Politiko: Republikanski strateg koji je vodio političku kampanju Donalda Trampa 2024. pomaže glavnoj albanskoj opozicionoj stranci na čelu sa Salijem Berišom da se vrati na vlast

Republikanski strateg koji je vodio političko uskrsnuće Donalda Trampa 2024. pomaže glavnoj albanskoj opozicionoj stranci da se povrati na vlast, piše Politiko.

Trampov savetnik za kampanju i republikanski izborni guru Kris LaSivita sada podržava konzervativnu Demokratsku partiju Albanije, čiji se lider Sali Beriša, nakon optužbi za korupciju, nada sopstvenom političkom povratku na nedeljnim nacionalnim izborima sa visokim ulozima.

Uz podršku LaCivite, Beriša pokušava da svrgne Edija Ramu, slikara koji je postao socijalista teška kategorija koji drži „pod kontrolom“ Albaniju više od dve decenije, prvo kao gradonačelnik Tirane, a zatim kao premijer.

Pobeda Sali Beriše značila bi kraj 12-godišnje vladavine socijalista Edija Rame, za koju su međunarodni posmatrači ocenili da je bila obeležena rastućim preuzimanjem države od strane jedne partije.

Ali bi, takođe, značila dolazak političke snage koja se otvoreno usklađuje sa agendom Donalda Trampa u regionu koji se dugo smatra strateški ranjivim na uticaj Rusije i Kine.

„Tokom poslednje dve godine, Kris LaSivita savetovao je dve važne političke ličnosti u dve različite zemlje, to su Donald Tramp i Sali Beriša“, izjavio je portparol Demokratske partije Alfred Lela za Politiko.

Prema Leli, njih dvojica imaju „neverovatno slične profile. Bili su progonjeni od strane establišmenta – i domaćeg i međunarodnog – na meti pravosudnih sistema svojih zemalja, i predstavljeni kao opasni autsajderi koje treba po svaku cenu ukloniti iz politike“.

LaSivita: Sa uspešnom demokratijom i pravim prijateljstvom sa Amerikom, možemo ponovo učiniti Albaniju velikom

Na događaju početkom ove godine, LaSivita je rekao: „Sa uspešnom demokratijom i pravim prijateljstvom sa Amerikom, možemo ponovo učiniti Albaniju velikom“, upućujući palac prema publici. Politico je postavio niz pitanja LaSiviti o njegovom radu u Albaniji za Berišu, ali nije bilo odgovora.

Beriša, koji sada ima 80 godina, širom sveta se smatra ocem albanske demokratije zbog svoje uloge u protestnom pokretu koji je 1992. godine oborio poslednji komunistički režim u Evropi, kao i zbog toga što je postao prvi demokratski izabrani predsednik zemlje.

Međutim, administracija DŽoa Bajdena ga je 2021. godine stavila na metu zbog navodne korupcije, što je pokrenulo tri godine haosa u Albanskoj Demokratskoj partiji, tokom kojih je Beriša bio isključen iz parlamentarne grupe i na kraju stavljen u kućni pritvor pred istragu o korupciji – pre nego što mu je sud konačno vratio kontrolu nad partijom 2024. godine.

Iako ankete sugerišu da bi vladajuća Socijalistička partija mogla osvojiti oko 48 procenata glasova, dok demokrate zaostaju za najmanje 10 procentnih poena, uvođenje glasanja dijaspore prvi put i niska pouzdanost anketa mogli bi dovesti do iznenađenja. Partija koja osvoji parlamentarnu većinu formira novu vladu i bira premijera.

Ovo bi predstavljalo zapanjujuće političko vraćanje Beriše, čoveka koji je neko vreme delovao kao politički mrtav i zaboravljen.

Američka crna lista

Do 2021. godine, Beriša je bio predsednik, obavljao dva mandata kao premijer, i uglavnom se povukao, dopuštajući novoj generaciji da vodi Demokratsku partiju.

Tada je usledio šok sa strane: SAD su ga proglasile, zajedno sa njegovom ćerkom i sinom, personama non grata, a tadašnji sekretar države Entoni Blinken naveo je „značajnu korupciju“ kao razlog zbog kojeg im je zabranjen ulazak u zemlju.

Bajdenova administracija je saopštila da je Beriša bio umešan u „nepravilno korišćenje javnih sredstava i ometanje javnih procesa u svoju korist i da bi obogatio svoje političke saveznike i članove porodice na štetu poverenja albanskog naroda u njihove vladine institucije i javne zvaničnike“.

„Gospodin Beriša je zahtevao činjenice i dokaze, kao i nekoliko američkih kongresmena, ali sekretar Blinken nikada nije pružio nijedan dokaz“, rekao je Lela, kada je upitan o ovoj odluci.

