Poruke sa tribine „Raspad Jugoslavije i srpsko pitanje“ na Filozofskom fakultetu

U petak 31. maja je na Filozofskom fakultetu u Beogradu održana tribina pod nazivom „Raspad Jugoslavije i srpsko pitanje“ u organizaciji Ujedinjene omladine srpske. Na tribini, na kojoj je bilo prisutno oko 200 ljudi, mahom studenata, govorili su istoričar i dopisni član SANU dr Ljubodrag Dimić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Jovica Trkulja i sociolog i politički analitičar dr Slobodan Antonić.

Ljubodrag Dimić je kao glavne uzroke raspada SFRJ naveo „partizansko viđenje jugoslovenstva“, na kojima je ta država i nastala 1945. godine.

- Ta država od samog svog nastanka, dakle od 1945. godine, iskazuje strogost prema srpskom narodu. Ta strogost se ogledala u karakteru same države, koja je bila „federacija ravnoteže“, jer bez te ravnoteže Jugoslavija ne bi ni mogla da bude obnovljena nakon Drugog svetskog rata. Tako su mislili i Broz i Čerčil i Staljin – rekao je Dimić, dodavši da je takav koncept ravnoteže uglavnom išao na štetu Srba i Srbije, jer je za komunističke vlasti svaka Srbija koja bi mogla da dovede u pitanje postojanje Jugoslavije bila neprihvatljiva.

Otvaranje srpskog pitanja u osamedesetim godinama prošlog veka je izazvalo nezadovoljstvo drugih republika i objektivno uzdrmalo SFRJ, jer drugačije uređena Srbija se suprotstavljala AVNOJ-evskoj Jugoslaviji koja je trajala do devedesetih godina. To otvaranje je bilo eruptivno, na način koji nije odgovarao trenutku i rešavanju tog pitanja sa demokratskim načelima, te je Srbija u jednom trenutku postala parija – istakao je Dimić, zaključivši da je to dovelo do ponovne upotrebe svih stereotipa o „zlom narodu Balkana“ koji su datirali iz 1907. godine, a koji su stvarani u tadašnjoj Austro-Ugarskoj.

Jovica Trkulja je u svom izlaganju nabrojao četiri stuba na kojima je pokušana izgradnja i Kraljevine Jugoslavije i SFRJ, koji su se, po njemu, u obe države pokazali kao aporije.

- Oni koji su stvarali te države su polazili od toga da je na rovitom balkanskom tlu moguće konstituisati jednu modernu demokratsku državu i političku zajednicu ukoliko bi se ona zasnivala (ili uspela da ostvari) ekonomsko-socijalnu modernizaciju, ukoliko bi uspela da izgradi stabilnu državu u pravnom smislu (vladavinu prava), da reši etnički, verski i kulturni pluralizam i najzad, da obezbedi podršku velikih sila – naglasio je Trkulja, dodavši da su se sva četiri stuba pokazala kao nerešiva protivrečja.

- Ključni momenat u raspadu SFRJ je bila kriza legitimnosti političkih elita koje više nisu mogle da deluju kao do sredine osamdesetih godina, pa je nacionalni elemenat dobijao na snazi i vodio u ratne sukobe. Elite ni tad, kao ni danas, nisu gledale dalje od sopstvenih ličnih interesa i bankovnih računa i vukli su poteze u skladu sa tim – rekao je Trkulja, istakavši da su u to doba svet zahvatile velike promene, za koje nosioci vlasti u bivšoj Jugoslaviji nisu bili spremni.

Slobodan Antonić je prisutne upoznao sa odnosom kakav je prema jugoslovenstvu imala njegova generacija u svim bivšim republikama SFRJ.

- Moja generacija je bila izrazito projugoslovenski opredeljena, i ne samo moja, veći i one koje kasnije, i ne samo ona koja je rođena u Srbiji, već u svim jugoslovenskim republikama. Istraživanje koje je sproveo hrvatski sociolog Srđan Vrcan 1985. godine među mladima govori tome u prilog – naglasio je Antonić, dodajući da stoga nije čudno što je za te generacije danas svojstvena tzv. jugonostalgija.

- Svi narodi bivše Jugoslavije dele negativne posledice zbog njenog gubitka, i tu srpski narod nije u potpunosti usamljen. Prvi je stvarni gubitak državnog i političkog suvereniteta, koji karakteriše nastanak malih i slabih država. Druga posledica je gubitak kontrole nad važnim ekonomskim resursima i snažan porast zaduženosti, tako da je danas ukupna zaduženost svih bivših jugoslovenskih republika oko deset puta veća nego što je zaduženost SFRJ bila u vreme raspada. Tu je onda integracija u nešto što se može nazvati posebnim oblikom neokolonijalne privrede, gde je isključivo za metropolu, odnosno za centar svetskog kapitalističkog sistema, rezervisan tehnološki razvoj i inovacije, dok je za poluperiferiju i periferiju, odnosno za kolonije rezervisana tzv. predmetna proizvodnja i pružanje usluga – primetio je Antonić, rekavši da je srpski narod ipak prošao gore od drugih jugoslovenskih naroda nakon raspada SFRJ, prevashodno zato što se našao na meti raznih nacionalizama u novostvorenim državama.

- Nažalost, moja generacija nije dobro razumela ni lokalne, pa ni svetske prilike, pa je stoga napravila dosta grešaka, ali ja se nadam da će vaša generacija pokazati bolje razumevanje stvari i da sebi neće dopustiti takve greške – zaključio je Antonić.

Učesnici tribine su se saglasili da je za izlazak iz sadašnje krize, koja je danas u Srbiji prisutna na političkom, ekonomskom, kulturnom i moralnom planu, potrebno stvoriti novu intelektualnu elitu koja bi uz znanje morala da poseduje i jaku moralnu i nacionalnu crtu, jer bi samo uz takvu elitu srpski narod bio u stanju da zaustavi, i u perspektivi preokrene proces sopstvenog rastakanja koji iz raznih centara još uvek pokušava da se sprovede u potpunosti.

(NSPM)