Предраг Васиљевић: Нешто што себе назива „Антидот “ објавило је од стране НАТО-а спонзорисано „истраживање о руском парамедијском утицају на Балкану“

Нешто што себе назива „Антидот — Независна медијска мрежа Западни Балкан“ објавило је ове недеље истраживање о „руском парамедијском утицају“ на Балкану.

Када је тај „исцрпни“ и обимни истраживачки урадак објављен, на његовом крају је дословце потписано:

„Овај текст је спонзорисан од стране НАТО-а“.

Уз ту реченицу у којој је искрено, поштено и крајње транспарентно наведено ко је финансијер, па самим тим и наручилац текста, ишао је чак и лого Северноатлантске алијансе.

Где нестаде потпис!?

Од јутрос, међутим, тај потпис и признање да је НАТО спонзорисао ово антируско истраживање — волшебно су испарили из текста.

Не знамо да ли је амблем и потпис Алијансе уклоњен „техничком грешком“ или су се аутори досетили да не могу истовремено да буду независни (како себе називају) и да спроводе истраживања која директно наручује и плаћа западна војна сила.

Свакако, јесте мало незгодно признати да ти се „уређивачки колегијум“ налази у централи НАТО-а у Бриселу. Тако да разумемо уклањање потписа.

Случајно имамо скриншот почетне верзије, чисто да покажемо како је то лепо, јавно и демократски изгледало.

Но добро, све то је успут.

За три године — једна „лажна“ вест

Не бисмо се ни бавили посебно овом замарајућом пасквилом Антидота да се нису, илуструјући „руску парамедијску структуру којом се остварују интереси Москве у региону“ — детаљно бавили и српском редакцијом Спутњика.

Нећемо се овде освртати ни на површна историјска наклапања у „истраживању“ која имају за циљ да докажу да Русија и није баш пријатељ Србије (већ је то вероватно НАТО). Као ни на безброј пута преписане фразетине о руском хибридном рату на Балкану, „малигним“ лажним вестима које се лансирају из Москве — насупрот светлој и неупитној истини западних медијских кругова…

Акценат стављамо на поднаслов истраживања који гласи:

„Агенција Спутњик — најјаче Путиново медијско оружје“.

Најпре, „истраживачи“ користеће јавне податке износе „личну карту наше медијске куће“.

Упознајте све запослене

Између осталог, наглашавају да се у „оскудном“ импресуму нашег сајта наводи само да је главни уредник за Србију Љубинка Милинчић, док се на функцији њеног заменика налази Урош Бобић.

А онда „поентирају“ да — „имена осталих, како се тврди, 30 чланова редакције — нису позната“.

То би ваљда, по НАТО—Антидоту требало да буде кључни доказ да Спутњик ради тајанствено. Да су писци текстова неки анонимни агенти КГБ, контраобавештајци са дуплим идентитетима, маскирани фантоми који у некој „лабораторији лажи“ смишљају како да лоботомирају Србе. И како да их натерају да престану да толико воле НАТО и да почну мало да воле Русију.

„Необориви“ докази Антидота ипак имају „фалинку“.

Сви ауторски текстови Спутњика потписани су именом и презименом аутора. Сви читаоци кад кликну на име аутора могу да виде и све претходне текстове које је објавио. А наши новинари свакодневно воде радијске емисије и вести које се снимају камером и емитују на нашем сајту.

А нисмо ни чули да је правило западне демократије да сви читаоци, гледаоци и слушаоци морају лично да упознају све запослене у свим медијима.

Ипак, тек долазимо до кључног истраживачког резултата Антидота. До уџбеничког примера како се бриљантном аргументацијом раскринкава фокусирана мета.

Истраживачи позвали Пентагон у помоћ

Наиме, како би доказали како се Спутњик бави фалсификовањем реалности и пласирањем лажи за рачун Москве, „истраживачи“ су, током више од три године нашег рада, одабрали буквално једну вест која, замислите — није Спутњикова.

Антидот током сипања необоривих „аргумената“ наводи:

„Тако је недавно српска јавност била сведок лажне информације коју је објавио Спутњик, на коју је чак и амерички Пентагон морао јавно да реагује…“

У најкраћем, ради се о изјави НАТО генерала Кертиса Скапаротија, који је, објашњавајући руски утицај на Балкану, објаснио и да су „највећи проблем Србија и српски народ“.

Суштина је да је ту Скапаротијеву поруку најпре 9. марта ове године објавио извештач агенције Ал Џазира, а потом и телевизија Н1.

Спутњик је, истина је (све признајемо), пренео ту Скапаротијеву изјаву, али наводећи и Ал Џазиру и Н1 као изворе, а сутрадан смо објавили и комплетан видео Скапаротијевог обраћања, како би грађани могли прецизно да утврде шта је генерал рекао и на шта је мислио.

Како бисмо били коректни према колегама од којих смо пренели „спорну“ информацију, морамо рећи да је она аутентична, а снимак Скапаротијеве изјаве можете и погледати.

Али, Пентагон није за „лажну вест“ оптужио Ал Џазиру, Н1 и на десетине осталих медија него баш — Спутњик. А истраживачи Антидота управо то користе као круцијалну оптужницу против нашег портала.

Дакле, анализирајући трогодишњи рад Спутњика који дневно емитује око 80 наслова, Антидот је издвојио једну (бројем 1) вест као доказ наших лажи. И то вест која није Спутњикова, већ је пренета из других медија.

Крупним лажима доказују „лаж“.

Блештава, пулсирајућа улица

Пошто, цитирајући хрватског новинара Дарка Худелиста, антидотисти мистериозно описују „готово скривено дорћолско седиште Спутњика“, морамо да их обавестимо и да смо променили адресу.

Сада се налазимо у блештавом, пулсирајућем урбаном језгру Београда, али нећемо све да им откривамо. Само мало да заголицамо машту Антидотових истраживача, па нек трагају…

Још нешто је важно.

Антидот је илуструјући своје памфлетско „истраживање“ потпуно неовлашћено објавио фотографије из просторија Спутњика, које су наше власништво.

За то бисмо могли да се обратимо и правосудним органима, али нећемо, јер смо ипак овим НАТО истраживањем добили бесплатну рекламу.

Видети још:

Антидот: Балканска офанзива кремаљских парамедија

(Спутњик)