Politiko: Srpska ultradesnica koristi Putinov rat da pogura vraćanje Kosova

 Srpski ultranacionalisti koriste rusku invaziju na Ukrajinu da podstaknu svoju kampanju protiv nezavisnosti Kosova, a antiratni aktivisti bivaju uhvaćeni u unakrsnu vatru.

Kako ocenjuje Politiko, političari sa desnog krila predsednika Srbije Aleksandra Vučića nanjušili su priliku da povežu rat u Ukrajini sa svojom željom da zatvore pitanje Kosova, čak i dok Vučić pregovara o delimičnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ni Beograd ni Moskva ne priznaju.

Pobeda ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini je odskočna daska za Srbiju da povrati Kosovo, prema Miši Vaciću, lideru izrazito nacionalističke, proruske Srpske desnice.

„Moramo da budemo strpljivi i moramo da čekamo da se završi u Ukrajini, i posle toga ćemo imati dovoljno vremena“, kazao je Vacić za Politiko.

Više od 200.000 stiglo je u Srbiju od početka ruske invazije na Ukrajinu. Kao jedna od malobrojnih evropskih zemalja u koju Rusi mogu da uđu bez vize, Srbija obezbeđuje sigurnu luku za one koji žele da odu iz Rusije, bilo zbog ekonomskih, bilo zbog ideoloških razloga, navodi Politiko.

Vacić, koji je prošlog septembra putovao u Donjeck koji je pod kontrolom Rusa da posmatra tzv. referendum o pripajanju Rusiji, koji su zapadne vlade proglasile lažnim, tvrdi da su ruski liberalni aktivisti u Srbiji pretnja ostvarenju njegovog idealnog društva, ukoliko se udruže sa lokalnim istomišljenicima.

„To je prava revolucija liberala. Oni misle da moraju da oslobode Srbiju od Srba, od tradicionalnih srpskih vrednosti, kaže Vacić i dodaje da čak iako je samo 10 odsto novopridošlih Rusa liberalno nastrojeno, Srbija će biti preplavljena sa najmanje 20.000 njegovih političkih neprijatelja.

Nasilje i pretnje

Među Rusima koji su stigli u Beograd od kako je Putin prošlog februara započeo invaziju na Ukrajinu je i Ilja Zernov. Devetnaestogodišnji politički aktivista iz Toljatija na jugozapadu Rusije pronašao je sklonište u Beogradu prošlog marta, pošto je zbog njegovih antiratnih protesta policija pretresla njegovu studentsku sobu u Kazanju.

„Shvatio sam da neću moći da nastavim studije, i da neću moći dugo da budem u Rusiji“, rekao je Zernov za Politiko, dodajući da mu je policija koja je pretresala njegovu sobu pretila nasiljem i zatvorom.

Zernov je aktivni član Ruskog demokratskog društva, antiratne organizacije koja je osnovana prošle godine u Beogradu sa ciljem podrške Ukrajini. U međuvremenu je izrasla u jednu od najviđenijih proukrajinskih grupa u Srbiji, redovno organizujući proteste na ulicama.

Ali, u zemlji u kojoj Putin uživa znatnu podršku usred sve snažnijeg ultranacionalističkog pokreta, antiratni aktivisti su na meti.

Zernov je prošlog meseca prijavio policiji da ga je Vacić napao. Napad, za koji je Zernov rekao da se desio nakon njegovog pokušaja da prekreči antiukrajinske grafite u jednom beogradskom stambenom bloku, ostavio ga je sa puknutom bubnom opnom.

Vacić negira da je napao Zernova.

Pretnje nasiljem takođe su zasenile planove za održavanje dva antiratna mitinga na prvu godišnjicu ruske invazije.

„Policija nas je upozorila da ima informacije da ovi ekstremno desničarski ljudi planiraju neku vrstu nasilnih provokacija“, rekao je suosnivač RDS Peter Nikitin, čija je grupa organizovala jedan od protesta.

Nikitin je odbacio i Vacićeve tvrdnje da njegova grupa, i njoj slične, nastoje da vode kampanju o društvenim temama u Srbiji.

„Jedini naš cilj je da pokažemo svetu i srpskoj javnosti šta se dešava, i da mobilišemo javno mnjenje za Ukrajinu“, kazao je on i dodao da je Vacić taj koji želi Srbiju da potčini stranim interesima.

„(Vacić) gura ruske interese i Putinove interese u Srbiji veoma direktno, i on je taj koji pokušava da Srbiju pretvori u Rusiju“, navodi Nikitin.

Okupljanje oko „Z“

Kako se prošlog meseca približavala godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, tenzije su tinjale u Beogradu.

Miting krajnje desnice sredinom februara završen je pokušajem provale u kabinet predsednika Vučića. Damjan Knežević, lider krajnje desničarske mreže Narodna patrola, održao je vatreni govor pred masom od oko 1.000 ljudi, pozivajući na svrgavanje Vučića, usred burne nacionalne debate o predlogu za rešavanje spora Srbije i Kosova.

Mnogi prisutni su mahali ruskim zastavama ili nosili proratne simbole, uključujući slovo „Z“ koje ruska vojska koristi za obeležavanje svojih vozila u Ukrajini, i logo Vagner grupe, privatne plaćeničke vojske koja podržava moskovske snage u ratu.

Policija je sutradan uhapsila Kneževića i još dvojicu saradnika pod optužbom za podsticanje na nasilje. Na dan mitinga u Novom Sadu, takođe je uhapšen još jedan pripadnik Narodne patrole pod optužbom za posedovanje oružje nakon što je kod njega otkrivena puška, optički nišan i municija.

Hapšenja su izazvala još veći gnev među sledbenicima Narodne patrole, koji su udvostručili napore za održavanje proratnog skupa 24. februara, pored antiratnog protesta RDS-a. Dok su vlasti odbile da izdaju dozvolu za skup Narodne patrole, zvaničnici su strahovali da će doći do nereda.

Kada je osvanula prva godišnjica rata u Ukrajini, RDS je po savetu policije, održao umanjenu verziju planiranih aktivnosti. Prošlo je bez incidenata, podseća Politiko.

Natalija Taranuščenko, organizatorka ukrajinskog udruženja „Čini Dobro“ iz Beograda, koja je poreklom iz ukrajinske regije Vinica, rekla je za Politiko da, iako je Srbija generalno gostoljubiva, „i dalje postoje simboli ruske agresije, slovo ‘Z’ na ulicama Beograda, a mi i dalje čujemo da su Ukrajinci ‘nacisti’ i mnogo druge ruske propagande“.

Ipak, postoji neka nada za Ukrajince i antiratno nastrojene Ruse koji traže sigurnost u Srbiji: Putinova zaustavljena ofanziva je takođe stala na put ovdašnjim ultranacionalistima.

„Srbi su bili veoma strastveni jer su očekivali da će Putin srušiti Ukrajinu za tri dana, a posle toga su mislili da će reći da treba da vratimo Kosovo Srbiji“, rekao je Čedomir Stojković, beogradski advokat koji istražuje tajne ruske uticaje u svojoj zemlji.

„Ali tokom vremena, kako se rat nije razvijao onako kako su ljudi očekivali, ta očekivanja su počela da se menjaju, a sada, pošto postoji kognitivna disonanca, nema strasti“, ocenio je on.