Poslednje kiše u Srbiji nanele ogromnu štetu pšenici, kukurzu i suncokretu

Kako se žetva hlebnog zrna približava kiša sve manje pogoduju usevima pšenice. Poljoprivrednici iz Banatskog Novog Sela kažu da je samo juče palo 20 litara kiše, a nevreme koje je sinoć zadesilo Južni Banat u velikoj meri nanelo štetu ratarskim usevima, pre svega pšenici, kukuruzu i suncokretu.

Samo u poslednja tri dana u proseku je palo 30 litara kiše što svakako nije pogodovalo pšenici koja je zbog padavina polegla, a kako kažu poljoprivrednici padavine će uticati i da žetva hlebnog zrna počne kasnije.

"Ranije sorte su počele već da zriju, međutim sve je to prekinuto jer je prethodni dan palo je 20 litara kiše i sve će to uticati da žetva krene kasnije. I za naredne dane se prognozira da će biti kišovito, a sada je pšenici najpotrebnije sunce kako bi sazrela pa očekujemo da će lepše vreme biti krajem juna", kaže Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

Naš domaćin je uradio sve potrebne agrotehnoičke mere, kao što je gustina setve, prihrana i osnovno đubrenje, da bi imao dobar prinos a što se tiče cene ovogodišnjeg roda pšenice kaže:

"Cenu ne možemo znati sve dok kombajni ne uđu u njive, ali već su nam se javili partneri iz Republike Srpske koji su dali neku okvirnu cenu od oko 16 dinara. Videćemo da li ćemo prodati ili ćemo sačekati jer mi imamo uvek kvalitetnu robu", kaže Sefkerinac.

Podsetimo, pre ovih kiša i nevremena stručnjaci su ranije najavljivali da se ove godine očekuje ukupan rod od 2,8 miliona tona i prosečan prinos po hektaru oko 4,5 tone.

Na "tornado" i grad sa par raketa i 4.000 dinara - tako se Srbija bori protiv nepogoda

Uprkos činjenici da je za 30 dana ispaljeno oko 2.500 protivgradnih raketa, grad koji uz prekide širom Srbije pada već duže od dva dana naneo je ogromnu štetu.

Nadležni za odbranu od te vremenske nepogode još jednom upozoravaju da nema dovoljno raketa i da su strelci koji rade u gotovo 1.400 lansirnih stanica širom zemlje mizerno plaćeni.

Ako država još ne zna, trebalo bi da nauči da se protiv komada leda koji s neba teroriše srpske gradove i sela ne može boriti ulaganjem kao da se radi o papirnim kuglicama.

Istina, oblak koji je nastao iznad Umke nije mogao da bude gađan dok nije prošao Pančevo, jer se protivgradne rakete ne ispaljuju u urbanim sredinama, ali je pitanje kojem se oblaku uopšte može zapretiti kada od ovog trenutka svaka lansirna stanica u Srbiji može da računa na po samo 4 rakete.

"Naše stručne ekipe na 13 radarskih centara, verujte, dan i noć pokušavaju da preraspodelom sredstva održe efikasnost rada. Mi bismo voleli da imamo 12 raketa po stanici, to je broj za operativni rad, a nama samo ostaje da se trudimo da održimo efikasnost", kaže načelnik u RHMZ Zoran Babić.

Bojan Grujović je strelac sa zadatkom da sačuva zemlju i sve na njoj u nekoliko čačanskih sela. Od njega se očekuje da 24 sata sluša radio-vezu i reaguje odmah. Takva uloga se nikako ne može dovesti u vezu sa uslovima u kojima radi, tj. u kojima se snalazi.

Kaže - njegov ovosezonski arsenal je za pohvalu u poređenju sa onim čime raspolažu strelci iz nekih drugih opština.

"Nešto su nam dopunili raketa ali imamo samo za još par dejstava. Ne verujem da će to biti dovoljno za ovu sezonu", kaže on.

Kada se kaže da strelaca nema dovoljno, možda uz to treba dodati da im se plata ne menja već pet godina, ako se to uopšte može nazvati platom. Lokalne samouprave imaju odrešene ruke da im ta primanja dodatno uvećaju.

"Treba reći da nadoknada mesečna za rad strelaca na nivou republike i što je iz budžeta isplaćeno je četiri hiljade dinara neto po strelcu. Lokalne samouprave su nam godinama pomagale dodatno i stimulisale, ali dođe do nesporazuma između loklala i strelaca. E onda se odbija da se radi", kaže Grujović.

Sad i zaposleni u radarskim centrima molećivo gledaju u nebo jer ne kriju da im treba predah i vreme da se obnove, tj. bolje pripreme za moć prirode - neki novi "srpski tornado" i grad veličine loptice za tenis.

(RTV-B92)