Albanija je izuzetno pro-američka zemlja, i imati istorijskog lidera glavne opozicione grupe stavljenog na američku crnu listu je za mnoge Albance gotovo kao politička smrtna presuda za tu stranku.

U priču ulazi guru koji je pomogao Trampu da se vrati u Belu kuću nakon uspešne kampanje 2024. godine, u kojoj je nekonvencionalni republikanac pobedio u svih sedam ključnih država širom SAD-a.

„LaSivita je javno izjavio da ga status Beriše nije odvratio, već inspirisao. Pridružio se teškoj kampanji, za stranku koja pokušava da se povrati nakon što je bila gurnuta na ivicu političkog uništenja“, rekao je Lela.

Beriša – kardiolog po struci, koji kombinuje intelektualni površinski izgled sa strastvenom, borbenom politikom – rekao je da je domaća istraga o korupciji, u kojoj su optužbe podignute nakon što je stavljen na američku crnu listu i stavljen u kućni pritvor, politički motivisan napad.

Pokrenuo je protestni pokret, sa demonstrantima koji su palili gume ispred gradske skupštine u Tirani, spaljivali stolice parlamenta i palili lutke lidera vladajuće stranke.

Ograničen na svoj stan u centru Tirane, Beriša je podigao mikrofon do osmog sprata zgrade u kojoj živi i obraćao se masama kroz prozor, praveći redovne nastupe dok nije bio pušten iz kućnog pritvora u novembru 2024. godine.

Svi se udvaraju Trampu

Rama, koji je na vlasti od 2013. godine, naporno je radio na tome da osvoji Zapad – od toga da se pojavljivao na sastancima u Briselu u trenerkama i patikama, do toga da je prema zadrtim evropskim birokratama postupao kao prema kraljevima na blistavim konferencijama koje je organizovao u Tirani.

Harizmatičan i često namerno pretenciozan, trudio se da postane zapadni favorit među Albancima.

I on je angažovao visoko profilisane zapadnjačke savetnike, zapošljavajući stratega Laburističke stranke Alistera Kempbela 2012. godine, kako bi mu pomogao da izradi strategiju koja je rezultirala ubedljivom pobedom na izborima 2013. godine. Bivši britanski premijer Toni Bler takođe je kasnije bio uključen u savetovanje Rame.

A demokrate nisu jedine koje udvaraju Trampovom unutrašnjem krugu.

U intervjuu u aprilu, Rama je rekao za Blumberg da smatra da je Tramp „dobar za sve“, izjavivši da je „Bog spasio Trampa“ nakon pokušaja atentata tokom kampanje u julu 2024. godine, „ne samo da bi učinio Ameriku ponovo velikom već i da bi probudio Evropu i naterao je da se trgne i stane na svoje noge“.

Rama je takođe predao jedan od najprofitabilnijih razvojnih projekata u savremenoj istoriji zemlje Trampovom zetu, DŽaredu Kušneru, uključujući 99-godišnji zakup ostrva Sazan – napuštene bivše vojne špijunske baze na blistavoj južnoj obali Albanije – i zemljište na delti reke Vjosa.

Ambicije za članstvo u EU

Napeti politički sukobi između Berišinih demokrata i Raminih socijalista rizikuju da ometaju ambicije Albanije za članstvo u EU, što je najvažnije pitanje za birače.

„Njihov konfrontacioni pristup je ono što je sprečilo zemlju da napreduje do svog punog potencijala i da se uključi na put integracije u EU“, rekla je Valbona Zeneli, saradnica Atlantik saveta.

„Potrebna nam je nova generacija lidera i stranaka, i prekid sa glasanjem za partijskog lidera umesto za političke platforme i politike“, nastavila je ona.

Za razliku od većine svojih balkanskih suseda, koji se i dalje bave nerešivim sporovima koji potiču iz ratova koji su nastali raspadom Jugoslavije 1990-ih, Albanija se suočava sa malom ili nikakvom regionalnom ili međunarodnom opozicijom da postane članica EU i uglavnom je delovala kao faktor stabilizacije u regionu.

Trenutno se smatra predvodnikom na putu ka članstvu u EU, zajedno sa svojim severnim susedom Crnom Gorom, pri čemu je Rama obećao da će osigurati pristupanje do 2030. godine kao deo svoje ponude biračima za izbore u nedelju.

„Ovo je ono što me najviše brine nakon izbora jeste da li će podela u zemlji i dalje usporavati napredak reformi i inicijativa koje bi konačno mogle da je izvuku iz ovog decenijskog postkomunističkog tranzicionog procesa“, rekla je Zeneli.

(Danas)