Predstavljeni rezultati istraživanja NSPM "Srbija - jesen 2022": Đorđe Vukadinović - Razlika između pristalica i protivnika ulaska u EU porasla na 14 odsto u korist evroskeptika. Nacionalne i „desne“ stranke u porastu

Konferencija za novinare Nove srpske političke misli i Foruma za nacionalnu demokratiju održana je u velikoj sali Medija centra, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja "Srbija - jesen 2022.".

Prema rečima Đorđa Vukadinovića, osnovna karakteristika ovog jesenjeg istraživanja jeste pad svih socio-ekonomskih pokazatelja, odnosno porast negativnih odgovora na pitanja o ličnom standardu ispitanika, gde je za manje od tri meseca zabeležena promena od oko šest odsto u negativnom smeru. Da živi gore danas je reklo skoro 39 odsto građana, dok je pre 2,5 meseca to izjavilo 33,2 odsto. Da danas živi bolje smatra svega 16,6 odsto ispitanika, dok je početkom jula taj procenat iznosio 20,8 odsto. A da najnovija poskupljenja „u velikoj meri“ utiču na njihov standard smatra skoro dve trećine građana (63,7%). I taj trend će se, po svemu sudeći, nastaviti i u narednom periodu, tvrdi Vukadinović.

Ipak, najveća promena u odnosu na julsko istraživanje zabeležena je po pitanju podrške ulasku Srbije u EU, gde je ponovo detektovan ozbiljan porast evroskepticizma, a razlika između pristalica i protivnika ulaska u EU porasla je na čak 14 odsto u korist ovih drugih (34,7 prema 48,8 odsto)

Ipak, najveća promena u odnosu na julsko istraživanje zabeležena je po pitanju podrške ulasku Srbije u EU, gde je ponovo detektovan ozbiljan porast evroskepticizma, a razlika između pristalica i protivnika ulaska u EU porasla je na čak 14 odsto u korist ovih drugih (34,7 prema 48,8 odsto). „Šta više, siguran sam da bi istraživanje na današnji dan (1. novembar 2022.) pokazalo da se razlika u međuvremenu još dodatno povećala, i da  je procenat protivnika EU premašio 50 odsto, a pristalica pao na trećinu“, kaže Vukadinović.

Kao logična posledica ovog nalaza, smatra Vukadinović, jeste i blagi ali uočljiv trend porasta rejtinga doslovno svih „evroskeptičnih“ i nacionalnih stranaka, kao i u sličnoj meri – mali, ali primetan – proporcionalan pad prozapadnih i proevropskih opcija. „Iako ta promena za sada nije velika, ona je očigledno prepoznata i u redovima vladajuće stranke, čiji promoteri i glasnogovornici već mesecima oštricu svojih napada usmeravaju prema ovom „desnom“ delu opozicionog političkog spektra“, kaže Vukadinović.  

Po pitanju odnosa prema Kosovu i Metohiji, NATO alijansi i eventualnom uvođenju sankcija Rusiji, prema rečima Vukadinovića, nema većih promena u odnosu na istraživanja iz maja i jula. 80,6 odsto ispitanika i dalje se protivi uvođenju sankcija Rusiji (dok svega 8 odsto to podržava), 83,5 odsto se protivi članstvu Srbije u NATO („za“ je svega 4,2%), a 79,6 odsto građana ne bi prihvatilo eventualno priznanje nezavisnosti Kosova, u zamenu za prijem Srbije u EU.

(Istraživanje je sprovedeno krajem septembra i početkom oktobra, na reprezetativnom uzorku od 1050 punoletnih građana Srbije - bez KiM)

Nadovezujući se na ove nalaze, rukovodilac Foruma za nacionalnu demokratiju dr Andrej Mitić konstatovao je da se sličan trend porasta nacionalno-konzervativnih i evroskeptičnih snaga može detektovati na nivou čitave Evrope, što delimično pokazuju i rezultati izbora koji su u poslednje vreme održani u više zemalja EU. „To se jednim delom može objašnjavati aktuelnim sukobom između Rusije i Ukrajine, ali je takođe i pokazatelj jedne opštije političke i duhovne klime i novog konzervativnog talasa“, koji će, po Mitićevom mišljenju, svoju kulminaciju imati 2024. na izborima za Evropski parlament i predsedničkim izborima u SAD.

Ceo snimak konferencije možete videti ovde:

Govore:

• Đorđe Vukadinović, urednik NSPM

• dr Andrej Mitić, filozof

(NSPM)