„Poslanica vladike Artemija braći arhijerejima širom vaseljene“

U Hristu Gospodu brate i saslužitelju,

Nadamo se da je do Vašeg Preosveštenstva već stigla vest o nemilim događajima u Srpskoj Πravoslavnoj Crkvi odnosno Nas, Vašeg najmanjeg brata u Gospodu. Današnja sredstva masovnog informisanja su raznolika i mnogobrojna, te je vest o tome da smo od strane Sabora Episkopa Srpske Pravoslavne Crkve lišeni episkopskog čina i vraćeni u red monaha, upravo na dan podesetogodišnjice našeg monašenja, stigla i do Vas.

Ne znamo koji su razlozi navedeni u informacijama koje ste primili, i u kakvom su kontekstu isti predstavljeni, ali znamo da ovde, u Našoj otadžbini, te informacije koje potiču od Svetog Arhijerejskog Sinoda i od srpske države, a širene putem sredstava javnog informisanja, prepune su neistina, kleveta, nedokazanih optužbi.

Mali (i gorak) ukus orkestriranog progona protiv Nas možete dobiti slušajući da je Srpska Patrijaršija (SA Sinod) pre nekoliko meseci pokrenula sudski krivični postupak protiv Našeg Protosinđela, Arhimandrita Simeona Vilovskog, koji se već nalazio u Solunu gde je pripremao svoju doktorsku disertaciju na Bogoslovskom fakultetu Solunskog univerziteta. Sinod je protiv njega podneo tužbu na osnovu „sumnje za zloupotrebu službenog položaja“. Posle sprovođenja međunarodne poternice za hapšenje, o. Simeon je proveo tri i po meseca u grčkim zatvorima, čekajući suđenje Areopaga. Suđenje je obavljeno 06. 07. 2010.

Areopag je svojom odlukom pod brojem 1410/2010. koja je javno saopštena 13. 07. 2010. opravdao o. Simeona, odbacujući zahtev srpskih pravosudnih organa za njegovo izručenje Srbiji gde bi mu se sudilo po optužbi „sumnje za zloupotrebu položaja“. Areopag je, naravno, zaključio a) da se radi o isceniranom progonu, iza koga se krije progon političkih i religioznih ubeđenja, i b) da u Srbiji ne bi imao fer suđenje.

Ne želeći da ostanete u zabludi povodom našeg slučaja, uzimamo slobodu da Vam u prilogu ovog pisma dostavimo Naše pismeno obraćanje Svetom Arhijerejskom Sinodu od 13. septembra ove 2010. godine, iz koga ćete, iz prve ruke, saznati kako je i zbog čega došlo do razmimoilaženja Nas i Svetog Arhijerejskog Sinoda.

Na ovo Naše pismo petočlani Sinod, u kome su učestvovali i glasali protiv Nas poznati tužioci i progonitelji Naši, bez da smo pozvani da odgovaramo, odreagovao je donošenjem još jedne nekanonske odluke kojom smo stavljeni pod zabranu „vršenja svih sveštenodejstava“ do redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora, koji je zakazan za 17. novembra 2010. U očekivanju mogućnosti da na Saboru iznesemo svoju odbranu, da se pred licem svih pokaže puna Istina, poštovali smo tu sinodsku odluku iako je bila nekanonska.

Nažalost, na Sabor nismo bili pozvani, na kome su opet učestvovali i glasali protiv Nas poznati tužioci i progonitelji naši, te je i ovoga puta Sabor nekanonski i neustavno, bez našeg prava na odbranu, i bez Našeg prisustva doneo odluku o Našem raščinjenju i nizvođenju u red monaha.

Na kraju, sva četiri puta kojim su se bilo SA Sinod bilo SA Sabor bavili Našim pitanjem [a) 11. 02. 2010. SA Sinod – privremeno uklanjanje sa trona; b) 04. 05. 2010. SA Sabor – „smenjen“ sa trona; v) 15. 09. 2010. SA Sinod – zabrana sveštenosliženja; i g) 19. 11. 2010. SA Sabor – raščinjenje] nije prethodio regularni i kanonski sudski proces, niti su pozivani svedoci optužbe i odbrane, niti smo pozivani da iznesemo svoju odbranu. Sem 04. 05. 2010. nismo pozivani na Sabor i nismo učestvovali na njemu. I najzad, Naše sudije su bili poznati tužioci i užasni klevetnici Naši preko medija masovnog informisanja.

Imamo pred sobom primer svetog Jovana Zlatousta, koji je takođe nepravedno i nekanonski suđen, raščinjen, odlučen i prognan. On sam tu odluku o raščinjenju nikada nije priznao za validnu, nego je celoga života smatrao sebe kanonskim Arhiepiskopom carigradskim, imao crkvenu zajednicu sa mnogim Episkopima širom vaseljene, i obavljao je (prema mogućnostima) svetu Liturgiju. Zato smo i Mi slično postupili. Odluku Sabora o Našem raščinjenju nismo prihvatili. Nastavljamo i dalje da sebe smatramo jedinim legitimnim i doživotnim kanononskim Episkopom raško-prizrenskim, te sledstveno sa Našim monasima i vernicima služimo Svetu Liturgiju shodno uslovima u kojima se nalazimo.

Vas, dragi brate, o svemu tome obaveštavamo u nadi na bratsko razumevanje i podršku, kako bi Istina trijumfovala, i kako bismo ostali u duhovnom i kanonskom jedinstvu sa svima Vama. Stojimo Vam na raspolaganju da Vam pružimo dodatna razjašnjenja i dokaze (prepisku) u vezi sa Našim slučajem.

Koristimo priliku i da Vam poželimo srećne i Bogom blagoslovene praznike Hristovog rođenja, uz sveradosni pozdrav

„Slava Bogu na visini a na zemlji mir“!

MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!

SREĆNA NOVA 2011. GODINA!

Vaš u ljubavi Hrista Bogomladenca brat i saslužitelj