali direktor antikviteta i muzeja. Prošle godine Islamska država zaposela je istok zemlje i dokopala se tako niza arheoloških nalazišta.

U jednom poznatom slučaju, u pohodu na paganske predmete, uništili su nekoliko statua koje su ukrali iz Tel Adžaje, rekao je Abuklarim. Na fotografijama koje su postavljene na internetu vide se naoružani ljudi kako čekićima razbijaju statue bradatih ljudi.

Ekstremisti se, ipak, sve češće okreću trgovini antikvitetima.

Na primer, grad star 2300 godina Dura Europos je opljačkan. Grad se nalazi na litici iznad Eufrata u blizini iračke granice i pod kontrolom Islamske države. Na satelitskim snimcima vidi se na stotine ljudi koji od jutra do mraka iskopavaju predmete koje, kaže Abdulkarim, kada otkopaju prodaju. "Takom uništavaju stranice sirijske istorije".

Dura Europos je izvanredno očuvani grad koji se nalazio na raskrsnici puteva. Osnovali su ga naslednici Aleksandra Velikog i njime su kasnije vladali Rimljani i brojni persijski carevi. U njemu se nalaze paganski hramovi, crkve i jedna od najstarijih jevrejskih sinagoga.

Arheolozi su 2009. u njemu pronašli i tragove prve upotrebe hemijskog naoružanja. Tokom opsade grada u 2. veku Persijanci su iskopali tunele ispod zidova grada i zapalili vatre "začinjene" sumporom.

Unesko je, uznemiren akcijama pobunjenika, usvojio krizni plan zaštite iračkog kulturnog nasleđa i pozvao muzeje i trgovce umetninama da ne preuzimaju predmete iz Iraka i susednih zemalja.

"Veoma, veoma smo zabrinuti zbog situacije koja prouzrokuje sve više štete", rekao je AP-u Nada al Hasan iz Uneskovog centra za svetsko nasleđe.

(Tanjug)